U avgustu je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo ukupno 46 incidenta usmerena protiv novinara i medijskih radnika, što predstavlja rekordan broj napada i pretnji u jednom mesecu od početka godine. Najveći broj fizičkih napada dogodilo se tokom građanskih protesta organizovanih širom Srbije. Posebno zabrinjava nastavak napada i neprimerenog postupanja policije. Samo u ovom mesecu zabeleženo je 25 fizičkih napada, među kojima je čak 14 napada od strane policijskih službenika. NUNS je dokumentovao 13 pretnji po život i fizičku bezbednost novinara, 6 pretnji medijskim kućama, kao i dva napada na medije i organizacije. Incidenti svedoče o sve većem nasilju i zastrašivanju novinara, koje dolazi od strane anonimnih nasilnika, ali i policije, što stvara ozbiljan sigurnosni problem i ugrožava slobodu medija u zemlji. Ovo su podaci iz najnovijeg teksta o stanju medijskih sloboda u Srbiji, koji je deo mesečnog njuzletera SafeJournalists mreže čiji je NUNS član. Bazu napada na novinare možete videti na sajtu Safejournalist mreže.
Hronologija napada na novinare i novinarke
Policija najčešće ne reaguje na napade na novinare
Tokom protesta na Novom Beogradu, 5. avgusta, dok je snimao događaj sa istaknutom press karticom, novinara Darka Simića je fizički napala osoba iz grupe okupljene ispred prostorija SNS-a, udarila pesnicom u obraz, uz povik: „Šta snimaš“. Simić se odmah obratio policajcu, koji mu je prvo rekao da prijavi u najbližoj stanici, ali je kasnije ipak uzeo njegove podatke i prijavu. U Vrbasu, 12. avgusta na protestu, pristalice SNS-a gađale su okupljene građane, među kojima su se nalazile i novinarske ekipe, flašama, kamenicama i pirotehnikom. Tom prilikom urednik „Mašine“ Marko Miletić pogođen je više puta kamenicama, zaleđenim flašama i vatrometom, dok je asistent snimatelja N1, Andrej Stamenković, dva puta pogođen kamenom, u rame i stomak. Iste večeri u Bačkoj Palanci Jovana Danilov iz lokalnog medija Bap Vesti, gađana je različitim predmetima i brutalno joj je prećeno od strane pristalica SNS-a. Policajci nisu reagovali na napade i pretnje.
Novinar Marko Dragoslavić pretučen je 12. avgusta dok je fotografisao građevinu za koju je građevinska inspekcija prethodno izdala zabranu radova. Nepoznate osobe su mu pretile, napale ga i čak pokušale da ga udare vozilom, a potom je oboren i udaran pesnicama. Policija je intervenisala, pružila pomoć i uhapsila osumnjičenog nakon prijave slučaja.
Policija kao izvor nasilja prema novinarima i fotoreporterima
Zabrinjavajući su učestali napadi na mlade fotoreportere koji, često bez podrške redakcije, izveštavaju s protesta i imaju ključnu ulogu u dokumentovanju događaja. Oni nažalost sve češće postaju mete policijske represije. Tako je 13. avgusta u Beogradu fotoreporter i student napadnut od strane policije nakon što je snimio inspektora kako vuče devojku za kosu. Policajci su ga udarali, oduzeli mu memorijsku karticu iz fotoaparata i slomili je.
Iste večeri, student-reporter Pulsa generacije napadnut je od strane pripadnika MUP-a, dok je snimao intervenciju policije. Žandarm mu je palicom oštetio opremu i udario ga u potiljak. Nakon što je nastavio da snima drugi policajac mu je udarcem izbio telefon iz ruke i zatim ga zgazio.
Iste noći, novinarke Teodora Šulj iz Zoomera i Ana Milosavljević iz Mašine su odgurivane od strane policije dok su pokušavale da snime intervenciju u centru Beograda. Teodoru je policajac uhvatio i odgurnuo telefon iz ruke, a Ana više puta udarena štitovima. Takođe, urednika “Mašine” Marka Miletića su u više navrata pripadnici Žandarmerije u intervencijama protiv građana odgurivali i udarali štitovima, iako je bio vidno obeležen kao novinar.
Fotoreporter Gavrilo Andrić iste noći napadnut je dok je, sa vidno istaknutom press karticom, kacigom i prslukom, stajao sa grupom kolega, oko 100 metara od građana. Policajac je krenuo ka njemu, udario ga pendrekom po kacigi i oborio na zemlju.
Istog dana, novinarka Kompasa Danica Ilić snimala je predsednika Vučića ispred prostorija SNS-a na Savskom vencu kada su pristalice SNS-a najpre počele da je vređaju, iako je nosila prsluk s oznakom PRESS. Prilikom pokušaja da uzme izjavu, muškarci iz predsednikovog okruženja oteli su joj telefon. Policija joj nije pomogla, već ju je savetovala da se „privikne na situaciju“.
Nakon objave spornog dokumenta o navodnom pomilovanju porodice Vučić na mreži X i uz pitanje ,,da li je tačno i moguće”, urednika “Slavija info” Ljubomira Stefanovića policija privela i zadržala 48 sati. Pretreseni su domovi njega i njegove sestre, a zaplenjeni su laptopovi i telefoni. Stefanović je pušten nakon žalbe advokata, a tereti se za falsifikovanje isprave. Arbitrarnim zadržavanjima, pretresima i zaplenom opreme institucije krše prava, a ako se takva praksa nastavi novinarima će biti onemogućen rad, a javnost uskraćena za informacije od javnog interesa.
Protesti kao žarišta napada
U Novom Sadu, 13. avgusta, takođe tokom protesta, novinar Žarko Bogosavljević sa portala Razglas udaren je palicom po glavi od strane nepoznatih lica iz grupe pristalica SNS-a. Novinarka Zoomer-a Marina Nenadović je pogođena kamenom i komadima pirotehničkih sredstava u nogu, da bi u toku intervencije, policajac novinarku uhvatio za ruku i odgurnuo, iako je na sebi imala pres prsluk i vidljivu legitimaciju. Iste večeri, novinar portala 192 Nikola Bilić je pretučen. Maskirani napadači su ga napali s leđa ispred ulaza njegove zgrade, udarali drvenim palicama u grudi, leđa, stomak i vitalne organe, naneli mu povrede slezine i rebara, a zatim mu oduzeli mobilni telefon.
Tokom protesta 14. avgusta ispred Generalštaba, kada se policijski kordon pomerio ka građanima, pristalice SNS-a krenule su u juriš ka grupi novinara koji su izveštavali između dve okupljene strane, uz povike „sad snimajte p… novinarske“. Novinari su morali da beže, a incident je uživo zabeležila novinarka Zoomera.
Istog dana, fotoreporter Relja Jarkovački, koji je nosio press prsluk, bio je maltretiran na Novom Beogradu od strane policije zbog fotografisanja pripadnika jedinice skrivenih u žbunju. Starešina policijeske jedinice mu je strgao novinarsku legitimaciju, pokušao da je pokida, optužio ga da nije novinar i da ne sme da snima policiju.
Novinarka Zoomera Marina Nenadović ometana je tokom izveštavanja sa protesta u Novom Sadu, kada su policajci u civilu bili grubi i naređivali joj da prestane da snima. Policajac ju je povukao za ruku u nameri da uzme telefon, legitimisali su je i naveli da ne sme da snima policiju na dužnosti.
Policija zabranjuje novinarima da dokumentuju hapšenja građana
Student-fotoreporter Luka Pešić bio je 15. avgusta dva puta gonjen od strane policije dok je, zajedno s drugim fotoreporterima, dokumentovao privođenja kod Vukovog spomenika.
Iste večeri, novinar Vuk Cvijić napadnut je ispred Generalštaba, kada ga je policajac poprskao hemijskim sredstvom dok je mirno stajao s kolegama. Zbog napada je bio zaslepljen sat vremena i zadobio je povrede, zbog čega je potražio lekarsku pomoć.
Takođe, fotoreporterka Marija Čolaković pretučena je teleskopskim palicama od strane uniformisane policije, iako je bila jasno obeležena kao novinarka. Zadobila je vidljive povrede na rukama i nogama.
Tokom policijske akcije 19. avgusta ispred suda u Novom Sadu, novinarka N1 Lea Apro i novinar Razglasa Žarko Bogosavljević više puta su udarani štitovima i rukama, uprkos jasno istaknutim oznakama i legitimacijama. Na snimku se čuje kako Lea Apro viče: „Ja sam novinarka!“, dok je policajci guraju i udaraju.
Prete nasilnici, ali preti i policija
Pretnje uživo i onlajn
Novinari i mediji su bili mete ozbiljnih pretnji. Redakciji A1TV je 7. avgusta na društvenoj mreži Instagram prećeno „Prvo pobit ove medije, pa će s ljudima lako“.
Dan kasnije, na istoj društvenoj mreži prećeno je Nenadu Kulačinu: “Govno ustaška bagro, NABIJEM TE NA USTAŠKU MAMU i tatu i sve živo što imaš, budalo ustaška!!! JEBEM LI TI MRTVO kopile, USTAŠKO GOVNO…“.
Zatim, 10. avgusta portal Autonomija na Fejsbuku dobija poruku u kojoj se nazivaju „komunoustašama“ uz poruku da će „za objave svi dobiti nagradu sa po dva 9,2 mm“ – jasnu aluziju na vatreno oružje i likvidaciju.
Dan nakon što je na naslovnoj strani „Danasa“ objavljena karikatura predsednika Vučića, 11. avgusta redakciji je preko Fejsbuka stigla pretnja da je moguće da će ih pogoditi „bomba ili zolja, pa da se razlete“ i upozorenje da će „im doći kući malo“.
Istog dana, novinarka i snimatelj N1 Jelena Mirković i Denijal Dabić bili su izloženi ozbiljnim pretnjama, grubim psovkama i uvredama tokom izveštavanja sa protesnog skupa u Vrbasu, kada im je jedan od napadača iz grupe pristalica SNS-a, pretio klanjem, prateći pretnju prepoznatljivim pokretom ruke ispod vrata.
Tokom pokušaja blokade ulaza u zgradu suda u Novom Pazaru 12. avgusta, novinarka Nusreta Brunčević je prisustvovala incidentu u kojem je policajac dobacivao neprimerene komentare studentkinjama. Kada je novinarka tražila da se predstavi, policajac je najpre odbio, a zatim naveo samo ime. Nakon toga se direktno obratio novinarki rečima da je „nebitna“ i zapretio: „Videćemo se“, uz podsmeh i podrugljiv ton.
Nakon izveštavanja sa protesta u Novom Sadu, 14 avgusta, dopisnici TV Nova Sanji Ignjatović Eker upućene su ozbiljne pretnje na društvenim mrežama, koje su usledile nakon što je TV Informer pokrenuo kampanju protiv nje. U pretnjama se između ostalog navodi: „Samo te pratimo… Kopile ustaško… N1 će ti detetu biti N6… Objasnićemo ti uskoro, kopile jevrejsko“.
Takođe, novinarki TV N1 Žaklini Tatalović je putem Mesindžera poručeno da će se „videti ispred N1“, a njih (Žaklinu i njene kolege) „ubaciti blokirati, zatvoriti i zapaliti“.
Redakcija portala Magločistač iz Subotice 15. avgusta dobila je brutalnu pretnju smrću, u kojoj je nepoznata osoba, zapretila napadom na članove redakcije i njihove bližnje, uz monstruozne poruke poput: „Decu ti je*em zaklanu i iskopanih očiju, tebi i Magločistaču“. Istog dana na mejl adrese dopisništva RTS-a u Požarevcu, a potom i drugih dopisništava, stigle pretnje poput „mi dolazimo“, „bagro“ i slično.
U komentarima na sajtovima 18. avgusta, u pretnjama redakciji In medije, navodi se: „Pumpam vam zaklanu decu smradovi. Bando bezobraznika i huligani. Biće građanskog rata i daće Bog meni će ruke biti krvave“.
Takođe, N1 je primila više pretnji sa iste IP adrese u kojima se navodi: „Brate Vučko samo da zapalimo komplet ali baš komplet NDH 1 i biće Srbija mirna dugo vremena. Mora tako… Samo čekamo dozvolu“. U porukama se koriste termini „teroristi“ i „ustaše“, što je narativ koji poslednjih meseci dolazi sa najviših državnih pozicija, dok se u jednoj poruci direktno targetira novinarka sa željom da bude spaljena i silovana.
Urednik „Podrinskih“ iz Šapca Ivan Kovačević u kontinuitetu dobija pretnje na društvenim mrezama, posebno Fejsbuku.
Dan kasnije preko društvene mreže Fejsbuk upućene su direktne pretnje novinaru TV N1 Mladenu Savatoviću: “Ovog geja Savatovića ću prebiti samo da ga sretnem negde”. Nekoliko dana nakon toga 23. avgusta na meti se našlo nekoliko medija i urednica Insajder televizije Brankica Stanković: „I tako, ovako ili onako, počela da gori N1. Nek se spreme Danas i Nova. Da se usred Beograda ne ponovi Šarlije Bdo. Insajder, za tebe Brankice imamo specijalne planove. Otrovna si kao zmija..”.
U komentarima na sajtu Južnih vesti 28. avgusta, nepoznata osoba napisala je: “zreli ste za streljanje”, uz poruku “slobodno napravite vest od ovoga”, pokazujući jasan izostanak straha od posledica.
Planovi za gušenje nezavisnih medija
Prema navodima OCCRP-a i KRIK-a, direktor Junajted grupe Sten Miler i direktor Telekoma Vladimir Lučić razgovarali su o smeni izvršne direktorke Junajted medije Aleksandre Subotić. Posebno zabrinjava što Telekom, poslednjih godina osniva i preuzima medije, i ne samo da aktivno utiče na uređivačku politiku medija u svom vlasništvu, već sada pokušava da utiče i na uređivačku politiku nezavisnih redakcija. Novinarka N1 Ana Novaković pokušala je da dobije komentar Milera tokom njegove posete Beogradu, ali ju je obezbeđenje hotela grubo zaustavilo, nasilno joj oduzelo telefon i tražilo da obriše snimak.
Hakerski napadi i difamacije u etru
Zabeležena su dva slučaja hakerskih napada novinske agencije Beta i lokalnog portala Epicentar press.
TV Informer je 25. avgusta, u programu uživo, iznosio niz tendencioznih tvrdnji o brojnim organizacijama civilnog društva, uključujući i podatke o projektima, načinu finansiranja i iznosima dobijenim putem projekata. Među njima se našao i NUNS, o kojem su iznete informacije i transakcije s bankovnog računa, do kojih se, prema svemu sudeći, nije moglo doći na legalan način. U istom prilogu targetiran je i veliki broj nezavisnih lokalnih medija.
Ostalo
U avgustu su zabeleženi slučajevi pritiska na novinare kroz objavljivanje lažnih sadržaja. Najpre se pojavio lažan intervju urednice Insajder TV Brankice Stanković koji je navodno dala za N1, kao i lažne sponzorisane reklame sa slikom novinarke CINS-a Ivana Milosavljević, koje upućuju na prevaru. Poslednji u nizu takvih slučajeva su lažni skrinšotovi navodnih članaka sa sajta N1 i Nove S u kojima se navodi da Novak Đoković podržava dijalog, kao i da su studenti najavili da će blokirati „sve srednje i osnovne škole“ od 1. septembra. Takvi tekstovi na sajtovima ne postoje, a skrinšotovi su montaža.
Zakoni
Radna grupa Nacionalni konvent o Evropskoj Uniji za Poglavlje 24 je od Ministarstva unutrašnjih poslova dobila poziv za nastavak konsultacija oko Zakona o unutrašnjim poslovima. Grupa Konventa se nije odazvala pozivu ističući da smatra da ponuđeni rok od sedam dana nije dovoljan za kvalitetnu analizu dokumenta od 287 članova, posebno imajući u vidu da od aprila 2023. godine, Radna grupa nije bila obaveštena o daljim koracima u njegovoj izradi. Takođe, postupanje policije i izjave zvaničnika u aktuelnoj situaciji ukazuju na izostanak volje da se reše ključni problemi u radu policije. Umesto jačanja prevencije torture i operativne nezavisnosti policije, svedočimo suprotnoj praksi koja dodatno urušava poverenje građana. Istakli su da dok se to ne promeni i zakoni dosledno ne primenjuju, dijalog o novom zakonu nema smisla, i predložili da se sastanak odloži za septembar, uz očekivanje da MUP pokaže volju za unapređenje prakse u postupanju. Procedura donošenja ovog zakon je već dva puta odlagana na inicijativu nevladinog sektora zbog spornih odredbi u nacrtima zakona, a koji mogu imati uticaj na zaštitu samih novinara i novinarskih izvora.
