Pitao sam neke svoje učenice i učenike da li bi tako obučeni kako su došli u školu, ušli u crkvu. Hvala bogu, rekli su – ne. Da li su razmišljali o poruci koju su time poslali svojim profesorima i da li su nihovi roditelji ikako ikada prokomentarisali takvo oblačenje. Isti odgovor – ne.
Svakako ne treba zaboraviti mnogobrojne drugačije učenice i učenike, i njihove roditelje. Uvek sam im se iznova iskreno radovao. Ipak, problem postoji.
Đačke uniforme su prošlost, pravilnicima o ponašanju i oblačenju teško se definiše željeno, a zatim se ni to nespretno definisano u praksi ne poštuje dovoljno. Prisutna nelagodnost i nepriličnost – svakako nepovoljno utiču na konačan uspeh u prenošenju i sticanju znanja i formiranju valjanih sistema vrednosti kod učenika. Za neprimereno oblačenje lako ćemo uvek okriviti nekog drugog, profesore, učenike i njihove roditelje, pa i društvo u celini. I niko se od prozvanih neće sa tim složiti, kada je on u pitanju.
Možda je ponekad ključna reč – poštovanje ( naravno međusobno) svih prethodno prozvanih i uslovno rečeno “okrivljenih”.
Pre mnogo godina već su uveliko bile u modi patike, farmerice i majice. Moj kolega, voljeni profesor, koji je odlično predavao, pravedno ocenjivao i veoma poštovao svoje đake, predložio je odeljenju u kojem je bio odeljenjski starešina da na proslavu Dana škole dođu tradicionalno i svečano obučeni. To mi je tiho najavio, ne znajući da li će ga poslušati. Nadam se da vam nije teško pogoditi šta se desilo, ne na filmu, nego u dvorištu Šabačke gimnazije.
Naravno da je, pored poštovanja na relaciji profesor – učenik, podjednako važno međusobno poštovanje učenika i njihovih roditelja, profesora i roditelja, škole i društva u kome živimo.
Voljeni profesor nije tražio od svojih učenika ni da se uniformišu, niti im zapretio sankcijama ako ga ne poslušaju.
Suštinski ih je pozvao da, ako su poštovani, i oni poštuju – sebe, svoje roditelje, profesore, školu … .
Neprimereno oblačenje možda je samo slika nekad i negde pokidanih veza uzajamnih poštovanja. Možda.