Govor mržnje na nacionalnoj osnovi najviše se plasira u medijima i na društvenim mrežama i on sa sobom nosi ogromne posledice, ocenili su naši sagovornici. Na taj način se potpiruje mržnja kod mladih, od kojih neki nisu bili ni rođeni ’90-tih godina, u vreme rata u Bosni i Hercegovini. Međutim, da je moguće imati dobrosusedske odose pokazuje viševekovni suživot Bošnjaka i Srba u Sandžaku, konkretno u Novom Pazaru.
Mlada Novopazarka Aldina Jusufi kaže da među komšijama Srbima ima mnogodobrih prijatelja, koje ako zatreba može da pozove u bilo koje vreme, jer zna da će joj sigurno pomoći.
„Iskreno, ni ne volim da pričam o mržnji uopšteno, o tom osećanju koje ja zaista ne posedujem, a naročito o mržnji na nacionalnoj osnovi. Moja najbolja prijateljica je iz Lazarevca, Ilinka Đurković, koja mi je kao sestra. Svakodnevno se čujemo ili bar razmenjujemo poruke, a kad god dođe kod rođaka u Novi Pazar, obavezno dođe i kod mene, ne samo da popijemo kafu ili ručamo, već i na konak“, ponosno priča Aldina.
Ističe da je od majke Nusrete i braće, koja su porasla i danas žive u Novom Pazaru, naučila da ljude deli samo na dobre i loše, a ne po verskoj, rasnoj, nacionalnoj ili bilo kojoj drugoj osnovi i da je u tom smislu, mnogo bogatija od mladih koji žive u jednonacionalnim sredinama.
„Meni je zaista žao zbog svih dešavanja koja su zadesila Bosnu i narod koji tamo živi, žao mi je svakog izgubljenog života zbog nekih ‘ludih glava’, ali mi nismo krivi za to. Mi ne možemo zbog pojedinaca osuđivati čitav jedan narod ili ga mrzeti, a mi mladi smo upravo ti koji prošlost treba da ostavimo tamo gde joj je mesto, da se borimo protiv mržnje i da osudimo svaki vid govora mržnje, prema bilo kome“, dodaje ona.
Aldina kaže da je ćerki Džejlani, koja je sada već majka, kroz odrastanje govorila
kako treba poštovati sve ljude bez razlike ko su oni, da svakom treba pomagati i da komad hleba mora da deli sa Markom i Danijelom, isto kao i sa Mehmedom i Almasom.
„Ponosna sam što sam u tome uspela i što moja ćerka zaista danas ima jednako mnogo prijatelja i među Bošnjacima i Srbima. Iskreno se nadam da će ona tako učiti i svoju decu, a ona sutra svoju“, priča Aldina.
Zavičajni pisac Zoran Jeremić kaže da odnose između Srba i Bošnjaka u Novom Pazaru sagledava na dva načina, a to su istorijski i ovaj sadašnji, politički ivo.
„Kada pričamo o istorijskim odnosima između pripadnika i pripadnica različitih etničkih grupa, volim da kažem da oni imaju istorijsku mudrost u odnosima i oni su jednostavno kroz vekove bili svesni značajnosti zajedničkog življenja“, ističe Jeremić.
On priča kako je od pokojnog oca Gojka slušao o prijateljstvu nekog Osmana i Pavla, koji su živeli zajedno u sokaku, a koji su prijateljstvo sačuvali tako što su se vodili činjenicom da je sve, sem pravog prijateljstva, prolazno.
Imperije i carstva su dolazila i odlazila, odnosno propadala, vojske su dolazile i odlazile, vlasti takođe, a da su Osman i Pavle, njihovi očevi, dedovi pa i pradedovi tu živeli zajedno, pomagali jedni drugima, bili zajedno u radosti i u žalosti.
„Sa druge strane, ako uzmemo politički nivo, naročito ako gledamo period devedesetih, nećemo videti tako dobar odnos između Srba i Bošnjaka. To je, po mom mišljenu, lažna slika, za koju su na žalost krivi mediji, koji prenose takvu poruku o Novom Pazaru“, smatra Jeremić.
On ističe da još nije čuo da su dva prijatelja, Bošnjak i Srbin u Novom Pazaru, prekinuli prijateljstvo na nacionalnoj osnovi ili da su dve porodice, srpska i bošnjačka, raskinula prijateljske odnose iz tih razloga.
Projekat “Stop govoru mržnje: Pozitivni primeri iz lokalne zajednice”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
