Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednik Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Nikola Selaković predvodio je prošle subote državnu ceremoniju i odavanje počasti povodom obeležavanja 109. godišnjice od Cerske bitke u Tekerešu. Svečanom programu prethodio je crkveni obred i polaganje venaca koje su pored ministra Selakovića na spomeniku ostavili predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, gradova Loznice i Šapca, Mačvanskog upravnog okruga i drugih opština, ambasada, kao i predstavnici brojnih udruženja i građana.
Prisutnima se u ime grada domaćina najpre obratio Ljubinko Đokić, pomoćnik gradonačelnika Loznice koji je istakao da je Cerska bitka, u kojoj je srpska vojska porazila trupe austrougarske armije bila prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu, a vođena je od 12. do 24. avgusta oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini.
– Sjajni su momci ovi Srbi, oni umeju da brane svoju zemlju i tek sam 1914. godine u Srbiji, shvatio da je ljubav malih naroda prema slobodi jača od nasilja velikih i moćnih. Tim rečima je poznati pisac Egon Ervin Kiš kao pripadnik 21. praške regimente koja se prva sukobila sa srpskom vojskom predstavio cersku epopeju, rekao je u pozdravnoj reči pomoćnik gradonačelnika Ljubinko Đokić.
– Znamo mi poštovani prijatelji da se Srbija i danas bori sa nadmoćnijim od nas, ali na sreću, ne oružjem kao naši preci, nego diplomatijom. Zna Srbija i naš predsednik kakvu Srbiju želi – Srbiju mira i dostojanstva, u kojoj će da se radi i da se gradi, u kojoj će se otvarati nova radna mesta, izgrađuju institucije… E to su ciljevi na kojima su svi angažovani i za koje se vredi boriti, a svetli primeri cerskih junaka u čiju čast smo se danas okupili su naša prošlost i naš identitet i neće nikada biti zaboravljeni. Neka im je večna slava, živela Srbija, poručio je Đokić.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković, je preneo pozdrave predsednika republike Aleksandra Vučića i naše vlade, rekavši na početku svog obraćanja da je na današnji dan, pre 109 godina, čitavim svetom odjekivala samo jedna reč – Srbija!
– Nalazimo se na mestu koje je dalo povod za takav odjek, planini Ceru koja je ušla u legendu i istoriju koju je ispisivao naš narod i besmrtna vojnička genijalnost Stepana Stepanovića, koji je u ovom boju dobio čin vojvode. Austrugarska vrhovna komanda je smatrala da će u kratkom roku slomiti našu hrabru vojsku, da će Bugarsku, Rumuniju i Tursku privoleti na svoju stranu sa namerom, kako je rekao, da već nakon sedam dana, 18. avgusta osvoje Valjevo kao poklon caru Francu Jozefu, za njegov rođendan.
Selaković je dodao da su na taj način, između ostalog, zanemarili moralnu superiornost srpske vojske kao oružje koje velika carevina nije imala u svom arsenalu. Zlatni venac slave na Ceru odnela je druga srpska armija koja je u ključnom momentu odbranu pretvorila u kontra napad, zauzela kote Trajan i Kosanin grad i za pet dana isterala neprijatelje iz otadžbine. Navodeći da je veliki uspeh srpske vojske protiv deset puta nadmoćnijih Austro-Ugara bio prva saveznička pobeda, Selaković je rekao da na ovaj dan kojim se ponosimo treba uvek da se sećamo i beščašća i užasa zverstava koje je neprijatelj počinio u Mačvi i Pocerini nad decom, majkama i starim licima.
– Ovu bitku i ovaj rat dobio je srpski seljak, običan čovek, domaćin, onaj koga je Pašić nazvao Gunjac i Opanak. Gunjac i Opanak je stvorio ovu zemlju, oslobodio je turskog ropstva, orosio je ovu zemlju krvlju, doprineo da pravda, sloboda, jednakost niknu, prevrćući klade i panjeve, krčeći polja i lugove da ih žitom i pšenicom zaseju, Gunjac i Opanak podizao je škole i sudove, radio je neumorno i po žezi i po snegu i mrazu, punio koševe hranom, ambare žitom, staje stokom, pivnice vinom i rakijom, odvajao je od svojih usta u nerodnoj godini davao je sudijama da mu pravdu dele, vojsci da se ratnoj veštini nauči i naoruža… davao je prosveti da obuči mladež nauci i poštenju, Gunjac i Opanak to je narod i on treba da bude po pravdi najveći gospodar svoje zemlje. I zato je najmudriji upravnik jednog naroda sam narod. Gunjac i Opanak je pobedio na Ceru, na Kolubari, Mačkovom kamenu, Kajmakčalanu je probio Solunski front…
I šta danas 109 godina posle Cerske bitke, zapitao je Selaković. Svesna zahvalnost, ali i dužnost. Dužni smo da pričamo o Cerskoj pobedi i da podsećamo ceo svet da smo dokazali i pokazali kako se brani otadžbina, kako se voli sloboda, da se veličina jednog naroda ne meri njegovom brojnošću, već podvizima kao što je ovaj, cerski…
Generacija pre sto godina ostavila je ovaj impozantni spomenik u Tekerišu, generacija naših očeva je napravila film o Cerskoj bici, a danas zahvaljujući pregalaštvu mačvanskom upravnom okrugu i svih lokalnih samouprava i podršci koju je tom projektu pružio predsednik republike Aleksandar Vučić, ova generacija ima zadatak da na vrhu Cera podigne memorijalni kompleks u čast cerskih i iveračkih junaka. Ministarstvo na čijem sam čelu ima zadatak da se posveti tom velikom pregnuću. Na kraju obraćanja Selaković je zaključio da ,,kao što su nas 1914. godine napadali, napadaju nas i dan danas. Ono što tražimo je da samo poštuju moralni istorijski kapital srpskog naroda, koji jemnogo puta pokazao da je na pravoj strani istorije bio, jeste i biće. Neka nas ostave da u miru otadžbinu čuvamo i gradimo, da kada je neko napadne da je branimo.“
U organizaciji Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i lozničkog centra za kulturu „Vuk Karadžić“ kraj spomen komplaksa u Tekerišu izveden je prigodan umetnički program.