ŽENA NA SELU: SLAVICA ZARIĆ – DONjA LjUBOVIĐA
Život na selu je bio oduvek težak, ali i inspirativan za mnoge životne oblasti. Razvojem sela sve smo upoznatiji ne samo sa prirodnim lepotama, već sa kompletnom ponudom. Uloga žene u seoskoj zajednici, posmatrano sa raznih aspekata je dosta velika. A žena na selu je svih dvadeset četiri sata angažovana, da li u kući, bašti, oko stoke, na njivi… taj rad se podrazumeva a vrlo teško ga je proceniti. U vrlo teškim uslovima, oskudnim po mnogo čemu, nastajali su brojni radovi, čuvala se tradicija, negovali običaji. Današnji način života omogućava i kvalitetniji rad, dostupnost raznih tehnologija, pa žena ima mogućnost da se bavi i raznim vrstama aktivnosti koje joj omogućavaju kreativnost. Jedna od prvih članica UŽ „Vila“ a ujedno žena sa sela, koja se istakla svojim znanjem, kreativnošću iz raznih oblasti je Slavica Zarić iz Donje Ljuboviđe. Njeni cvetni aranžmani od sušenog cveća, kao i ručno oslikane tikve, su poslužile kao suvenir na brojnim manifestacijama i udruženju donela značajna priznanja. Naravno sve to nije ostalo neprimećeno pa je podržana skoro kroz sve projekte „care internesenel“ holandske vlade kojim je realizovala izradu predmeta od drveta. Za Udruženje a i za susedne opštine, održala je brojne kreativne radionice i obuke za izradu suvenira sušenog cveća, predmete od drveta i tako potvrdila ulogu tradicije starih zanata. Takođe, njeno interesovanje se odnosi na povrtarstvo, gde se bavi gajenjem autohtonih sorti povrća, organske hrane, uzgojem jagodičastog voća, cveća… Veliki ljubitelj kuhinje, recepata za zdravu ishranu, specijaliteta iz drugih krajeva, učinila je da pored jela iz našeg kraja predstavi i jela iz južne Srbije, odakle je došla pre više od 40 godina, kada se udala u Donju Ljuboviđu. Njen život u seoskoj sredini pored obaveze i gajenju povrća, voća, svakodnevnim domaćinskim poslovima ispunjen je kreativnim radom stalnom težnjom za sticanjem novih znanja. Hobi su joj knjige i gajenje cveća, humanitarni rad, donatorstvo… Zahvaljujući projektima rodne ravnopravnosti, jedna je od prvih žena sa sela koja je prošla obuku, elektronskog opismenjavanja i obuku za bavljenje seoskim turizmom. Zahvalna za ove obuke, brojna učešća na manifestacijama, takmičenjima, nikad ne zaboravlja Udruženje žena „Vila“ koje je prepoznalo, na momente otrglo iz sela i ponovo vratilo da efikasnije i bolje upravlja svojim veštinama na dobrobit svih. Ovakvim radom treba da bude uzor pre svega mladim generacijama, da uprkos životu i radu na selu, prate dešavanja i da se hrabro hvataju u koštac sa novim trendovima, novim praksama, da svoje afinitete, hobije neguju i razvijaju i da aktivnošću u zajednici u kojoj žive daju svoj puni doprinos. Sve ovo su drugi rekli o Slavici.
Kako Slavica danas živi na selu?
Živela sam u gradu, imala siguran posao. Prodavnice, škola, vrtić sve blizu kuće. A onda muž i ja ostavljamo moj rodni grad Aleksinac i dolazimo da živimo u selu D. Ljuboviđa. Posla nismo imali pa smo počeli da se bavimo poljoprivredom. Trebalo je krenuti od nule, motiku sam u gradu koristila samo kad sam kopala cveće. Nabavili smo knjige, časopise iz poljoprivrede. Pravila sam ekološko đubre od koprive, gaveza i biljnih ostataka. Bilo je proizvoda za porodicu a višak za prodaju. Stekla sam svoje mušterije kvalitetom. Svoja iskustva iz mog kraja prenela sam u udruženje. Spojila sam moj jug i zapad. Prenela sam mnoge recepte spremanja tradicionalne zimnice i učestvovala na mnogo manifestacija gde sam osvojila dosta nagrada.
Da li može da se živi od poljoprivrede?
Od poljoprivrede može da se živi, ako mora. Poljoprivrednik nema osiguran otkup svojih proizvoda. Treba se baviti svačim po malo. Ja sam se bavila i izradom suvenira od sušenog cveća i ukrasnih tikvi. Dobila sam i neke nagrade. Udruženje žena „Vila“ me predložilo za Grant i ja sam dobila 5.000 eura da opremim radionicu za izradu suvenira.
Po vašem mišljenju kakav je položaj žene na selu?
Ko ume da se snađe nije ni teško. Samo ako se shvati da nas čeka stalni rad. Mnogo lakše se živi i žena na selu je više obaveštenija nego pre. Danas novine čitam preko interneta, završila sam obuku elektronskog opismenjavanja i sada mnogo toga mogu da otkrijem. Obožavam knjige pa ono što mi se sviđa mogu i u elektronskoj formi da pročitam.
Život na selu u odnosu na grad?
Na selo sam navikla. Volim jutarnju svežinu vazduha, miris prirode. Volim kad krenem putem u šumu, sebi mogu da donesem ručak moje omiljene gljive. Ne znam da li bih mogla da se vratim u grad. (R.T.)
Brano Petrović