Dva časa pred tribinu o novinarstvu stala je kiša tako da su brojni posetioci ispunili gradski trg u Šapcu. Tema je bila opoziciono ili nezavisno novinarstvo, a gosti eminentni predstavnici najvažnijih profesionalnih medija, odnosno slobodnih medija u Srbiji. U uvodnim napomenama moderator Milica Kravić Aksamit ukazala je na značaj novinarstva kao osnovne poluge demokratskog društva kao i na političke pritiske na medije. Teofil Pančić, novinar „Vremena“, na konstatacije da su novinari najveći nepirjatleji režima istakao je da je to posleidca nenormalnih prilika u društvu, disfunkcionalne države gde nema podele vlasti i ugušenih institucija. Depresivna i represivna slika krajem devedesetih ponavlja se i danas. Ako ostanemo bez ozbiljnih medija završićemo kao društvo u varvarstvu. Zbog toga novinari moraju da izdrže tu bitku za slobodu misli i izražavanja kako bi postali normalno demokartsko društvo, a ne društvo na putu samoubistva. Ozbiljni mediji imaju dugoročan pozitivan efekat podizanja svesti, sistema vrednosti, odgovornosti i ljudskih prava, i oni su tu kao orijentir i putokaz.
Dragoljub Draža Petrović, glavni urednik“Danasa“, prekinut dolaskom protestanata SNS, ukazao je da kada govorimo o najgrubljim stvarima, pritiscima na medije, dođu Vučićevi manekeni da nekog nazivaju lopovom i izdajnikom. To je oprobani recept režima i njihovih medija, pa tako „Informer“ optuži „Vreme“, NIN i „Danas“ da dobijaju pare od države a napadaju vlast. Zaboravlja se da to nisu Vučićeve pare već se radi o konkursima za medijske projekte, i to na osnovu zakona. Novinarstvo je dinamičan posao, ali novinari nisu aktivisti opozicije niti su nekakavi junaci, već ozbiljna profesija koja radi u interesu građana i javnosti. Devedesetih godina u Beogradu su bile nekolike TV i radio stanice koje su profesionalno obavljale svoju funkciju i bile na meti režim, ali danas u prestonici vrlo su retki meidji koji časno rade svoj posao. Tiraži i gledanost „Pinka“, „Hepija“, kao i „Informera“, „Srpskog telegrafa“ ukazuju da ovaj narod želi da vidi krv, seks, nasilje, a ne one koji objektivno informišu.Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a, podsetio je da je ovaj nedeljnik privatizovan 2009. godine, da su vlasnici iz Švajcarske i Nemačke, i da kao vlasnici očekuju profit. NIN učestvuje na konkursima za medijske projekte, ali kao i ostali profesionalni mediji dobija sitne mrvice. Međutim, kada je u pitanju najznačjnina književna nagrada u Srbiji, Ninova nagrada za roman godine, država je dala 150.000 dinara. Mi smo to vratili jer je to nedostojno značaja negrade i na svoj način doprineli smo sufitu u budžetu Srbije. Sloboda novinarstva se osvaja, a naš zadatak je da kritikujemo svaku vlast. Zlata Kureš, novinarka agencije „Beta“, navela je da je u Srbiji bilo registrovano 2.200 medija, ali da je ugašeno 514 medija od kojih polovina štampanih. Međutim, sporno je vlasništvo države nad medijima kao i čitav postupak javnih nabavki. Ukupno je na marketinškom tržištu za medije bilo 197 miliona evra, od čega 70 odsto ide tabloidnim elektronskim kao i RTS, dok je za štampane medije izdvojeno svega 5-6 odsto te sume, i naravno većinom tabloidima. Postoji neuređenost na agencijskom tržištu pa se desilo da Tanjug, koji bi po Zakonu trebalo da bude ukinut, vraća ojačan sa velikim državnim parama. Tako su prilikom posete Eduara Makrona Tanjug i RTS imaIi eskluzivno pravo izveštavanja. Jelka Jovanović, novinarka „Novog magazina“, podsetila je na najnoviju bruku državnih organa sa Nacrtom medijske strategije. U Brisel je poslat sasvim izmenjen nacrt, gde nisu uvažene primedbe novinarskih udruženja, a premijerka Brnabić se pravda je to neko neovlašćeno poslao u Brisel. Za profesionalne i slobodne medije veliki oglašivači su nedopstupni, od prodaje ne može da se živi, a zarade novinara minimalne. Realna ekonomska cena novina bila bi 1000 dinara, ali je to u Srbiji sa ovkvim standardom nemoguće. Sanja Kljajić, novinarka „Dojče velea“, ukazala je na brutalan obračun države sa RTV, koji bi trebalo da bude javni servis građana. Vlast smatra a tako se i ponaša da to bi to trebalo da bude državni servis. U Novom Sadu bili su protesti posle čistki „Podrži RTV“ i važno je bilo očuvati obraz i dostojanstvo profesije. Novinari koji drže do profesije ne pristaju na ucene, a ona sama prešla je u medij gde vladaju pristojni uslovi za rad. Hrvoje Zivko, predsednik Hrvatskog novinarskog udruženja, naveo je da i u ovoj državi članicom Evropske unije vlast pritiska medije. On sam posle 21 godine u HRT-u, smenjen je zajedno sa 70 urednika kada je na vlast došla HDZ. Prethodno je podneo ostavku zbog cenzure i tehnološkog kolapsa, ali mu je uručen otkaz navodno zbog nasilja. Uz njega su stala novinarska udruženja ne smo Hrvatske već iz Srbije, Slovenije i drugih zemalja, kao i Evropska i Međunardna federacija novinara. Vraćen je na posao ali još vodi sudski spor. Ukupno se u Hrvatskoj vodi 1.163 sudska postupka protiv novinara, a ovde pored političara i državnih ustanova novinare tuže čak i sudije. Važno je da javnost bude na strani novinara jer je novinartsvo javno dobro. Ako ne bude novinara ko će informisati društvo, upitao je Zovko.
Opozicija se pomalo razmazila očekujući da stalno kritikujemo Aleksandra Vučića, i da nećemo pisati protiv njih. Takođe i publika je pomalo razmažena, očekujući da novinari budu uz opoziciju. Međutim, kada se predstavnici opozicije kritikuju, kao što je to bilo nedavno prilikom gostovanja Sergeja Trifunovića na N1, bile su burne reakcije. Novinarstvo je u službi javnosti i u normalnoj zemlji normalno je da se kritikuju i vlast i opozicija, rekao je Draža Petrović
Na kraju, o budućnosti i opstanku novinarstva, navedena je kao mogućnost ukrupnjavanje medija okrenutih tehnološkom razvoju, i kao najvažnije solidarnost u ovoj branši. Bila bi sasvim drugačija slika da vlast i državni organi poštuju Ustav i Zakon o informisanju, pre svega da mediji objektivno, istinito, pravovremeno informišu javnost, i da se sankcionišu oni mediji koji šire laži i mržnju. Za finansiranje medijskih projekata potrebno je da to bude transparetno i da u komisijama budu eminetni predstavnici novinarskih udruženja, što je, takođe, zakonska obaveza.
Posle 15 minuta od početka tribine na Gradskom trgu pristigle su dve kolone sa po desetak protestanata SNS. Rasporedili su se blizu tribina noseći drugačije transparente od prethodne večeri, i sve vreme su uz pištaljke uzvikivali istovetne parole “Zeleni lopove“, Zeleni Zabela“. Učesnici tribine, u dobrom raspoloženju, pitali su ih da malo promene ove parole. Draža Petrović ih je pozvao da se pridruže skupu ali su oni posle desetak minuta otišli ispraćeni aplauzom prisutnih. Ovoga puta bila je prisutna policija koja je uhapsila jednog demonstranta koji je bio na poternici. Protestanti su bili uglavnom mladići, a nisu primećeni poznati stranački funkcioneri.
