Goran Mitrović, prvak Ansambla „Kolo“ o saradnji sa „Abraševićem“
Prvak nacionalnog Ansambla narodnih pesama i igara „Kolo“ Goran Mitrović u saradnji sa prvim ansamblom Kulturno- umetničkog društva „Abrašević“ postavlja na scenu Igre iz okoline Beograda, čime će omogućiti šabačkoj publici da na novogodišnjem koncertu vidi nešto novo i drugačije od svega na šta je do sada navikla. Poziv Zlatomira Zlaje Leskovca i tradicija koja obavezuje, opredelili su stručnjaka sa više od tri decenije iskustva da radi sa šabačkim KUD-om.
Veliki izazov
-Došao sam da pokušamo da napravimo nešto novo. U pitanju je stilizovana, nimalo laka igra, jedan sadržajni mizansen koji iziskuje malo veću pažnju na sceni, nešto što do sada nije praktikovano i mislim da će se publici Šapca dopasti. Prvi ansambl je veoma podmlađen, što znači da budućnost ne treba da nas brine. Pred nama je mnogo posla, stil igranja nije nimalo lak, nadam se da će to uroditi plodom i da će publika biti zadovoljna. Igrači već jesu, na probama se vidi da im se to dopada i čim njima to prija, sve ide mnogo lakše- ističe Mitrović, koji je prvi put u svojstvu saradnika deo „Abraševića“.
Pre nekoliko meseci „Kolo“ je imalo nastup u Šabačkom pozorištu i tada se sreo sa čelnicima šabačkog KUD-a.
-Porodicu „Abrašević“ volim zato što mislim da je jedna od najstarijih na Balkanu posvećenih isključivo umetničkoj igri i savremenoj stilizaciji koja iziskuje određene scenske elemente približne čak i baletu i trudim se da folklorni umetnici, kako volim da ih zovem, priđu malo bliže zahtevnijem scenskom izvođenju- podvlači on.
Časovi su interaktivni, igrači daju dobar štimung, pokazuju želju i volju, to koreograf prihvata i uvodi neke elemente koji krase profesionalni kadar, da vidi kako se snalaze i pokuša da to podigne na ozbiljniji nivo, objašnjava.
-Ovde sam došao da uradim koreografiju, ali ako deca budu želela, spreman sam da nastavim da radim kao umetnički rukovodilac ili koreograf. To je izazov za mene, budući da oni neguju program Branka Markovića, koji je meni jedan lajtmotiv. Lično sam radio s njim, imam mnogo dobru perspektivu s te strane. Oberučke ću prihvatiti poziv da pravimo svake godine za građane jedan spektakl, možda i neke nove scenske poduhvate- priče iz narodne bajke, običaja, obreda, na savremeni način. Ako ne dođe do toga, onda se vidimo nekom drugom prlikom, kada ćemo opet neku koreografsku minijaturu da postavimo za poklonike folklora- kaže Mitrović, koji je 30 godina u Ansamblu „Kolo“, radi koreografije, a uporedo se i obrazuje.
UTISCI O NOVOJ KOREOGRAFIJI
„
Igre iz okoline Beograda“ su nešto novo i potpuno drugačije za nas. Ima i pesme i glume i igre što je nama prilično zanimljivo da radimo na probama. Koraci su nešto teži, našta mi nismo navikli do sad, ali se polako snalazimo – kaže Katarina Ivanišević, članica prvog folklornog ansambla KUD „Abrašević“.
Diplomirao je u Kikindi na smeru vaspitač za tradicionalne igre, a na istom fakultetu je završio i specijalističke studije. Trenutno je na postdiplomskim master studijama na Institutu za umetničku igru u Beogradu, a uz podršku direktora Ansambla Vladimira Dekića planira da upiše doktorske studije. Primljen je na audiciji 1990. godine, kada počinje radni staž soliste- prvaka Ansambla. Bio je profesor za narodnu igru u Baletskoj školi „Lujo Davičo“ 2009/10 godine u Beogradu i predavač četiri godine zaredom u letnjoj školi folklora pod pokroviteljstvom Ministarstva za prosvetu i obrazovanje Republike Srbije. Njegove koreografije izvode se u matičnoj kući, radio je sa režiserom Vladimirom Lazićem u predstavi „Golgota i Vaskrs Srbije“ i amaterskim ansamblima kao što su AKUD „Lola“, AKUD „Branko Krsmanović“.
Perspektivna generacija
-U Srbiji sam veoma poznat, nemam baš popularno ime- „ubica igrača“, ali to je zato što iziskujem zahtevan rad koji se na kraju isplati. Institucije igre kao što je „Abrašević“ nemaju pravo da misle i dejstvuju drugačije. Da bi neko danas platio ulaznicu za koncert i sedeo dva sata da ga gleda morate da mu date maksimum znoja i energije. Tradicionalne vrednosti treba negovati i one zahtevaju posvećenost. Međutim, nema kompromisa kad je scenska umetnost u pitanju, tu mora biti vrhunska izvedba, pokreti moraju biti komplikovani, iziskivati veliku uvežbanost, do perfekcije ako može, a verujem da može uvek. Kada publiku naviknete da gleda takve umetničke programe, onda to ima još jednu slatku obavezu. Cilj je da se ne gleda kostimska raznolikost, kvantitet ansambla, već kvalitet i individue koje daju određeni umetnički pečat na sceni. To je ono čime se bavim, trudim se da razdvojim rad, narodno igranje, od umetničke igre koju „Abrašević“ neguje, da se ta takozvana stilizovana forma folklora prikaže u nekom novom svetlu. Ako imate baletskog umetnika, ne vidim zašto ne bi postojao folklorni umetnik- ističe on.
Mitrović je naglasio da je 2005. godine prvi put na Jutjubu video „Ohridsku legendu“ koju je postavila fenomenalna generacija „Abraševića“.
-To je bilo izuzetno, pogotovo što na prste jedne ruke možete da nabrojite anamble koji mogu tako nešto da izvedu i mislim da su oni to odigrali fenomenalno, fantastično. Ova generacija ima perspektivu da nastavi da radi veoma kvalitetno. Ovde bi trebalo da bude kompaktna sredina, budući da su u upravi umetnici koji su tu igrali i na neki način vodili „Abrašević“ kroz prošle godine. Idealno okruženje je ono u kojem svako radi posao za koji je stručan. Kada je umetnost u pitanju, tu sam beskompromisan, jer iza sebe imam iskustvo od više od 2.000 koncerata, izvedbi i putovanja- navodi.
UTISCI O NOVOJ KOREOGRAFIJI
Nova koreografija je prilično zahtevna međutim čini mi se da su svi savladali korake. Za Novogodišnji koncert imaćemo priliku da vidimo veoma zanimljivu koreografiju i nadam se da će se i publici svideti – kaže Nikola Matić, član prvog folklornog ansambla KUD „Abrašević“.
Mitrović smatra da, pored šabačkog, „Abraševići“ iz svih gradova Srbije moraju da shvate da treba da naprave neki pomak na sceni, da se izbore za neke nove forme. „Nadam se da će ovaj primer da bude pokazni, možda će nekoliko njih slediti taj put i pokušati nešto novo. Naravno, ovo je i podstrek novim mladim koreografima, da istražuju i traže nove pokazatelje ne sceni, da te priče, stare običaje i obrede osavremene i pretvore u jednu novu formu i da narodu ostane običaj u nekom novom svetlu. Običaj je opstao, nije nestao, samo je našao nove modele prikazivanja na sceni, zaključuje prvak Nacionalnog ansambla „Kolo“.
Dragana Dimitrijević
