Pre 17 godina, u sredu, 19. decembra 2007, uveče su iz štamparije dopremljene „Podrinske“ u ovakvom formatu i uređivačkoj formuli. Ovom izdavačkom poduhvatu prethodile su prve privatne novine u Srbiji, „Zaslon“, Ivana Kovačevića, u osvit višestranačja u Srbiji 1990. godine, da bi posle dvanaest brojeva bile zabranjene odlukokm Okružnog tužilaštva.
Ovu tradiciju slobodnog novinarstva nastavila je „Šabačka revija“ 1994, koja je ugašena tri godine kasnije, ali je opet pokrenuta u avgustu 2005. „Podrinske“ su bile retko viđen projekat, pokrenut od novinara, Dragana Erakovića i Ivana Kovačevića i u to vreme dopisnika: „Dojče velea“ Dragana Karalazića, „Bete“ Miloša Živkovića, „Sporta“ Slobodana Kašikovića, „Slobodne Evrope“ Hanibala Kovača.
Za ovih 17 godina to je već 887 brojevaa, sa najnovijim, jedno svedočenje o vremenu burnih previranja. Posebno su bile teške godine od dolaska naprednjaka na vlast 2020, na onim pokradenim izborima koji su bili uvertira u potonje izborne krađe na svim nivoima i svim sredstvima. I prvi obračun novih vlasti bilo je da ukinu pretplatu svih javnih preduzeća i ustanova na „Podrinske“, a onda da traže razne načine da ugase novine. Mesec dana se inspekcija trudila da pronađe nešto nezakonito u poslovanju, a onda našla jedan jedan „neproknjižen račun“, i za to je određena kazna od 300.000 dinara.
Bilo je i drugih optužbi, na primer da su glavni urednik Ivan Kovačević i njegova porodica morali da daju izjave u policiji, navodno za organizovani kriminal.
Najdrastičniji primer je objavljivanje poternice urednice Isidore Kovačević, zajedno sa još dvoje mladih Šapčana, da su oni opasnost za Šabac. Kao epilog osuđen je samo jedan od lepioca plakata, a nigde ni nalogodavaca, finansijera, štampara…
Naravno, tu je i onaj perfidni način da su odbijeni svi projekti „Podrinskih“ od gradskih i lokalnih vlasti, dok su nemilice trošene pare za neke medije koji i ne postoje ili nemaju veze sa Šapcem i novinartsvom.
Bilo kako bilo, „Podrinske“ će ostati trajno svedočanstvo o ovom vremenu zla, uprkos svemu i onima koji ga čine.
D.Eraković