Na selu mi ništa ne nedostaje
-Proizvode većinom plasiramo na naše tržište. Imamo distributera za višnju i krušku, a šljivu plasiramo za naše sušare – kaže Nikola za „Podrinske“ i dodaje da na ovaj način mogu da zarade za pristojan život.
Povrće gaje u manjim količinama, koliko da namire sopstvene potrebe, dok od stoke imaju 13 goveda tovljenika.
Nikola je kao jedini naslednik u porodici Lukić i zaljubljenik u selo odlučio da se angažuje i doprinese životu u lokalnoj sredini, tako da je sada na čelu mesne zajednice. Pošto je Dom kulture ruiniran i dotrajao, podneli su zahtev za renoviranje i rekonstrukciju.
U Rumskoj nemaju ambulantu, a najbliža se nalazi u Volujcu i udaljena je pet kilometara. Imaju lepu, renoviranu, osnovnu školu do četvrtog razreda. Nemaju ni apoteku, niti filijalu pošte. Planiraju da osnuju zadrugu i Nikola smatra da bi njihova roba na taj način lakše našla put do kupaca. U Rumskoj ima oko 700 stanovnika i dve mesne kancelarije. Nikola kaže da se mladi odlučuju da ostanu da žive u ovom mestu i da ih gradovi ne odvlače od ognjišta.
– Ja nikad nisam imao dilemu da li da odem ili da ostanem. Završio sam školu koja je usko povezana sa poljoprivredom i vratio se da svoja znanja nastavim da primenjujem u praksi. Lepo mi je na selu. Dišem čist vazduh, uživam u prirodi koja me okružuje. Ne mogu da kažem da mi bilo šta nedostaje- iskren je Nikola i dodaje da koristi subvenciju za zemljište i da bi bilo dobro da se uvedu i subvencije za voće, jer je ranije podnosio zahtev, ali da nije dobio.
Smatra da je voće budućnost i da se jagoda, šljiva i višnja najbolje prodaju. Naravno, važan je i plasman na tržištu i što bolja cena, po mogućstvu zagarantovana.
D.D.