(Predmet je namenjen uništenju, ali i vežbanju strelaca)
Pre kratkog vremena dobili smo poziv od urednice „Podrinskih novina“ da uzmemo učešćeu projektu „Glineni golubovi“ odobrenim od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Sa željom i namerom da odgovorim na četiri ključna pitanja današnje profesije koja pokušava da se nazove novinarstvo, prvo potražih simboliku i realno značenje termina glineni golub. U materijalnom smislu, glineni golub je predmet oblika i veličine tanjira koji služi za gađanje, odnosno za vežbanje gađanja. Izrađen je od gline i izbacuje se iz posebnog uređaja uvis i tom prilikom strelci ga gađaju puškom. Ono što je izvesno, predmet je namenjen uništenju, ali i vežbanju strelaca. Glineni golub inače simulira pticu koja je uzeletela. Pre uvođenja glinenih golubov, korišćeni su i ubijani PRAVI GOLUBOVI. U svakodnevnom govoru termin „glineni golub“ označava laku metu, to jest čoveka koji trpi neki vid maltretiranja od strane okoline, a koji ne poseduje gotovo nikakve šanse da se spase toga što ga očekuje. Koje god značenje da potražite doći ćete do istog epiloga, glineni golubovi su namenjeni UNIŠTENJU.
Rekla bih, potpuno odgovarajuć termin za ovaj delikatan projekat, sa namerom da odgovori na ključna pitanja koja se tiču bezbednosti naših novinara, njihov objektivizam, polarizaciju, hrabrost, odlučnost, nepristajanje i neodustajanje.
Govor mržnje kojem su izloženi novinari koji misle, rade i govore drugačije, (a ne onako kako bi vlast želela), prepoznatljiv je na svakom koraku. Svaka konferencija, obraćanje, javni nastup predsednika Srbje, začinjen odomaćenim cinizmom, sarkazmom, nipodašatvajućim stavom prema određenim i targetiranim novinarima, markira bezgraničan prostor režimskim medijima u dva smera.
Prvi smer režimskih novinara je ne samo da omalovažavaju rad svojih kolega i njihove izvore informacije, već da amputiraju duh svoje profesije na svim javnim medijskim prostorima, pišući po dikatatu. Jasno je ko oblikuje medijsku sliku Srbije. Prigrabivši sve što se može kupiti i s kim, i s čim, se može trgovati, jasno je da „trenutna“ vlast ima razloga za (ne)zadovoljstvo (a taj trenutak nažalost, traje već 13. godinu).
Drugi smer njihovog delovanja je mnogo ozbiljniji i rekla bih pogubniji, jer pomenuti rade na dubokoj i teškoj polarizaciji našeg naroda, svesno učestvujući u plasiranju lažnih, neproverenih i neutemeljenih informacija. Za „šaku dolara“ može? Ma može. Sve može.
U borbi za ekskluzivitet, „novinari“ gube potpuni osećaj za meru, ukus i poštovanje privatnosti ma koje ličnosti iz bilo kog sveta, grubo kršeći novinarski kodeks. Duboko i iskreno osuđujem kompletan rad novinara koji neprofesionalno deluju na nacionalnim frekvencijama, bez obzira kakav status i satisfakciju imaju kao režimski žurnalisti. Ne postoje ucene koje bi smele da promene javni narativ u našoj zemlji. U silnim deljenjima, ne moguće je otkriti gde je zapravo istina…
Otvorena podrška kompletnom političkom establišmentu, vladi, ministrima, predsedniku, narodnim poslanicima, koju diktiraju novinari, potpuno zarobljava istinu i objektivnost. Ucene, ubistva, ponižavanja, pretnje novinarima su već dugo prisutni u Srbiji. Užasno je reći, na svašta smo navikli, na mnogo toga oguglali. Još je davno naš zemljak Dušan Kovačević napisao knjigu 20 srpskih podela Srba na Srbe. U ovom trenutku jedna od najopasnijih podela dolazi u novinarskoj branši na „naše“ i „njihove“. U toj podeli, novinarke nisu pošteđene.
U svetu muškaraca, politike, svaka novinarka koja želi da se bavi nečim ozbiljnijim od „Patinog kuvara“ i „Lepotom tela“ (bez želje da unizim ova dva aspekta delovanja u novinarstvu), zauzela je mesto glinene golubice pred katapultiranje. Ne tako davno, ime novinarke Isidore Kovačević, našlo se na poternici, fabrikovanoj u prostoru vladajuće partije sa pozivom na linč. Jer se usudila… jer je žensko, jer nema dlake na jeziku, jer je mlada, jer je hrabra, jer ne pristaje, jer je spremna da govori, da menja i da plasira istinu i moral. Imala sam privilegiju i čast da ovoj maldoj dami budem razredni starešina. Ponosna sam na nju i na sve „Isidore“ koje je inspirisala.
Divim se Žaklini Tatalović, koja često trpi javna poniženja, ako se uopšte usudi da govori. Njena pitanja su teška, temeljna, precizna i protiv njene razarajuće istine teško se odbraniti osim lažima, poniženjem, podsmehom.
Novinari često primaju one prve udare besa vlasti. Novinarke pri tome prednjače. Nadležne institucije u našoj zemlji već dugo samo markiraju prostor. Bez obzira na njihov zakonski okvir rada i obaveze prema građanstvu, odnosno poreskim obveznicima naše zemlje, one imaju samo jednog „gazdu“. Dakle, imamo ih i ne znamo čemu služe. Rekla bih, bio jednom jedan REM. Već dugo vremena, REM me asocira na onu duboku fazu sna u koju upadamo prilikom spavanja, a ne na Regulatorno telo za elektornske medije.
Ne postoji više institucija kojoj se veruje u Srbiji. Zaboravljamo šta je normalno. Podela novinara na „naše“ i „njihove“, na poziciju i opoziciju, na ekologe i neekeologe, n političare i nepolitičare. Ubi nas prejaka REČ, reče jedan pisac davnih dana, a ja bih rekla ubi nas preduboka podela.
Srećom, postoje podkasti, socijalne mreže, mesta koja je teško kontrolisati, ali gde možete naći kamenčiće istine koji su vam potrebni. Ali, da li su svi spremni da slušaju, istražuju, pronalaze. Na žalost bez hrabrih i požrtvovanih novinara, teško će se načiniti objektivizacija srpskog malog – velikog mozaika kritičke misli.
Tema teška, novinara sve više, bez bilo kakvih kriterijima ustanovljenih u ogromnim medijskim prostorima, koji truju, zagađuju i obesmišljavaju prostor javno dostupne, tačne i objektivne informacije. Sluđenom korisniku informacija koje dolaze sa svih strana u sekundi i minuti, potrebna je pomoć i sigurna reč moralnog i objektivnog novinara.
Ima li ih? Dok „strelci“ vežbaju i „glinene golubove“ ubijaju, zar ne?
Dr Tatjana Marković – Topalović, narodna poslanica, odbornica u Skupštini Grada, potpredsednica stranke Srbija Centar
Projekat „Glineni golubovi“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
