Žarko Pavlović, Udruženje „Forum za ljudska i manjinska prava Roma“
Udruženje „Forum za ljudska i manjinska prava Roma“ registrovano je u Agenciji za privredne registre 2. marta prošle godine s ciljem unapređenja položaja Roma iz različitih oblasti- obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravstvene i socijalne zaštite. Akcenat je na borbi za ostvarivanje zakonom zagarantovanih prava Roma koje u praksi ne funkcioniše- smanjenje diskriminacije, pravovremeno informisanje i unapređenje njihovog položaja u svim sferama javnog, društvenog i kulturnog života. Aktivnosti Udruženja usmerene su i na podizanje ekološke svesti građana, zaštitu životne sredine, promociju istorije i kulture, jezika i književnosti, publikacija i knjiga. Kako ističe odgovorno lice Udruženja, Žarko Pavlović, ideja je da se pomogne članovima, ali i svim Romima, u različitim oblastima života.
Stanovanje u teškim uslovima
-Trenutno u osnivačkoj skupštini imamo 20 članova, jer smo zbog epidemiološke situacije izbegavali sastajanja u većim grupama. Već dva- tri sajma knjiga smo organizovali na otvorenom ispred robne kuće. Završio sam srpskohrvatski jezik i književnost u Beogradu, godinama sam radio na ulici kao prodavac knjiga i želeo sam da na taj način nastavim da doprinosim većem interesovanju za knjige i čitanje- navodi Pavlović.
Prema njegovim saznanjima, nijedna lokalna samouprava nije uradila interni popis Roma u opštini, mesnim zajednicama, selima, ali se zna da ih u Šapcu ima oko pet- šest hiljada. Uglavnom su starosti oko 50 godina, dok su mlađi otišli u inostranstvo.
-U razgovoru sa ljudima iz aktuelne vlasti rečeno mi je da postoji neki podatak, nisam na njemu insistirao, jer sam video da ne postoji volja da se to prezentuje, ne znam iz kog razloga. Predočio sam da bi bilo dobro da mi se možda omogući, da to bude zvanično, uz minimalnu materijalnu podršku, da obiđem sve mesne zajednice, mesta, naselja i mahale gde žive Romi. Ipak je moj odnos sa njima drugačiji, kad znam jezik koji govore, mogu lakše da dođem do tog saznanja i potvrdim da jesu Romi, jer danas zakon omogućava da se izjasnite kako želite. Preliminarne informacije od ljudi koji su bili u romskim zajednicama su da ih ima između pet i šest hiljada. Naravno, nisu tu svi punoletni. Šabac spada u grad koji ima priličan broj žitelja romske nacionalnosti- podvlači Pavlović.
Romi uglavnom, objašnjava, žive u obodnim delovima grada, u romskim naseljima nastalim na često i nelegalnim parcelama, kao „Šumice“, na ulazu u Trianglu, ali to je „ničija zemlja“.
-Postoje i druga mesta, Mačvanski Pričinović, Tabanović, Bugarine, Vranjska, dobar deo je i u Lipolistu, gde su ušorena romska naselja, imaju određenu infrastrukturu, ponegde asfalt, negde je pošljunčeno, uglavnom vode ima, ali kanalizacija je upitna. Nema dovoljno volje ni prethodne, ni sadašnje vlasti, da im se pomogne. U Maloj Vranjskoj, na potezu prema Cerovcu, na brdašcu, živi veći broj Roma i oni su me molili da utičem da im se uvede voda i kanalizacija, s obzirom na to da postoji infrastruktura na koju bi se priključili, a ja sam predlagao da se na dva- tri mesta postave slavine za vodu i da tu vodu zajednički plaćaju po potrošnji, „Vodovod“ ne bi bio oštećen. Na potezu prema Tabanoviću postoji naselje, gde je izvestan broj romskh kuća takođe bez vode i kanalizacije. Žalili su se u Prnjavoru da je put veoma loš, kad je kiša, to je veliko blato, nema šljunka, ne znam da li se neko od nadležnih potrudio da to popravi- navodi Pavlović.
Malo Roma živi u stambenim objektima u gradskim sredinama, ali bi najbolje bilo da oni ne budu grupisani u jednoj zgradi.
-Ako bi po živeli u dva- tri stana u zgradi od 30- 40 stanova, onda bi se i oni integrisali sa svojim susedima i ponašali se kao većina, što je veoma pozitivno. Ne bih voleo da se u jednoj zgradi nađe 50 porodica, to bi onda imalo negativne posledice i po okolinu i po same Rome. I pored dobrih stambenih uslova koji bi im se omogućili ne bi se došlo do pozitivnog pomaka u nivou, kulturi stanovanja- ističe.
Osim stanovanja, važan segment života je i obrazovanje, koje je uglavnom na niskom nivou.
-Najčešće su završili četiri razreda osnovne, manji broj ima zanat ili neku srednju školu. Ima ih koji su završili strukovnu srednju školu, medicinsku na primer i uhlebili su se u zemljama zapadne Evrope gde rade u struci. Oni sa nižom školskom spremom nemaju šta da očekuju, ne mogu da nađu neko pristojno radno mesto. Rade uglavnom u javnom komunalnom preduzeću, gde je posao težak, ali imaju solidna primanja. Zaposlenje im omogućava da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu, a znamo da su lekovi skupi- kaže Pavlović.
Umrežavanje ključno
Pozitivno je, dodaje, što je država omogućila Romima koji ne poseduju neketnine u svom vlasništvu da na osnovu potvrde iz Poreske uprave i izveštaja o broju članova domaćinstva, kao i u slučaju gubitka posla, mogu da dobiju zdravstvene knjižice. Zato je prioritet obrazovanje, kako ne bi zavisili od milosti institucija.
-Romi po nekoj navici smatraju da je obrazovanje gubljenje vremena. Međutim, kada se pojavi čovek od znanja i intelektulac u takvoj sredini, svi ga rado prihvataju i prosto se čude da u tom miljeu postoji obrazovan čovek koji može da im pomogne. Takve ljude treba da podrže, jer će oni najbolje zastupati njihove interese u institucijama. Nažalost, oni najčešće daju glas vodećoj političkoj stranci. Istina je da političke stranke najčešće kupuju njihove glasove za dve- tri hiljade dinara uz lepa obećanja koja po dolasku na vlast ne ispunjavaju. Moja ideja je da im otvorim oči, da shvate šta je najbolje za njih, njhov status i budućnost, a to svakako jeste da na izborima glasaju za svoju nacionalnu opciju- podvlači on.
To je način, smatra, da saznaju šta se se dešava u društvenom i političkom životu određene lokalne samouprave i da aktivno participiraju štiteći svoje interese.
-Ovako nema ko da ih zaštiti, nema ko da im kaže da su iz Evropske unije koja zdušno daje dobar deo novca za najsiromašnije dali za ugroženu nacionalnu manjinu. Međutim, ne zna se koliko i kada su ta sredstva pristigla u određene lokalne sredine, na republici je isto tako i ta sredstva vlast troši za svoje potrebe, ali Romi od toga nemaju ništa. Mi imamo doktorku filozofije Romkinju u Vladi koja radi na sprečavanju siromaštva, ali nisam primetio efekat toga, mislim da uglavnom sede po kancelarijama, a ne obilaze ljude i ne susreću se sa pravom situacijom na terenu. Romi žive uglavnom u nehigijenskim uslovima, uz velike izvore zaraze- naglašava Pavlović.
Ne treba zaboraviti da mnogi rade u domenu sive ekonomije, preprodaju polovnu firmiranu robu iz inostranstva, ili se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina. Postojala je ideja da se osnuje preduzeće za tu namenu u kome bi radili isključivo pripadnici romske nacionalnosti, ali ona, navodi nije naišla na podršku nadležnih, čak je bilo i otpora iz straha da će to uticati na posao drugih javnih ustanova.
-Društvo mora da pomogne. To je najugroženija nacionalna manjina, ne samo u Srbiji, već i u Evropi, gde su svima puna usta hvale i brige. Ni tamo nije ništa bolja situacija u odnosu prema Romima, a čak ni u Americi, gde ih je oko milion- napominje Pavlović.
Postoje ukorenjene predrasude da se Romi bave nelegalnim poslovima, ali ne treba zaboraviti da ljudi sa druge strane zakona ima među pripadnicima svih nacionalnosti.
-Obrazovanje je broj jedan u daljoj emancipaciji i uključivanju Roma u sve pore društveno- političkog života. Bez obrazovanja nemate pristup nijednoj ustanovi, ni mogućnost da se zaposlite. Samo tako obezbeđuju sigurnu egzistenciju za sebe i porodicu, a romske proodice su uglavnom mnogoljudne. Problem je i što nisu u mogućnosti da mogu da izgrade pristojne objekte za stanovanje, žive u nehigijenskim uslovima, nemaju vodu i kanalizaciju, to im narušava zdravlje, pa imamo i veliku smrtnost mlađe populacije u sredinama gde nisu postignuti minimalni uslovi za egzistenciju- navodi.
Poboljšanje položaja Roma počinje u lokalnim sredinama, zatim se dalje nastavlja umrežavanjem.
-Ako vi u nekoj od mesnih zajednica uspete da ubedite Rome da se politički angažuju za svoju stvar, to bi se širilo na čitavu društveno- političku zajednicu, kao domine, iz opštine u opštinu i onda bi romski aktivisti u tim sredinama pokušali da urade tako nešto. Došlo bi do fuzionisanja Roma u velikom delu opština u Srbiji, pa bi se zajedno borili za svoje interese- zaključuje Pavlović.
D.Dimitrijević