Biblioteka šabačka izdavač je zbornika radova „U okrilju velikana: Dani Mihaila Đurića u Šapcu 2016- 2020“, o kome je bilo reči u četvrtak u svečanoj sali te ustanove kulture. Manifestacija posvećena jednom od vodećih srpskih mislilaca 20. veka održava se pet godina u Šapcu. Programi realizovani u Biblioteci i Šabačkoj gimnaziji uz podršku Grada i Pravnog fakulteta u Beogradu predstavljeni su na više od 450 strana, a među 30 autora ističu se inicijatori manifestacije akademik prof. dr Danilo Basta i prof. dr Jovica Trkulja, koji je priređivač zbornika.
Kako je istakla direktorka Biblioteke Jelena Podgorac Jovanović, Đurić je jedan od velikana naše kulture, čuvar dostojanstva filozofije, srpstva. Ona je zahvalila članu Gradskog veća zaduženom za kulturu Miroljubu Mijuškoviću na podršci ideji da se izda zbornik.
-Cilj zbornika je da osvetli lik i delo, ali i da prokaže i prikaže sve što je prethodnih pet godina rađeno u Šabačkoj gimnaziji i Biblioteci šabačkoj, da prenese predavanja i razgovore. Nadamo se da će vratiti u centar interesovanja delo Mihaila Đurića koje je bilo skrajnuto decenijama, ali i da će biti polazište i izvorište za dalje domete naše nauke i filozofije. Verujem da će bar delimično uspeti da odgovori na pitanje ko je i kakav je bio Đurić i nadam se da će biti jedan u nizu zbornika koji će pokazati bogatstvo kulturne baštine našeg grada. Verujem da ćemo uspostaviti jedinstvo misli i mišljenja sa velikanima naše kulture i napraviti jedan duhovni most da sve njihove ideje i nauk prenesemo budućim generacijama- poručila je Podgorac Jovanović.
Saradnik za kulturu u Odeljenju za društvene delatnosti grada Šapca Dejan Živanović naveo je da je odlukom da 2016. godine obeleži petu godišnjicu smrti akademika Mihaila Đurića Grad Šabac učinio značajan korak kako bi se sačuvalo sećanje na velikog intelektualca.
-Grad je izabrao da se svake godine, makar simbolično, jedan dan, priseti lika i dela filozofa, pravnika, akademika, znamenitog Šapčanina. Danas je deseta godišnjica njegove smrti i kao krunu prethodnih pet godina imamo zbornik radova simboličnog naziva. To jeste pravo podsećanje na njegov lik i delo, a svedočanstvo o svemu tome ostaviće intelektualci i ljudi koji su dobro poznavali značaj njegovog rada. Njihovi radovi ostaće kao trajan doprinos kulturi čitave države, prevashodno Šapca. Verujem da smo uspeli da doprinesemo tome da najmlađi sugrađani upoznaju njegov lik i delo, slušajući predavanja istaknutih intelektualaca, njegovih savremenika- napomenuo je Živanović.
Profesor filozofije u Šabačkoj gimnaziji Veroljub Ilić podsetio je da je Đurić bio učenik te škole od 1941. do 1944. godine, gde se prvi put sreo sa filozofijom i baš tu odlučio da mu to bude životno opredeljenje.
-U najnovijem udžbeniku filozofije pojavljuje se kratka beleška o Đuriću u kontekstu političkog progona zbog slobodnog mišljenja. Ugradili smo njegov lik u galeriju velikana u školi, njegov bareljef se nalazi uz Jovana Cvijića, Lazu Lazarevića, Milića od Mačve, Milevu Marić Ajnštajn. Bio je filozof najvećeg ranga i želimo da čuvamo sećanje na njega i njegove etičke poglede- istakao je Ilić.
Docent Aleksandar Gordić, koautor i lektor zbornika, koji je kasnije tog dana održao predavanje učenicima Šabačke gimnazije, naveo je da očekuje da će za pet godina biti materijala za novi zbornik. Kao Đurićev savremenik i prijatelj, izuzetno je cenio njegov rad.
-Očekivao sam da će zbornik biti upola manjeg obima, ali to nije bilo moguće. Možda će se neki razočarati što sam zbornik ne obiluje superlativima. Iako se Đurić u slobodnom govoru može okarakteristati kao najveći mislilac druge polovine 20. veka, to ovde nigde ne piše. Bio je skroman, nije želeo na taj način da bude predstavljen- podvukao je Gordić.
Đurić je rođen 22. avgusta 1925. godine u Šapcu. Studirao je pravo, filozofiju i klasičnu filologiju na Pravnom i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Godine 1972, nakon što je zbog kritike ustavnih amandmana osuđen na devet meseci zatvora, izgubio je radno mesto na fakultetu. Svoj naučni rad je produžio u Institutu društvenih nauka. Na Pravni fakultet vraća se 1990. godine, a godinu dana kasnije odlazi u penziju. Preminuo je u novembru 2011. godine. Njegovo mišljenje i delovanje primer su odgovornog, hrabrog i principijelnog intelektualca u našem vremenu. Svojim knjigama i javnim nastupima postavio je obrazac i meru javnog angažmana sa težištem na jedinstvu mišljenja, govora i činjenja.
D.Dimitrijević
