“Oaza demokratije” bio je opis za Šabac u drugoj deceniji 21. veka koji se najčešće koristio kada se govorilo o neposrednom izjašnjavanju građana, kroz Odluku usvojenu u Skupštini grada Šapca nazvanu “Direktno odlučivanje”. Odluka je podrazumevala vraćanje novca od poreza na imovinu fizičkih lica u mesne zajednice koji su građani trošili tako što su predlagali projekte koji su im najvažniji a zatim i glasali za predloge koji su im najpotrebniji. Iako je bilo nezamislivo da tako nešto zaživi u Srbiji i svi su bili skeptični da će se izglasani projekti realizovati, ovaj model je beležio uspehe, a kako su građani uvideli da se novac stvarno vraća u njihovu mesnu zajednicu, da predlozi postaju realnost, zabeležena je i veća zainteresovanost građana da uplaćuju porez i samim tim ostvare pravo da predlažu projekte.
Grad Šabac je 2018. godine, postao dvostruki šampion takmičenja “Šampioni lokalnog razvoja” koje su organizovali Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Radio-televizija Srbije pod pokroviteljstvom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i u partnerstvu sa Razvojnom agencijom Srbije, i dobio nagrade za najbolju praksu u kategorijama – “Servis građana” i “Podrška privredi”. Rešenje za koje je grad tada nagrađen u kategoriji “Podrška privredi” je “one-stop-shop za privredu”, koje je omogućavalo privrednicima da svoje poslove uz pomoć efikasne lokalne administracije završavaju na jednom mestu uz stalno osluškivanje njihovih potreba i praćenje poslovanja. U kategoriji “Servis građana” Šabac se izdvojio po jedinstvenoj odluci (“Direktno odlučivanje”) da omogući građanima da odlučuju kako će biti potrošen novac od poreza na imovinu.
– Od 2015. godine u Šapcu smo uveli referendume u sve mesne zajednice, gde građani neposredno odlučuju o svom novcu od poreza na imovinu. Provodimo život a da nas niko nikad ništa ne pita. Ne znamo šta je prava narodna volja. Moramo slobodno da odlučujemo o svom životu. Šabac je imao jedinstvenu politiku u Srbiji jer je omogućavao građanima da počnu da odlučuju o svom novcu koji su platili na ime poreza na imovinu. Verujemo da kada ljudi slobodno odlučuju donose dobre odluke – rekao je Nebojša Zelenović, bivši gradonačelnik Šapca za vreme čijih mandata je doneta ova praksa.
Da je Šabac postao, od servisa građana, netranstparentna jedinica lokalne samouprave govori i podatak da je sa 19. mesta pao na 86. na listi transparentnosti. Šabac je poslednja lokalna samouprava u kojoj je Srpska napredna stranka na vlast došla tek krajem oktobra 2020. godine. Prema izveštaju nevladine organizacije „Transparentnost Srbija“ za 2020. godinu grad Šabac je bio na 19, već u izveštaju za 2021. godinu našao se na 55. mestu da bi na listi transparentnosti za 2022. godinu pao na čak 86. mesto, koje deli sa opštinama Brus, Velika Plana, Ćuprija, Doljevac, Mionica i Opovo.
Šta je „Direktno odlučivanje“?
Odluka da se novac od poreza vraća u mesne zajednice doneta je 2015. a sa primenom je počela 2017. za sredstva uplaćena tokom 2016. godine. U prvom ciklusu odlučivanja učestvovali su meštani iz 24 seoske mesne zajednice koji su na raspolaganju imali 36 miliona dinara i na ove izbore izašlo je čak 40 odsto upisanih u jedinstveni spisak za “Direktno odlučivanje”.
Sudeći prema onome za šta su glasili, meštanima ove 24 mesne zajednice najveći problem predstavljali su lokalni putevi, trotoari, nedostajale su zdravstvene ambulante, rekerativni objekti, crkva, uređene škole i groblja. Najskuplji projekat za koji su se izjasnili je prva faza izgradnje balon sale u Mesnoj zajednici Zminjak-Skrađani, za koju je izdvojeno dva i po miliona dinara. Sledi izgradnja crkve u Mesnoj zajednici Tabanović, sa izdvojenih 2,3 miliona dinara, a onda prva faza izgradnje ambulante u Mesnoj zajednici Jevremovac. U Petlovači su meštani odlučili da finansiraju dogradnju ambulante i plate jedan lekarski tim, a Pocerski Pričinović istakao se po uloženim sredstvima za čak 12 projekata.
„Podrinske“ novine su već 2018. godine sprovele anketu kroz projekat „Moje pare – moji snovi“ pitajući meštane o tome kako vide odluku Grada da se porez na imovinu vraća u njihovu mesnu zajednicu i što sami na tim izborima odlučuju gde žele da budu uložena sredstva.
– To je jedina pravedna odluka. Građani znaju tačno koji im je iznos na raspolaganju, sami odlučuju o njegovom trošenju i to na vidljiv i dostupan način. To je mnogo transparentniji i pravedniji put, nego da sumnjaju kako su ta sredstva potrošena i da tim novcem raspolaže i o njemu odlučuje neko drugi. Mi meštani sela smo ti koji odlučujemo i mislimo o selu. Samo se ne slažem sa gospodinom Zelenovićem što upoređuje Švajcarsku sa Srbijom, mora da je nikad nije ni posetio. Priča o njihovim selima a naša sela nemaju ni puteve, uličnu rasvetu, iz domaova kulture izlaze zmije i pacovi. Nadamo se boljem životu na selu uz povraćaj naših para – rekao je tada Petar Čačić.
Te 2018. godine studentkinja Fakulteta političkih nauka, meštanka Lipolista je rekla da je mogućnost da građani i građanke sami odlučuju o trošenju novca od poreza u svojoj mesnoj zajednici siguran i dobar put da se oni aktivno uključe u sam život zajednice, kao i da doprinesu da njihovo životno okruženje bude uređeno po njihovoj meri.
– Primer kako direktno odlučivanje izgleda u praksi imali smo na referendumima u seoskim zajednicama, gde su se stanovnici već izjasnili o tome kako da njihov novac bude utrošen na najbolji mogući način. Odluke koje su oni doneli uveliko se realizuju. Sami meštani i meštanke najbolje znaju šta je potrebno njihovoj sredini da postane bolje mesto za život. Lokalna politika upravo tako i treba da izgleda. Pored toga što mora da ima na prvom mestu intres lokalnog stanovništva i same zajednice ona mora i da motiviše građane i građanke da sami uzmu učešće u donošenju odluka. Zato je ovakav vid uključenja javnosti u politiku bitan, možda čak i neophodan, a nadam se da će ovaj potez u budućnosti, iznedriti i neke nove dobre inicijative – istakla je Katarina Ruvidić.
Već sledeće godine zabeležena je i veća zainteresovanost meštana da ulažu u svoju mesnu zajednicu, te je povećan broj onih koji su plaćali porez. Zato je nova odluka Gradske uprave grada Šapca u oktobru 2017. godine bila da smanji porez na imovinu od koga se i finansiraju ovi projeti. Ta odluka je početela da se primenjuje od januara 2018. godine, a gradska vlast tvrdila je da će i pored toga što je smanjen porez na imovinu biti više novca za projekte koje predlažu sami građani. Meštani mesnih zajednica u naredne dve godine od prvog „Direktnog odlučivanja“ imali su više novca koji su mogli da utroše za ono što je njima važno.
– Da je odluka dobra govori i činjenica da su se sredstva od poreza na imovinu u poslednje tri godine utrostručila u sredinama gde su referendumi sprovođeni. U selima su sredstva sa 300.000 uvećani na milion. U gradu je prošle (2018) godine uplaćeno više od milion evra, a potencijal uplata može biti i pet miliona – rekla je 2019. godine tadašnja pomoćnica gradonačelnika Jelena Topalović Petrović.
Sajt Grada Šapca imao je i poseban deo koji se odnosio samo na „Direktno odlučivanje“. Građani su tu mogli da vide sa koliko novca raspolaže koja mesna zajednica, koji su projekti predloženi, ali i da provere i upišu se u jedinstveni spisak za ove izbore. Danas ovi podaci ne postoje na sajtu Grada Šapca, ali postoje tragovi van sajta koji pokazuju da je zainteresovanost građana i građanki za „Direktno odlučivanje“ bila sve veća, kako kroz davanje predloga za projekte tako i kroz plaćanje poreza na imovinu fizičkih lica.
Mesna zajednica Drenovac je tokom prvog „Direktnog odlučivanja“ raspolagala sa oko dva miliona, a već narednog sa više od tri miliona. Selo Grušić je prve godine imalo 900.000 a već naredne više od milion i po da ulože u projekte koje izglasaju. Meštani Pocerskog Pričinovića su prve godine odlučivali gde će biti utrošeno oko dva i po miliona, naredne godine o četiri miliona, a na trećem i poslednjem izjašnjavanju imali su priliku da kažu gde žele da bude utrošeno nešto više od pet miliona dinara. Mačvanski Pričinović je takođe beležio porast uplate poreza na imovinu koji se vraća u njihovu sredinu, te su prve godine na raspolaganju imali oko milion i po, a već poslednje godine „Direktnog odlučivanja“ više od tri miliona.
– Prvo smo sredili atarske puteve, skoro 70 posto celih površina, zatim smo renovirali Dom kulture, celu unutrašnjost jer nije obnavljano 40 godina, odredili smo deo novca za nabavku nove parcele za seosko groblje, pomagali smo sportu i kulturi u selu, školu i Crkvu, i odvajali smo jedini po 100.000 dinara na godišnjem nivou za novorođenu decu u selu. Ne mogu da verujem da politički protivnici ne žele da usvoje nešto što je dobro urađeno. Naš grad Šabac je jedini grad u Srbiji koji je odvajao sredstva od poreza na imovinu i vraćao mesnim zajednicama. Problem će imati mesne zajednice koje nemaju sopstvene izvore prihoda, naša MZ ima nekoliko lokala od kojih na godišnjem nivou dobija oko million dinara pa će nešto verovatno i moći da uradi. Pošto sam odbornik u Skupštini grada nisam video da je za Mačvanski Pričinović nešto sredstava opredeljeno u ovoj godini, zato sam i izašao iz Saveta MZ, jer bolje neka dođu njihovi ljudi pa da i nešto daju našem selu, jer naprednjaci se svete tamo gde nisu oni na vlasti – rekao je 2021. godine, Veroljub Arnautović, meštanin Mačvanskog Pričinovića.
Kad „oaza demokratije“ utihne
Građani i građanke, od promene vlasti, žale se na to što je grad zapušten: đubreta je svuda, ulice se retko peru, trava je u centralnim ulicama nekada i do metar, česme u Savskoj aveniji, koja je završena početkom 2020. godine, su pokvarene ili polomljene, kante za đubre su u kanalu, izvađene su na nekim mestima behaton kocke, polomljene drvene klupe. Iz javnih preduzeća se niko ne oglašava po ovom pitanju. O radovima u gradu se uglavnom ne zna, pa su se tako, na primer, u Savskoj aveniji pojavile dve iskopane rupe, za koje se posle 10 dana ćutanja nadležnih saznalo da je postavljena skulptura na tom mestu. Podatke o tome kako posluju javna preduzeća i kako se postavljaju kadrovi, otpisuju dugovi, Šapčani i Šapčanke su mogli da saznaju samo ukoliko je neko od zaposlenih dostavljao novinarima i novinarkama krišom dokumenta. Nakon objavljivanja tih priča, pooštrene su kontrole kako više nijedan dokument ne bi “procurio” u javnost. “Preko noći” postavljene su kamere, a nadležni su se oglasili tek nakon što je veliki broj ljudi javno postavljao pitanje čemu služe i izražavao zabrinutost.
Takođe, dešava se i da se u medijima i na mrežama predstavljaju projekti kao završeni, svečano se otvari, na primer, Dom kulture u seoskoj mesnoj zajednici, gradonačelnik se fotografiše, vest “obiđe” okrug, a već sutradan se sazna da su samo okrečene fasade dva spoljna zida i da je ostatak Doma i dalje ruiniran.
Ulice po selima se asfaltiraju po nepoznatom redosledu. Iako se Gradska uprava danas hvali sa 80 kilometara urađene putne infrastrukture, nepotpuni podaci o tome postoje samo od 2. juna 2022. godine. Od tada do danas asfaltirano je 23,7 kilometara puta za šta je iz gradske kase izdvoje više od 240 miliona, i još nekoliko ulica čija cena ne stoji javno. Do promene vlasti, ulice po seoskim mesnim zajednicama asfaltirane su uz pomoć modela “Dva na dinar” kojim je Grad ispratio inicijativu meštana i na svaki dinar koji su oni skupili za asfaltiranje ulice, iz gradske kase uloženo je još dva dinara. Ovaj model je ukinut promenom vlasti:
“Srpska napredna stranka je ovu sumanutu praksu ukinula čim smo došli na vlast. I mnoge druge prakse”, navodi se u nekom od saopštenja stranke. Ipak, ovaj model ne spominje se samo u SNS saopštenjima već je i gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić govorio o tome.
– Za ove, malo manje od dve i po godine mi smo uradili preko 80 kilometara putne infrastrukture na selu. To je ogroman rezultat. Prepoznatljivi smo jer ne uzimamo novac od naših sugrađana kako je bilo u prethodnom periodu sa prethodnom vlašću. Nemamo one akcije dam dinar pa mi dodaju dva, jer to nije dinar. Nije niko davao dinar, nego su davali po 500, 800, 1.000, 1.500 evra po domaćinstvu da bi im putna infrastruktura bila urađena. Od sadašnje vlasti, apsolutno nema uzimanja novca od građana Šapca bez obzira da li oni živeli na gradskom ili seoskom području. Mi imamo budžet koji je dovoljno jak, stabilan, da sve ono što smo planirali budžetom možemo da isfinansiramo i da građani ne budu građani prvog i drugog reda, nego da svi budu jednaki pred budžetom grada Šapca i da onoliko koliko možemo uradimo putne infrastrukture u kalendarskoj godini – kazao je u Aleksandar Pajić u maju 2023. godine.
Tako je ukinuto i „Direktno odlučivanje“ kao primer dobre i jedinstvene odluke nezamislive za Srbiju. Poslanik Srpske napredne stranke, Boban Birmančević kritikovao je 2018. godine odluku gradskih vlasti da o projektima u mesnim zajednicama odlučuju, kako je tada rekao samo građani sa posebnog spiska. On je iste godine podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, istakavši da je ovakvom odlukom Grada povređen Član 21. Ustava Srbije, kojim je propisano da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, kao i Član 52 – da je izborno pravo opšte i jednako, a izbori slobodni i neposredni, a takođe se pozivao i na Zakon o lokalnoj samoupravi i Statut Grada Šapca. Ustavni sud je 31. decembra 2020. godine doneo presudu da je referendum o trošenju novca od poreza na imovinu protivustavni.
– Ovim je potvrđeno da je Srpska napredna stranka od početka bila u pravu kada smo iznosili kritike na račun ovakvog vida trošenja novca svih građana Šapca, zbog čega smo se krajem 2018. godine i obratili Ustavnom sudu Srbije. Tadašnja gradska vlast koju je predvodio Nebojša Zelenović ovakav vid učestvovanja svojih sugrađana u procesu odlučivanja videla je kao revolucionaran i demokratski, a istina je da je to bio pokušaj tadašnje lokalne vlasti da obesmisle postojanje saveta mesnih zajednica. Uz ovo, referendum je, između ostalog, bio i diskriminatorski. Na ovaj način diskriminisani su siromašni Šapčani. Dodatan problem bilo je i pravljenje posebnih spiskova glasača, odnosno prijavljivanje za takozvani referendum. Mnogi nisu bili obavešteni da moraju da se prijave kako bi glasali, pa smo imali situaciju da je u nekim mesnim zajednicama o projektima koji se tiču celokupne zajednice odlučilo jedva deset odsto stanovnika – navodi se u saopštenju Gradskog odbora Srpske napredne stranke nakon odluke Ustavnog suda.
Tada je, zvanično, ukinut model nazvan „Direktno odlučivanje“, iako je ovakav model prestao da se primenjuje već nakon promene vlasti 2020. godine. Danas saveti mesnih zajednica predlažu projekte o kojima se razmatra, a zatim se u Gradskoj upravi odlučuje da li za to mogu dobiti novac. Ne postoje zvanični i javno dostupni podaci koji su to predloženi projekti, koji su izglasani, kao ni podaci koliko je novca utrošeno za te projekte.
Isidora Kovačević
