Rijaliti Srbija
U gluvo doba noći predsednik Republike a u slobodno vreme i Firer, Ajatolah, Kralj, Car i Faraon, u narodu poznat kao Nenadležni Nepomenik, izlazi na terasu Predsedništva (On nikada ne spava) i sa suzom radosnicom u uglu oka posmatra zoološki (zapravo ološki) vrt u svom dvorištu, ta divna stvorenja, tu menažeriju glupih i tupih, studenata bez indeksa ali sa ozbiljnim godinama na leđima, Crvene beretke nedavno pobegle iz doma za nezbrinute državne kriminalce i ostale njemu drage zveri – Ćacije 2.0.
Dok oni spavaju On bdi. Trebaće mu ispavani i spremni na sve kad osvane Dan D za kada je zakazan najveći skup u istoriji Srbije i Balkana u organizaciji studenata u blokadi a koje traju više od četiri meseca. Marševi od grada do grada, kolone studenata koji hodaju kroz varošice i sela s kraja na kraj naše zemlje ponosne a koje građani oduševljeno dočekuju, kao oslobodioce koji donose budućnost ispunjenu nadom da i u ovoj vukojebini koju istorijske čitanke prepoznaju kao Republiku Srbiju može i mora biti bolje, slobodnije i pravednije, nego što je to u vremenu sadašnjem.
Protest u Beogradu (posle masovnih okupljanja u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu) treba da bude veliko finale oslobađanja od straha i poruka Vrhovnom Uzurpatoru da je njegovo vreme prošlo. Ali i On zna šta se sprema pa je već pripremio sve za situaciju kada više neće biti Predsednik države Srbije te je onako neuračanljiv izmislio novu državu i odmah stao na njeno čelo, bez izbora i bilo kakvih pravnih kerefeka, isključivo svojom samovoljom. Ta novostvorena, novokomponovana, Republika zove se Ćacilend.
I naš junak (inače neopevana kukavica) je srećan k’o mače u cegeru dok stoji na terasi Predsedništva i gleda ganutljivo i sa prezirom svoje podanike koji pojma nemaju zašto su tu, u Pionirskom parku u centru glavnog grada, u novim novcijatim (i vojnim) šatorima, ograđeni kao u toru metalnom ogradom i pod zaštitom policije koja nema druga posla nego da čuva ove ružne ali za antropologiju i zoologiju pre svega zanimljive primerke faune. Iako je Nepomenik sve lepo osmislio-nasilje pa prekid protesta, hapšenja i potom uvođenje vanrednog stanja dogodilo se: puf!
Stvari su se otrgle kontroli i plan Ludog Diktatora je propao. U Beogradu se tog 15. marta 2025. godine na ulice i trgove slilo nekoliko stotina hiljada građana na protest u organizaciji studenata da mirno, nenasilno, iskažu svoje nezadovoljstvo prema postojećoj vlasti naprednih satrapa i njihovom Vođi i ta nepregledna reka hrabrih ljudi potopila je Ćacilend. U panici bolesna (u glavu) Nenadležna institucija sa ceremonijalnim ovlašćenjima izdala je naredbu da se protiv miroljubivih demonstranata, ničim izazvano, upotrebi „zvučni top“, elektronski uređaj za razbijanje mase, inače zabranjen u celom civilizovanom svetu a koga nema ni u jednom zakonu čak i ovog simulakruma od države, Republici Srbiji.
I „crvena linija“ je pređena. Bio je to autogol sa pola terena. Džaba posle vađenja MUP-a i BIA – nismo mi, majke mi, to je širenje lažnih vesti i bla, bla, bla. Te noći tog istorijskog dana one budaletine iz (zo)ološkog vrta kod zgrade Predsedništva, ta Pretorijanska garda sa Ali ekspresa, bacali su kamenice i flaše na građane, studenti su prekinuli protest i svirali kraj i nije došlo do većih nereda u inat ološu koji je za neke sitne novce i privilegije doveden da napravi frku i pometnju. Iduće jutro su se pokupili iz svog brloga i zbrisali k’o mačke s jebišta, kud koji mili moji. A najbolje u 3LPM.
U narednim danima Vrhovni Psihopata je nastavio nesmanjenom žestinom da laže kao pas na svim režimskim medijima i društvenim mrežama ukopavajući se sve više i dublje, izgubio je potpuno kompas i sada njegov brod plovi kao nenavođeni projektil sa nesagledivim posledicama za sve a za njega posebno. Kako god bilo, u toku su odbrana i poslednji dani jednog nenarodnog, mafijaškog, režima, Šef mafije se kao nešto batrga ali neće još dugo, studenti će nastaviti da pumpaju, sve veći broj građana Srbilenda ih podržava, promene su neminovne, pre ili kasnije.
Ona čuvena Čehovljeva puška na zidu iz prvog čina opalila je u trećem („zvučni top“) činu aktuelne srpske drame što najavljuje uzbudljiv rasplet u svom epilogu. Ko se „zvučnog topa“ laća… znate kako ide dalje.
Piše: Dragan Karalazić
