PRVO OVOGODIŠNJE PUTOVANJE ŠABAČKOG DRUŠTVA PRIJATELJA HILANDARA
Društvo prijatelja Hilandara iz Šapca, koje već 21 godinu čuva svetost i svetlost manastira Simeona Mirotočivog i sv. Save, 14. maja je svojim članovima upriličilo prvo ovogodišnje putovanje. Među 57 putnika, interesantno je, najstariji je imao 89 a najmalađi nepunih 16 godina.
Šabački hilandarci prvo su posetili „Sunčanu reku“. To prostrano etno-selo u Brasini prepuno je sadržaja za sve uzraste, a pleni i zanimljivim nazivima ulica, restorana i kućica za smeštaj. Posetioce posebno privalači i osmeh izaziva „Zetov vajat“ i Ulica majčine dušice, a podjednako interesantni su i bunar želja, crkva, igralište sa raznim spravama za decu, kavez sa zečevima, konji i magarci na ispaši. Uprkos kišici, koja je uporno rominjala, turistički kompleks je toga dana bio ispunjen tiristima koji su uživali u pogledu i šetnji kraj Drine. Dok su jedni ispijali prvu jutarnju kafu, drugi su tražili najbolji položaj kako bi mobilnim telefonom ovekovečili boravak u prostoru u kojem je snimana serija „Ranjeni orao“ i drugi filmski i televizijski projekti a snimak – vejberom – odmah prosledili dragoj osobi.
Mali Zvornik bio je novo odredište Šapčana. Zastali su u „Podzemnom gradu Aleksandra Karađorđevića“, da bi videli muzejsko – turističku postavku „Kamena devojka“. Taj grad pod zemljom izgrađen je od 1930. do 1934. godine, kao ratno sklonište srpske dinastije i vlade, a smešten je u samom centru mesta i uklesan u strmoj steni. Prostire se na gotovo 5.000 kvadratnim metara. Čine ga 75 prostorija i hodnici koji se pružaju u nedogled, a dugi su 1,5 kilometar. Kompleks ima istorijski i kulturni značaj, a opremljeni su samo „Kraljev apartman“ i „Sala za sastanke“.
U prostoru za zasedanje ratne vlade dominira ogroman sto, a iako je kralj u Marseju ubijen pre no što je „Kamena devojka“ završena na njemu su prepoznatljive Aleksandrove okrugle naočari i tabakera tog strasnog pušača. Na dva naspramna zida postavljeni su veliki portreti iz kojih na posetioce „motre“ kralj Petar I Oslobodilac, Karađorđev unuk sa perjanicom, „najdemokratskiji vladar Srbije“, i kralj Aleksandar Ujedinitelj. Tu je i karta Kraljevine Jugoslavije, izdeljene na banovine, a uz državnu zastavu pobodena je ona na kojoj piše: „S verom u Boga“. Ratna vlada je tu zasedala samo desetak dana, svedoči i „Politika“ od 6. aprila 1941. godine postavljena na jednom od dva manja stola.
U „Podzemnom gradu Aleksandra Karađorđevića“, izuzetnom spomen-kompleksu isklesanom u planinskom nedru, pažnju privlači i bunar koji svedoči da je kraljev grad bio spreman za rat i dugu odbranu. Danas pak, vreme za sređivanje čeka još mnogo toga: „Kraljeva lična crkva“, vojničko kupatilo, prostorija za odmor i rekreaciju vojnika i vinarija, u kojoj kraljevi potomci planiraju da otvore restoran isključivo namenjen vinopijama.
Čenjinica da „Kamena devojka“ ima čak 12 izlaza posebno zadivljuje šabačke hilandrace, kao i podatak da se jedan od njih završava u crkvi za vojnike i Malozvorničane. Reč je o crkvi Časnog krsta, koju vernici nazivaju – Mali Ostrog. Ona ima oblik krsta, a otkrivena je pre 14 godina iako je izgrađena kada i kraljev grad. Smeštena je preko puta mosta koji danas spaja dva Zvornika i dve države, tik uz asfaltnu traku. Ukopana je u zemlju. Trideset tri metra je dugačka, visoka i široka, a svaki metar simbolizuje po jednu godinu Isusovog ovozemaljskog života. U toj svetinji, nažalost, Šapčani nisi mogli da zapale sveće i celivaju ikone i časni krst, jer je baš toga dana starešini hrama davano podušje.
Iz Malog Zvornika, duž modre Drine, putnici iz Šapca uputili su se kanjonom Trešnjice ka Bajinoj Bašti. Putem ih pratili bagremi i grozdovi zove u cvetu, brda i doline u svim nijansama zelene, kuće na samoj obali reke, vatovi drva složeni kraj ceste, poneki pčelinjak i svadbarska povorka, brojni putokazi sa obaveštenjima o mogućem odmoru u „turističkim domaćinstvima“, pa i mermerni nadgorbni spomenici u njivama i dvorištima. Iako je još knez Miloš zabranio sahranjivanje van groblja, u ovom delu Srbije XIX i XXI vek su u očiglednoj „koegzistenciji“.
Manastir Rača, smešten kraj Drine, u podnižju Tare a u blizini Bajine Bašte, bio je novo odredište šabačkih hilandaraca. Predanje kaže da je tu svetinju podigao kralj Dragutin Nemanjić, a istorija svedoči da se poput Feniksa dva puta dizala iz pepelišta. U pisanim izvorima prvi put je pomenuta u XVI, a važan prepisivački centar bila je u XVII veku. Drugi put ju je obnovio arhimandrit Melentije Stefanović, kada je od Turaka – nakon povratka sa hadžiluka – dobio dozvolu za obnovu. I narodni pesnik svedoči da je Srbin – hadžija „išo preko mora sinjeg te je vlašku ćabu polazio … i od cara ferman izradio za stotinu žutijeh dukata da vlasima bogomolju gradi“. A da ‘adži Melentije manastir „načini za godinu dana“, piše i na zapadnom crkvenom zidu u koji je uklesan i reljef sa njegovim likom.
Arhimandrita Rače, koji je u novije vreme dobio i veliki spomenik u svojoj svetinji, ustaničke vođe su 1811. godine izabrale za episkopa šabačkog. Zna se i da je Melentije Stefanović monašku rizu obukao u Troniši. Šapčani su mu se poklonili a potom u crkvi manastira kraj Drine, posvećenoj Vavedenju Bogorodičinom, celivali ikone i česticu moštiju kralja Dragutuna. Dvosatni predah, koji je usledio, neki su iskoristili za uživanje u lepoti netaknute prirode a neki za „planinarenje“. Do manastirskog izvora na Tari, ipak, stigla su samo četiri najupornija i fizički najspremnija hilandarca: Veroljub Ilić, Milan Širgić, Milan Kečić i Darko, vozač autobusa.
U naselju Perućac, koje je 13 kilomatara udaljeno od Bajine Bašte, u Nacionalnom parku „Tara“, putnici iz Šapca uživali su potom u lepoti i izuzetnosti najkraće evropske reke. Reč je o Vrelu, reci koja zaista vri i penuša a duga je samo 365 metara. Njeno drugo ime je – Reka „Godina“. Ona svakodnevno zaglušuje uši turista i raduje hotelijere, jer im – iz dana u dan – puni džepove.
A u povratku u Šabac, šabačka ekspedicija predahnula je i uz žubor fontane, lepotu parka i sjaj Kur-salona u Banji Koviljači.
Živana Vojinović
Foto: LJ. Mišković
Naslovna fotografija :Šapčani pred manastirskom crkvom
