Ovo je generacija koja je 1974 godine završila čuvenu Šabačku gimnaziju, a sada, posle pola veka, proslavila svoj zlatni jubilej.
O neraskidivoj ljubavi i vezi koja je preživela i živi u svima nama, govori ova brojnost i želja za ponovni susret.
Taj zagrljaj topao i iskren, zaustavio je vreme i vratio među devojke i mladiće: vrcave, kovrdžave, krhke, zaljubljene, kakvi smo nekad bili, kome su osnovni atributi bili drugarstvo i poverenje.
Ali godine su prolazile.
Ova generacija je iznedrila ljude velikih zvanja sa ozbiljnim karijerama, poštene, radne, vredne na svojim radnim mestima i u svojim porodicama.
Na žalost, neki iz generacije nisu više sa nama i mi se i ovog puta klanjamo njihovoj seni.
Mi se rastadosmo uz obećanje da ćemo i za sledeći susret svi biti na okupu.
A kada smo tu, ljubavi neće nedostajati.
Dobrila Vukomanović – Inđić
