U julu 2025. godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 24 incidenta koji su ozbiljno ugrozili bezbednost novinara i medijskih radnika. Najveći broj incidenata odnosi se na pretnje novinarima i čitavim redakcijama, dok su fizički nasrtaji, posebno od strane pripadnika policije, bili česti i nasilni. Među 24 incidenta, 12 su predstavljale ozbiljne pretnje smrću i fizičkom sigurnošću novinara, dok je zabeleženo i 8 stvarnih fizičkih napada na novinare. Pored toga, bilo je još tri slučaja drugih vrsta pretnji. Ovi incidenti svedoče o sve većem nasilju i zastrašivanju novinara, što stvara ozbiljan sigurnosni problem i ugrožava slobodu medija u zemlji. Ovo su podaci iz najnovijeg teksta o stanju medijskih sloboda u Srbiji, koji je deo mesečnog njuzletera SafeJournalists mreže čiji je NUNS član. Bazu napada na novinare možete videti na sajtu Safejournalist mreže.
Policijska brutalnost
Posebno zabrinjavajuća je činjenica da u poslednjih nekoliko meseci raste broj napada na novinare od strane pripadnika policije, kao i nedostatak reakcije na napade koji se dešavaju u prisustvu samih policajaca. Umesto da štite novinare i obezbede njihov rad, organi zaduženi za zaštitu postaju direktni počinioci nasilja. U najmanje 6 slučajeva, policajci su bili ti koji su napadali novinare, koristeći fizičku silu i verbalne pretnje kako bi ih sprečili da obavljaju svoj novinarski posao.
Jedan od najozbiljnijih slučajeva desio se 2. jula u Beogradu, kada je fotoreporter i student Aleksa Stanković bio fizički napadnut od strane policije. Dok je stajao mirno i obavljao svoj novinarski posao, jasno označen sa oznakom „press“, policajci su ga nasilno uveli u vozilo, pretili mu zbog snimka koji je napravio dva dana ranije i više puta ga udarali. Zahtevali su da obriše svoj Instagram nalog, a zatim su mu oduzeli memorijsku karticu i uništili je. Takođe, istog dana kasnije uveče ispred Pravnog fakulteta u Beogradu novinara nedeljnika Radar Vuka Cvijića napali su pripadnici Žandarmerije dok je snimao intervenciju. Iako je više puta naglasio da je novinar, policajci su ga fizički napali – jedan ga je udarao policijskim štitom, drugi laktom u grudi, a treći ga je odgurnuo na klupu i stao ispred njega, gazeći ga po cipelama i sprečavajući ga da nastavi sa snimanjem, dok je jedan pokušao da mu otmu telefon. U oba slučaja NUNS je podneo prijave nadležnom tužilaštvu i sačinio pritužbe Sektoru unutrašnje kontrole protiv pripadnika policije koji su učestvovali u napadima.
Još jedan ozbiljan slučaj desio se u Novom Pazaru 29. jula, fotoreporter Poljoprivrednog fakulteta napadnut je, takođe, od strane policije. Policajci su ga legitimisali i pitali zašto ih slika. Kada je objasnio da je slikao vozila, ali ne i policajce, od njega je zatraženo da obriše fotografije, što je i učinio. Međutim, to nije bio kraj maltretiranja. Maskirani pripadnici policije su mu pretili: „Šta nas slikaš? Zašto mrziš policiju?! Baciću ti aparat u Ibar! Obe ruke ću da ti slomim! Jebem te retardiranog, šta si došao ovde da braniš turke?!“
Tokom jula meseca zabeleženo je još slučajeva nasilja od strane policije i onemogućavenje novinara da obavljaju svoj posao. Još jedan slučaj nasilja desio se 25. jula u Lazarevcu, kada je Dragoljub Đorđević tokom blokade autoputa izdvojen od strane policije, legitimisan, a zatim priveden i zadržan tokom noći zbog navodnog učešća u blokadi autoputa, iako je on bio van samog autoputa. Takođe, istog dana novinar Nenad Nešić i snimatelj Aleksandar Cvrkotić napadnuti su tokom izveštavanja o protestima na autoputu nedaleko od naplatne rampe Lajkovac. Iako su postupali po naređenjima policije i nalazili se van kolovoza, jedan pripadnik Žandarmerije grubo je odgurnuo novinara Nešića s leđa, a zatim nasrnuo i na snimatelja, pokušavši da mu otme kameru. U Kraljevu, 29. jula, policija je napala novinara Nebojšu Jovanovića i snimatelja Dejana Jekovića. Pripadnici policije su nekoliko puta udarili Jekovića pendrekom, iako je bio jasno označen kao novinar na zadatku. Prilikom primanja udaraca, Jekoviću je ispala kamera, ali srećom nije bilo većih oštećenja. U sva tri slučaja napada od strane pripadnika policije NUNS je sačinio pritužbe Sektoru unutrašnje kontrole.
Fizički napadi na novinare i ometanje prilikom izveštavanja
Ponovo su zabeleženi slučajevi ometanja i napada na medije u blizini improvizovanog kampa u Pionirskom parku. Ekipa TV Insajder, koji su činili novinar Stefan Miljuš i snimatelj Aleksandar Krstić, 21. jula bila je meta napada tokom snimanja priloga kada ih je nepoznata osoba iz kampa gađala jajima, dok su se nalazili izvan kampa. Takođe, 7. jula novinarka agencije Fonet Sofija Vukajlović fizički je napadnuta ispred Skupštine Srbije, naočigled policije koja nije reagovala. Tokom snimanja vetra koji podiže šatore, prišla su joj dva muškarca iz kampa u Pionirskom parku i uz pretnje tražili da obriše snimke. Jedan ju je uhvatio za rame i rekao: „Obriši snimke, bolje ti je“, dok je drugi vređao i pitao za koju redakciju radi i da „želi da zna koja stoka ih je snimala“.
U atmosferi targetiranja neistomišljenika i stvaranja okruženja u kojem postaje „normalno“ napadati i pretiti novinarima, do napada dolazi i tokom njihovog redovnog rada na terenu. Posebno zabrinjava kada ti napadi dolaze od osoba na visokim pozicijama, što dodatno podstiče klimu zastrašivanja i nekažnjivosti. Novinarka Večernjih novosti Jelena Stojković napadnuta je 22. jula tokom izveštavanja o požaru na deponiji Meteris kod Vranja. Na mestu događaja, direktor JKP „Komrad“ Zoran Dimitrijević najpre joj je rekao da je snimanje zabranjeno, a zatim je fizički nasrnuo na nju, uhvatio je za ruku i oduzeo telefon. Takođe, novinar agencije Fonet Zoran Drekalović bio je 21. jula 2025. napadnut ispred DKC-a tokom snimanja na javnoj površini, kada mu je prišlo dvoje ljudi – Ratibor Trivunac i nepoznata žena. Tražili su da obriše snimak, a kada je odbio, Trivunac mu je zapretio rečima „polomićemo ti noge“ i „nećeš znati gde si“, a zatim mu je oteo telefon. Novinar je pozvao policiju, a nakon što je ponovo sreo Trivunca, ovaj je negirao da ima telefon. NUNS je slučaj prijavio nadležnom tužilaštvu.
Verbalni napadi i pretnje smrću
Iako su fizički napadi bili najdrastičniji, novinari su se suočavali i sa ozbiljnim verbalnim napadima i pretnjama. Najveća izloženost pretnjama došla je iz političkih krugova, posebno od strane predsednika Srbije koji je javno pozvao na linč novinara Verana Matića, što je izazvalo zabrinutost u novinarskoj zajednici. U televizijskoj emisiji 20. jula izjavio je da treba izbrisati osude onih koji su „osuđeni zbog Verana Matića“ i da Veran treba tim ljudima da se izvini.. Dodao je i da Matić treba da se izvini optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije i „odnese im flašu vina“. Ova izjava predstavlja ozbiljno targetiranje i zastrašivanje Matića, šaljući poruku da je pozivanje na nasilje u Srbiji prihvatljivo.
U julu mesecu, novinarima i medijskim radnicima su upućivane i ozbiljne i direktne pretnje. Tako je fotoreporteru Gavrilu Andriću upućena pretnja putem društvenih mreža, gde je napisano: „Ubicu te siso, nožem, u bubreg.“ NUNS je slučaj prijavio Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Još jedna direktna pretnja smrću upućena je novinaru Savi Majstorovu dok je izveštavao sa protesta i blokada. Iz obližnjeg kafića upućene su mu ozbiljne pretnje: „Ubiću te“ i „Zaklaću te“. Takođe, Kristini Demeter Filipčev, novinarki Bečejskog mozaika, brutalno je prećeno na Fejsbuk stranici, gde je tagovana uz pretnju: „Jebem li ti majku izdajničku, ošišaćemo te do glave kao švapske kurve 45-e!“. Slučaj je prijavljen tužilaštvu.
Redakciji i novinarima N1 prećeno je čak osam puta tokom jula. Pretnje su dolazile u talasima, u okviru organizovanih kampanja zastrašivanja, u kojima se, između ostalog navodi: „Svi pod hitno treba da krenemo na N1 i pobijemo ovu bagru, a nju spaliti do temelja“, „Vas N1 sendvičare čekaju streljanja“, „Treba od prvog do zadnjeg pobiti od prvog do zadnjeg, zajedno sa vašim porodicama.“ Takođe, radakciju N1 televizije nazivali su nacističkom i ustašama. Dana 11. jula redakciji N1 stiglo je pismo sa ozbiljnim pretnjama, koje sadrži nacionalističke poruke i aluzije na teroristički napad na redakciju Šarli Ebdo, uz podsećanje da se taj list „poigrao sa osećanjima vernika muslimanske veroispovesti 2015. godine“. Autor optužuje N1 za „antisrpsku hajku i huškačku propagandu“ i u uvredljivom tonu sugeriše novinarima da promene identitet ako im je „nelagodno kao Srbima“. Pismo se završava potpisom „patriotski pozdrav“. NUNS je podneo prijave nadležnim tužilaštvima za 7 od 8 slučaja.
Još jedan specifičan slučaj se dogodio 8. jula Ljiljani Stojanović, urednici Jug pres-a, koja je od strane osoba povezanih sa bezbednosnim strukturama dobila poruke upozorenja u vezi sa svojom ličnom bezbednošću. Ona je upozorena je da joj se “sprema nameštaljka” i da “bude oprezna”, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost za njenu bezbednost, kao i za bezbednost članova redakcije i njene porodice.
Nastavak trenda SLAPP tužbi: KRIK ponovo na meti
Kompanija Starting podnela je tužbu sa elementima SLAPP-a protiv novinarke KRIK-a, Sofije Bogosavljev, zbog krivičnog dela narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti (član 239. Krivičnog zakonika). Tužba tvrdi da je novinarka iznela neistinite informacije o poslovanju firme, narušavajući njen ugled i povezujući je s tragičnim događajem na železničkoj stanici u Novom Sadu. Kompanija zahteva novčanu kaznu od 300.000 dinara za novinarku. Ovo je deo šireg trenda, jer je redakcija KRIK trenutno meta 17 postupaka koje su pokrenuli funkcioneri i pojedinci bliski vlasti zbog objavljivanja istraživačkih tekstova.
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda kojom se redakciji portala In Medija iz Inđije nalaže da isplati ukupno 161.000 dinara na ime odštete i sudskih troškova, zbog teksta u kojem se navodi da je opština Inđija deci poklonila med za potenciju. Ova presuda predstavlja zabrinjavajuću praksu i paradoksalnu situaciju u kojoj niko iz lokalne samouprave nije pozvan na odgovornost za propust, dok se medij koji je na njega ukazao kažnjava. Ujedno, reč je o očiglednom primeru zloupotrebe i suštine SLAPP tužbi, koje imaju za cilj da zastraše i finansijski iscrpe novinare i medije. Ovakve tužbe mogu dovesti do gašenja medija, što bi u ovom slučaju gotovo izvesno bio ishod da nije bilo podrške domaćih i međunarodnih organizacija, šire zajednice i građana.
Pritisci na novinare i medijske radnike
Poslednjih meseci beleži se više slučajeva sistematske odmazde i pritisaka prema zaposlenima i angažovanim licima u većem broju medija. Seriju otpuštanja i sistematskih pritisaka na novinare i medijske radnike sprovela je televizija Euronews Srbija, posebno nakon što su se pojedini zaposleni usprotivili narušavanju uređivačke politike i profesionalnih standarda. Otkazi su sprovedeni na osnovu netransparentnih i spornih kriterijuma, uz cenzuru i degradaciju radnih prava. Zabrinjavaju i slučajevi pritisaka prema zaposlenima i honorarnim saradnicima na Radio-televiziji Srbije, a posebno prema onima koji su dali podršku i izrazili mišljenje zahtevajući objektivno, profesionalno i zakonski utemeljeno izveštavanje. Zabeleženo je više slučajeva u kojima su zaposleni kažnjeni, ostali bez ugovora ili stavljeni u položaj radne izolacije zbog svojih profesionalnih stavova, učešća u mirnim protestima ili potpisivanja otvorenog pisma rukovodstvu RTS-a.
Takođe, poslednjih dana Olivera Kovačević smenjena sa mesta supervizorke festivala PZE jer je, po njenim navodima, javno podržala studente, potpisala pismo dela zaposlenih kojim se traži da Informativni program profesionalno radi svoj posao i što je tužila Aleksandra Vučića. Ivan Ivanović je saopštio da se emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ i „4 i po muškarca sa Ivanom Ivanovićem“ više neće emitovati na Blic TV, nakon što je kompanija Ringier jednostrano raskinula ugovor uz obrazloženje da emisija nije ispunila očekivanja i da je narušila reputaciju kompanije zbog javnih istupa lica povezanih s programom, dok Ivanović navodi da su njegovi javni nastupi protekle godine bili ograničeni na nalog na mreži X, nekoliko tribina sa studentima i jedan govor u Novom Sadu.
Još jedan udarac na slobodu medija i pluralizam u regionu predstavlja gašenje televizije Al Jazeera Balkans, čime se dodatno ugrožavaju demokratija, transparentnost i kritički diskurs. Ova televizija je bila sinonim za profesionalno i nezavisno novinarstvo. Odluka o gašenju, koja je pogodila više od 200 zaposlenih, izaziva zabrinutost za budućnost nezavisnog novinarstva i postavlja pitanje posvećenosti zaštiti novinarskih prava i integriteta.
Izazovi u sprovođenju medijskih zakona i poštovanju medijskih sloboda
Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine 4. jula doneo je izveštaj o primljenim predlozima kandidata za članove Saveta Regulatornog tela (REM), razmatrajući predloge od 7 grupacija ovlašćenih predlagača. Na prigovore NUNS-a, iz liste su izuzeti Društvo novinara Niša, Društvo novinara Vojvodine i kandidatkinja Nada Vujović. Nakon sastanaka sa predstavnicima EU i međunarodnih organizacija, dogovoreno je da se dostave komentari na izveštaj i dalje razmatra lista predlagača i kandidata. Iako su UNS i NUNS podneli komentare, Odbor je odlučio da je lista kandidata utvrđena i da ponovna razmatranja nisu pravno opravdana.
Solidarnost i podrška u borbi za slobodu medija u svetu
NUNS i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, kao i ostale članice Evropske federacije novinara iz Srbije podržale su inicijativu EFJ-a uputivši otvorena pisma institucijama Republike Srbije, zahtevajući jasnu i nedvosmislenu osudu stradanja civila i novinara u Gazi. NUNS i GS KUM “Nezavisnost” istakli su tešku humanitarnu katastrofu, ukazujući na svakodnevne zločine nad civilima i novinarima, uključujući smrt 187 novinara, dok srpske vlasti nisu osudile ratne zločine izraelskih snaga. Zahtevali su da Srbija konačno definiše svoj stav prema genocidu u Gazi, ističući da ćutanje predstavlja moralni i politički neuspeh.
Zabrinutost i nužnost zaštite novinara i slobode medija raste
U julu 2025. godine, nastavio se zabrinjavajući trend napada i pretnji novinarima i medijskim radnicima, koji postaju ozbiljan problem za slobodu medija u Srbiji. Medijski radnici suočavaju se sa verbalnim pretnjama, pretnjama smrću, fizičkim napadima, a posebno zabrinjava policijska brutalnost, što se pokazalo kao jedan od najurgentnijih izazova u zaštiti novinara. Napadi koje sprovode organ reda, odnosno pripadnici policije, predstavljaju ozbiljan napad na novinarsku profesiju i slobodu medija, što direktno utiče na sigurnost novinara i njihovih porodica.
Slučajevi policijske brutalnosti prema novinarima tokom protesta i izveštavanja sa javnih događaja postali su alarmantni. Policija ne samo da je koristila silu protiv novinara, već je u brojnim situacijama ignorisala zakonske obaveze. U više navrata, novinari su bili napadani, legitimisani i pritvarani, dok je u nekoliko slučajeva došlo do nasilnog oduzimanja opreme i pretnji, što jasno ukazuje na ozbiljan problem u načinu ophođenja prema medijskim radnicima. U situacijama kada je evidentno da su novinari bili napadnuti od strane policije, nijedna odgovarajuća reakcija nije usledila. Nereagovanje institucija na ovakve napade stvara kulturu nekažnjivosti i podriva poverenje u institucije koje bi trebalo da štite novinare i garantuju slobodu medija.
Posebno zabrinjava porast broja napada, pre svega od strane pripadnika policije, na fotoreportere koji izveštavaju sa protesta širom Srbije od novembra 2024. godine. Neki od najbrutalnijih slučajeva napada i pretnji u julu mesecu bili su upravo usmereni prema njima, fotoreporterima koji su uglavnom mladi novinari, koji su tek započeli svoju novinarsku karijeru. Mnogi od njih rade kao frilenseri, bez podrške redakcija, što ih čini još ranjivijim. Njihova uloga u izveštavanju sa protesta i uopšte u informisanju javnosti od ključne je važnosti za građane, jer omogućava objektivno praćenje događaja i doprinosi slobodi medija.
Državne institucije, a pre svega policija, moraju da prepoznaju novinare kao nezaobilaznu kariku u očuvanju demokratije i ljudskih prava, te da obezbede odgovarajuću zaštitu kako bi se sprečile dalje eskalacije nasilja prema novinarima.
Autori: Marija Babić i Rade Đurić
