Dragi moji,
nije nama naša borba dala, da budemo zemlja budala, u kojoj će neki Željko biti apsolutni vladar naših duhovnih potreba, izraženih u blejanju i kreveljenju sa tzv. „malih ekrana“, gde nam starlete i krimosi, nekakav polusvet, jednom rečju šljam i talog, vaspitava čitave generacije i oblikuje svest omladine… s jedne strane, ili da nam neki, nekada dugokosi, masnokosi i za gitaru spremni julovac, Mirin skutonoša, demonstrira potrebu da odživi svojih pet minuta slave, makar i na proslavi Dana policije, porukom deci othranjenoj od kile mesa, da će ih “država opremiti i naoružati“… sa druge strane… Samo da i posle njega, neka državna sekretarka ne progovori o čudima kriminala, koje je po pravilu, uvek činio onaj bivši… uvek bivši Ministar… a svi odgovorni ćutali, dok ne kucne čas da se progovori, onda kad sudovi sude, a tužioci gone… I tako, sve bolje od boljeg… nemoral, nevaspitanje, agresija, pretnje, primitivizam, politika pritisaka, ucene, netolerancija, obračuni, podmetanja, klevetanje, uvrede… ma svega tu ima, samo nema onoga što čoveka čini čovekom, a jedan Narod Narodom… Na žalost, to nije ni od juče, ni od danas, po odavno to traje…
Sukobi u vrhu vladajuće stranke su takvi, da se više ne mogu sakriti… Mete su, trenutni Ministar vojni, slikoviti Stefanović, onaj „Nebojša iz Beograda“, sa, neki kažu, diplomom nepostojećeg fakulteta (SEGA) MEGA TRENDA iz Londona, sa jedne strane, i znamenite državne sekretarke, sada bez nanogice, fatalne Dijane, sa druge… Tu je i evidentni sukob advokata, novinara, poslanika, člana Visokog saveta sudstva, predsednika skupštinskog odbora za pravosuđe, člana Državnog veća tužilaca i člana Predsedništva naprednih… onog Đuke, branioca svih optuženih za kriminal, koji je u vezi sa politikom i strankom na vlasti, sa Ministricom plavušicom, onom što je vezuju za Ambasadu USA, a vodila je, ili vodi resore infrastrukture, gradnje, energetike, investicija… sa onom Mihailovićkom… Ali, tu nije kraj. Sukob je i na opozicionoj strani… Ravnoteže radi… Konačno je puklo između Vuka Jeremića i Dragana Đilasa… skinute su sve maske i rukavice, i potekao je sav gnoj koji se nakupio još iz vremena kada su zajedničkim sredstvima rušili onu veliku i moćnu, grešnu, Demokratsku stranku… Dok su njih dvojica, tek sada na međusobnim nišanima, i na mušicama njihovih stranačkih jurišnika, možemo očekivati teške obračune i nadgornjavanje i u skupštinskim klupama… Bravo… Treba svakome Srbinu ogaditi, baš sve što miriše na opoziciju i drugačije mišljenje… i u tome se neće birati sredstva. Živi bili pa videli… Neka se vladajući raduju…
Na kraju, u Srbiji, trenutno, zemlji bez Vlade i bez Skupštine… bez posvađane i raspolućene opozicije… postoji ipak neka trunka ili zračak normalnosti i neke nade… Jedan deo opozicije se objedinjuje, okuplja i udružuje… Naš grad u tom projektu ima svog istaknutog, ako ne i najistaknutijeg predstavnika… Polako, ali sigurno… Tiha voda breg roni… Ako se naš Nebojša lansira u vrhove srbijanske vlasti, biće neke budućnosti… Šabac je bio grad za primer… Bio… Srbija još uvek čeka… Da se iz zemlje budala, konačno preobrazi u zemlju za primer…
Sve Vas volim i pozdravljam.