Narode Srbije,
povodom jučerašnjeg posete predsednika Aleksndra Vučića Gornjim Nedeljicama, i svih neistina koje se mogu od tada čuti po nekim medijima, Udruženje Ne damo Jadar ima obavezu da odgovori na sve laži, jer neki misle da ne znamo šta nas je snašlo.
Još jednom, istina je da nam se predsednik najavio da dolazi u naredna tri dana i, da želi da razgovara o svim problemima oko Rio Tinta i naš uslov da sastanak bude u prisustvu svih medija je prihvatio kao i našu potrebu da činjenicama i dokazima pokažemo sve ono što država nije učinila da zaštiti ovaj narod od Rio Tinta. Dogovor od ujutru, promenjen je do uveče kada je Zlatka kontaktirao bliski saradnik predsednika i rekao da on stiže sutra, da mediji ne mogu svi jer su neki Đilasovi i Šolakovi i da svojom kamerom snimamo šta god želimo. Nakon konsultacija sa predstavnicima okolnih sela, dogovoreno je da sastanku sa predsednikom ne prisustvujemo, baš zbog mogućih mahinacija i izvrtanja istine kojima je ova vlast sklona. Rekli smo mu da smo mi na barikadi i da cela Srbija brani ovaj narod, te je nedopustivo da mi pričamo sa predsednikom i budemo glumci jedne predizborne farse.
Ono što je juče viđeno u parohijskom domu nema nikakve veze sa nama. Tamo ste mogli da vidite naterane ljude koji su dovedeni da traže puteve, besplatne knjige, radno mesto i sve ono što nije tema skupa. Tamo su govorili svi u svoje ime, a NIKO u ime Udruženja. Razumemo njihovu veru u to da predsednik može naše živote vratiti u onakve kakvi su bili pre dolaska Rio Tinta. Mi možemo da ih razumemo, ali ne i one nama najbliže, one koji su prekršili zajedničku odluku donetu prethodne večeri da sa predsednikom ipak ne pričamo. I zato, nećemo dozvoliti da nas bilo ko preslišava, svojata, da nam pametuje kako treba raditi, pa makar to bio i predsednik Srbije. Takvima meta treba da je rudnik, a ne mi. Naš put smo sami zacrtali i ko nas podržava i pomaže, dobro je došao. Ostali neka se bore kako mogu, jer mi nikoga ne savetujemo, niti imamo vremena da se time bavimo.
Laž je i da se predsednik probio kroz blokadu, došao je mnogo pre nje. Očigledno je bio cilj da na sebe skrene pažnju a ne na građane koji svake subote stoje na blokadama koje smo probudili mi, narod kome je prekardašilo. Laž je da smo Đilasovi, Zelenovićevi jer smo do juče bili Vučićevi, da smo strani plaćenici, a mi smo samo svoji i Srbijini. Od jitros smo i političari spremni za izbore. Ali nešto se prepoznalo u izgubenoj Srbiji i to gura lavinu koja će mnoge zatrpati. Prepoznala se ljubav prema ognjištu i kostima predaka razbacanim ovom zemljom koja je za nas svetinja, naše crkve i groblja, i kućno vaspitanje koje mnogi u ovoj priči nemaju. Mečke će same sve izaći na svetlo, pa i ova sadašnja, neke prošle uveliko kasne. Mi ćemo taj spisak dopuniti, jer mi ovde znamo sve u zadnje dve godine. Mogli smo i mi da ćutimo i da se prodamo, ali nismo. Odabrali smo da se borimo kao i naši preci pre 100 godina. Odabrali smo glave u torbama, odabrali smo pretnje, poturanja i ljaganja kojih će biti sve više, kako smo na domaku našeg cilja. Nismo mi ustali na Vučića, mi smo ustali na sve belosvetske ološe koji su i veći i bogatiji od svakog u ovoj zemlji, jer su baš u našem selu rešili da se igraju rudnika i litijuma bez naše dozvole. I naša cena je najskuplja i nećemo je spominjati, jer Srbija nema cenu. Što nas drugi više sapliću, ljagaju, mi smo sve jači i veći, jer Srbija se u svog seljaka ponovo zaljubila. I nema svrhe da demantujemo ono šta je juče sa predsednikom pričano. Svo srozavanje jednog naroda videlo se juče i bolelo je više od Rio Tinta. Bolelo je poniženje i gaženje svakog ljudskog dostojanstva, ubogog, sirotinjskog naroda. Bolela je laž o gasovodima, o milionima u zelenim fondovima, o zlatnom dobu i lažnoj brizi za narod koji ne zna i ne ume da pita, jer je narod koji su svi izdali i prodali da bi svoje džepove napunili parama iz Rio Tinta. Poniženje u našoj svetinji koja propoveda veru, skromnost i ljudskost, oskrnavljeno je juče sve, osim onih koji nisu bili tu. Borba je jedino što mi imamo, jedino što je ostalo u nama, jedino što će Srbiju sačuvati.
I na kraju ne stižemo da pišemo i reklamirao se po mrežama. Medija nama je nekad preko glave.
Danas je ljubav ponovo došla u naš parohijski dom i o njoj pričaće oni koji su tu došli da ovde budu samo ljudi, jer to i samo i jesmo. Bez kamera, pompe, bez slave, samo kao ljudi ljudima u nevolji. E to je ona ćelija koja okuplja i to ne može niko da zaustavi i uništi, ma kako se trudili. I koliko god da nas neko ponizi, mi smo uzvišeni, jer smo nadahnuti nečim većim od obične ljudske bede. I takvi smo svi od Cera, Kolubare, Pranjana, Jagodine, Dobrinje, Levča, takva je naša cela Srbijja!!
S poštovanjem,
Udruženje „Ne damo Jadar“