Druga slika iz Srbije
Nekada su učenici pisali pismene zadatke na temu „Da nema vetra pauci bi nebo premrežili“, a kasnije se ispostavilo da itekako treba hrabrosti i znanja pa se odupreti paucima i zlu u Srbiji.
I dok se mnogo jada ispoljilo o medijskom mraku u Srbiji, pre svega zbog onih koji ne poštuju Ustav i Zakon o infomisanju da istinito i celovito informišu građane, ima i veoma časnih primera da nije baš sve tako crno. Tako, na primer, ove godine NUNS je dodelio tri nagrade „Dejan Atanasijević“ za istraživačko novinarstvo. Prva nagrada pripala je novinarima BIRN-a Gordani Andrić i Aleksandru Đorđeviću o lažnim isplatama i fiktivnim i predavanjima, novinari KRIK-a Bojani Jovanović, Milici Vojinović i Stevanu Dojčinoviću dobii su drugi nagradu za pisanje o saradnji žandarma Vučkovića sa kriminalcima, a Ivani Milosavljević, Teodori Čurčić i Vladimiru Kostiću treća nagrada za prilog o Kol centru SNS.
Iako novinari nisu policajci ovi novinarski prilozi sasvim su dovoljni da se u pravnoj državi počinici ovih nepočinstava procesuiraju. Tako je pokazano da se oko pet miliona evra prelilo u džoepove fiktivnih organizacija za nazovi predavanja o kojima navedeni učesnici nemaju pojma, ili o očiglednoj sprezi visoko pozicioniranog žandarma sa okorelim kriminalcima, njegovi nadređeni ni da zucnu dok on i dalje redovno prima platu od države. Nije bila dovoljna opomena od pripadnika SAJ i atentata na premijera Đinđića.
Najindikativiniji je slučaj sa nazovi Kol centrom, koga je branio i predsendik države da je to uobičajeno, ali pravno gledano tu je jasno pokazano da se kupuju glasovi što je krivično delo. I nikom ništa, prođoše izbori sa evidentim marifetlucima, a tužilatvo ni prstom da mrdne, dok Ustavni sud pola godine ćuti o svemu tome.
Primera radi u aferi Votergejt dva novinara „Vašington posta“ iznela su celu pirču o prisluškivanju Demokratske stranke, i to je bilo dovoljno da predsednik SAD Ričard Nikson podnese ostavku. A ovde u Srbiji valja se „go kriminal“ uz učešće vrha države, i nikom ništa. U tome saučestvuju i građani svojim izborom, ćutanjem i mirenjem „da ne bude gore“, ali, što je najporaznije, i institucije koje su dužne i plaćene da se bore protiv toga. Pre svega tužilaštvo i sudovi, dok je policija već odviše korumpirana da se od nje očekuje nešto više.
Upravo zbog toga časni i hrabri novinari su oni koji još uvek ne daju da pauci nebo premreže.
D.Eraković