Od početka dolaska na svoju dužnost 17. 4. 2025. Ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković je trebalo da uhapsi sam sebe. Ne postoji dan u nedelji kada nije grubo kršio Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 113. koji glasi: „Zabrana stranačkog organizovanja i delovanja“. Delovao je Vuk stranački uzduž, popreko i neprekidno. U poslednje dve nedelje avgusta, veliki broj nastavnika koji već godinama rade na određeno vreme je saznalo da više ne rade, ali da su na njihova mesta primljeni drugi, nestručni i poslušni. Doktore Stankoviću, danima si na medijima obećavao kazne, odmazde, otkaze, pretnje, nasilne ulaske u zgrade. To si i uradio. Nisi se obrukao pred Velikim Vođom. Smenio si 25 odlučnih i neposlušnih direktora. Prihvatio si ostavke 75 direktora koji su se usudili da misle svojom glavom mada su samo nekoliko meseci ranije bili pripadnici napredne stranke. Uterivao si strah u kosti učenicima, studentima, roditeljima, nastavnicima i profesorima. Deci i studentima si otvoreno pretio da će biti uhapšeni, jer podrivaju temelje i ustavni poredak svoje zemlje. Nastavnicima i profesorima fakulteta si protivzakonito ukinuo plate. Njih i njihove porodice ostavio si mesecima bez primanja. Pokušao si da poniziš i slomiš, nesalomive. Ponosno si se slikao sa stanovnicima Čacilenda prekoputa Narodne Skupštine. Ubeđivao si narod Srbije da u tom mestu obitava grupa mladih intelektualaca koji “žele da uče” mada su slike govorile da se radi o podobnim mladim interesdžijama i starim, siromašnim, pohlepnim, često i kriminalnim grupama sa druge strane zakona. Nisi nikog obmanuo, samo si dublje zagazio u naprednjačko blato. Iz tog blata se nikakve čizme ne vade, a kada se popne do vrata onda se u tom istom blatu i udaviš. Za ova četiri meseca pokušao si da otmeš hrabrost, slobodu, odlučnost i zakonska primanja svakom subjektu u obrazovanju. U julu si krenuo sa iznenadnim otpuštanjem direktora, upadima na fakultete, otimanjem NARODNOG OD NARODA. Krenuo si da postrojavaš načelnike školskih uprava, ali su i oni počeli da se otimaju i da se prave pomalo gluvi a još vise neposlušni. U avgustu si počeo da otpuštaš nepodobne i neposlušne nastavnike koji već godinama zahvaljujući nakaradnom sistemu imaju ugovore na određeno vreme. Naredio si da se sva ta radna mesta, ekspresno popune pre svega lojalnim i poslušnim i napredno obojenim nastavnicima – poslušnicima. Da li nešto znaju, za šta su stručni, da li su dostojni predstavnici nastavničkog poziva, to Te nije interesovalo. Po hitnosti postupka i uz maglovit Pravilnik o stručnoj spremi, a za dobrobit škole, napunio si je ĆACI nastavnicima, model 2.0, koji će (a možda i neće) sesti u autobuse naprednjačke podrške. Zamenio si one koje si mogao zameniti. Pogazio si ono što se pogaziti dalo. Znaš li koga NISI MOGAO DA ZAMENIŠ? DECU! Eto ih 1. septembra. Čiliji, zdraviji, odlučniji, hrabriji, iskusniji i spremniji da ponovo stanu na branik svoje države i da Tebe i slične Tebi zaustave i poraze. Sećaš li se nadstrešnice? E oni na svojim nejakim mladim leđima drže temelje cele nove srpske nadstrešnice koja čuva čitav jedan narod. Oni su pristojni, kulturni, moralni, oni vole svoju državu, oni žele da žive u svojoj zemlji, oni traže da jedan čovek više NIKADA NE BUDE NADLEŽAN ZA SVE. Oni traže da INSTITUCIJE RADE SVOJ POSAO. Oni su spremni. Ispred i iza njih su generacije koje ih vode i koje ih prate. Nesalomivi su i nezaustavljivi. Njihovi nastavnici im daju vetar u leđa. Tako je to u prosveti i Ti tu ništa ne možeš da učiniš. Ti si gazio i čizmom i topuzom zavladao i zato Ti prosvetni radnici poručuju kroz kratak zapis jednog našeg kolege:
“Sloboda je u pogledu,
Pravda u sećanju,
Pobuna u tišini,
Solidarnost u šapatu”.
E ovaj šapat je glasniji od svakog tvog koraka u obrazovanju, a koračati ne znaš, jer prohodao nisi.
Dr Tatjana Marković – Topalović, narodni poslanik i nastavnik sa 32 godine radnog staža u prosveti
