SafeJournalists:
Na Međunarodni dan žena, 8. mart, SafeJournalists mreža podseća da se položaj novinarki na Zapadnom Balkanu nije značajno promenio u odnosu na prethodnu godinu. I dalje se najviše napada dešava na internetu, posebno na duštvenim mrežama, gde su novinarke pored direktnih pretnji zasute i brojnim uvredama na osnovu pola. Sekstističke uvrede, mizogeni komentari i dugotrajne ciljane kampanje protiv novinarki javljaju se u svim zemljama Zapadnog Balkana. Iskustvo je pokazalo da je i dalje najbolja odbrana iznošenje pretnji u javnost i podrška redakcija, novinarskih udruženja i društva. Udruženje novinara Kosova je osnovalo i Mrežu novinarki Kosova kako bi ojačala podršku i zagovaranje za bolju zaštitu novinarki.
Uprkos tome što žene čine većinu zaposlenih u medijima, one se i dalje suočavaju sa lošijim položajem, nižim platama i nedostatkom institucionalne podrške kada se nose sa rodno zasnovanim nasiljem i pritiscima na radnom mestu, a mnoge se bore da uravnoteže zahtevne karijere sa porodičnim obavezama.
Priliku da poboljša položaj novinarkai ima Hrvatska, koja je u obavezi da do sredine 2026. godine implementira Direktivu (EU) 2023/970 o jačanju primene načela jednake plate za jednak rad ili rad jednake vrednosti muškaraca i žena kroz transparentnost plata i mehanizme izvršenja.
Van sistema odgovarajuće zaštite ostaju filenserke koje i dalje nemaju pristup određenim pravima kao što je porodiljsko odsustvo zbog nepostojanja ugovora o radu.
SafeJournalists mreža ostaje posvećena praćenju, analiziranju i izveštavanju o kršenju prava novinarki s ciljem zaštite njihove sigurnosti. U okviru mreže sprovodi se regionalno istraživanje Analiza kršenja prava novinarki i medijskih radnica koje ima za cilj prikupljanje relevantnih podataka i pripremu izveštaja za kvalitativnu analizu kršenja prava novinarki i medijskih radnica. Izveštaji će sadržati i pregled rasprostranjenosti rodno zasnovanog nasilja u svakoj zemlji, kao i uticaje rodno zasnovanog nasilja na novinarke, sa posebnim fokusom na tehnologije koje olakšavaju vršenje nasilja nad ženama, ulogu medijskih poslodavaca i medijskih organizacija kao odgovora na nasilje, mehanizme zaštite i efikasnost i zakonsku reformu institucija.
Slobodni i nezavisni mediji ne mogu postojati bez rodne ravnopravnosti i sigurnosti za sve medijske profesionalce. SafeJournalists mreža poziva sve nadležne institucije, medijske organizacije, stvaraoce javnih politika i javnost da preduzmu konkretne mere koje bi doprinele većoj bezbednosti novinarki i poboljšale njihove uslove rada. Pozivamo novinare, posebno žene, da prijave svaku pretnju koju dobiju.
Novinarke u Albaniji suočavaju se sa bezbednosnim rizicima, posebno u vidu rodno zasnovanog uznemiravanja, onlajn zlostavljanja i ciljanih kampanja kleveta. One su nesrazmerno izložene seksističkim napadima, zastrašivanju i pretnjama, često kao rezultat izveštavanja o osetljivim temama kao što su korupcija, organizovani kriminal i rodna prava. Onlajn uznemiravanje je glavna briga, a društvene mreže se često koriste za diskreditaciju i zastrašivanje novinarki. Pored toga, verbalno zlostavljanje i pretnje nasiljem od strane javnih ličnosti, političkih aktera i anonimnih izvora doprinose neprijateljskom radnom okruženju, što dovodi do autocenzure i psihičkog stresa. Uprkos ovim izazovima, u Albaniji ne postoje prilagođeni mehanizmi zaštite za novinarke, a strukture podrške su i dalje slabe, i tako ograničavaju mogućnost novinarki da bezbedno prijave takve incidente. Jačanje institucionalnih odgovora, pravne zaštite i mera digitalne bezbednosti, zajedno sa obezbeđivanjem pristupa specijalizovanim uslugama podrške, od suštinskog su značaja za stvaranje sigurnijeg i inkluzivnijeg medijskog okruženja za novinarke.
U Bosni i Hercegovini broj novinarki koje su doživele rodno zasnovano nasilje ili pretnje povećan je u odnosu na prethodne godine. Najveći problem je nemogućnost prevencije i zaštite od napada kroz institucionalni i pravni sistem, a zbog neusklađenosti zakonodavstva sa međunarodnim instrumentima. Onlajn nasilje nije prepoznato u zakonima i jedno je od najčešćih oblika nasilja sa kojim se novinarke u Bosni i Hercegovini susreću. Verbalne pretnje, mizogini komentari i kršenja prava žena i dalje vrlo često dolaze od strane ljudi na pozicijama moći. Pravni sistem je spor i procesuiranje tužbi za napade dugo traje. Iz ovog razloga novinarke ni ne prijavljuju uvek napade.
Iako je u Hrvatskoj od početka 2025. zabežen pad broja napada na novinarke, situacija je i dalje nezadovoljavajuća. Primećeno je da su pretnje upućene ženama često ozbiljnije prirode u odnosu na one upućene muškarcima. Pored toga, poslednjih godina žene su sve češće žrtve fizičkih napada. Novinarke u Hrvatskoj uglavnom rade pod sličnim okolnostima kao i njihove kolege. Međutim, nejednakost u platama i dalje postoji, posebno na određenim pozicijama u medijskom sektoru gde novinarke zarađuju manje od muškaraca. Međutim, očekuje se da će ovaj trend biti prekinut najkasnije do sredine 2026. godine, kada je Republika Hrvatska dužna implementirati spomenutu Direktivu. Frilenserke su posebno ugrožene, često nemaju pristup određenim pravima kao što je porodiljsko odsustvo zbog nepostojanja ugovora o radu, što predstavlja deo šireg pitanja nesigurnosti posla u medijskom sektoru.
Pogoršanje položaja novinarki u redakcijama i sve većih rizika sa kojima se suočavaju tokom izveštavanja posebna je briga na Kosovu. Tokom protekle godine, uslovi bezbednog izveštavanja su se pogoršali, što je novinarke učinilo ranjivijim na pretnje i napade. Zato je veoma važno da novinarke prijave svaku pretnju koju dobiju kako bi nadležni organi bili u mogućnosti da im obezbede zaštitu i sigurnost. Kao odgovor na rastuće pretnje novinarkama, Udruženje novinara Kosova (UNK) osnovalo je Mrežu novinarki Kosova kako bi ojačalo podršku i zagovaranje, a na dan žena organizuje i regionalnu konferenciju u Prištini.
Žene u medijima u Crnoj Gori i dalje su izložene nasilju, diskriminaciji i profesionalnoj nesigurnosti. Uprkos tome što je u medijima zaposlen veći broj žena u odnosu na njihove kolege, novinarke se i dalje suočavaju sa nejednakim mogućnostima, nižim platama i nedostatkom institucionalne podrške kada se nose sa rodno zasnovanim nasiljem i pritiscima na radnom mestu. Mnoge novinarke se bore da uravnoteže zahtevne karijere sa porodičnim obavezama, dok na uredničkim pozicijama i pozicijama na kojima se donose odluke i dalje dominiraju muškarci. U Crnoj Gori potrebne su konkretne akcije kako bi se novinarke zaštitile, osigurale jednake plate i mogućnosti i stvorilo bezbednije radno okruženje.
Novinarke u Severnoj Makedoniji suočavaju se sa brojnim izazovima koji odražavaju svetske trendove, ali imaju i specifične karakteristike koje otežavaju njihov profesionalni rad. One su često izložene pretnjama kada izveštavaju o političkim aferama, korupciji ili pitanjima ljudskih prava. Onlajn platforme i društvene mreže se koriste za agresivne napade i digitalni progon, što otežava praćenje i kažnjavanje nasilja. U mnogim slučajevima, komentari i pretnje koje dobijaju su izrazito seksističke i pogrdne prirode, uključujući pokušaje da se novinarke ućutkaju diskreditacijom na osnovu njihovog pola. Iako su povećani napori da se ovaj problem reši, kao što su inicijative za jačanje bezbednosti medijskih radnika i saradnja sa međunarodnim organizacijama, izazovi ostaju. Politički uticaji igraju značajnu ulogu u stvaranju pritiska na novinarke, posebno kada istražuju pitanja od javnog interesa koja uključuju korupciju i zloupotrebu vlasti. U takvim slučajevima novinarke su izložene ozbiljnim pretnjama politički motivisanih pojedinaca i struktura, što dodatno pogoršava njihovu profesionalnu bezbednost. Na ugroženost novinarki utiče i njihova ekonomska nesigurnost.
Novinarke u Srbiji se nalaze pod tezim oblicima napada i pritisaka u odnosu na svoje kolege novinare. I dalje se najviše napada dešava na internetu i posebno društvenim mrezama, gde su pored direktnih pretnji zasute brojnim uvredama i zastrašivanju na rodnim osnovama, seksizmu i drugim mizoginim uvredama.
Pretnje na društvenim mrezama su posebno teške jer su novinarke najčeše izlozene dugotrajnom proganjanju. Policija i tuzilaštvo nažalost ne prepoznaju ove napade, ili ne štite sigurnost na odgovarajući način jer su pod ogromnim uticajem predstavnika vlasti koji su glavni pokretači nasilja u društvu. Na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću opravdava se i podstiču se rodne razlike i nasilje prema ženama, što u određenom delu javnosti stvara potpuno nasilni narativ prema jednakim pravima žena u društvu, i prenosi se i kroz zastrašivanje novinarki. Zbog toga preovladavaju strah, povlačenje i sve češće odustajanje od prijavljivanja slučajeva. Novinarke se i dalje veoma teško nose sa proceduralnim prazninama u postupcima pred nadležnim institucijama koje ne uspevaju da zaštite njihovu privatnost i sigurnost. I dalje najbolju odbranu pruža iznošenje pretnji u javnost i podrška redakcija, novinarskih udruženja i društva.
Izložbu „Novinarke u prvim redovima“ pogledajte na stranici https://women.safejournalists.net/
Pridružite nam se u zalaganju za bezbednost i dostojanstvo novinarki!
