Nisam sigurna odakle je najispravnije započeti pisanje ovog teksta. Koga prvo pohvaliti? Kome se zahvaliti? Šta je nakon svega potrebno napisati, a da ne zvuči preterano ili oskudno?
Počeću od onih čiji je entuzijazam zaslužan za spektakl koji se odigrao 11. februara u Ljuboviji. Na predlog da izvođenje predstave bude humanitarnog karaktera, jednoglasno su usvojili ideju i počeli da planiraju milion načina da se ovaj projekat sprovede u delo. Ovi „mali veliki ljudi“, kako ih naša nastavnica Zaga često oslovljava, pokazali su svoju veličinu i profesionalnost. U Crnoj Bari su dokazali da su profesionalci, a u Ljuboviji su to demonstrirali našoj publici. U pozorište su kročili pre 6 godina i od tada osvajaju i plene svojom harizmom. Nakon izvođenja predstave sam ih predstavila, ali nije na odmet da i ovde ponovim njihova imena jer sam sigurna da će jednog dana mnogi čuti za njih.Dalibor Tešić, Ivana Polić, Marija Polić, Nikola Polić, Lea Blagojević, Lara Blagojević, Dušica Stanišić, Jovana Ilić i naravno, tonska podrška – Kamij Sandebiz . Dužna sam izvinjenje našem najmlađem članu – Nikoli, jer sam pod uticajem velikog uzbuđenja izjavila kako imamo samo jednog muškarca u ekipi, ali bih se ogradila i dodala da je naš dragi Nikola još uvek dečak, ali sam ubeđena da će izrasti u sjajnog muškarca. Zaboravila sam da predstavim i sebe. Pripisaću i taj momenat tremi, ali i činjenici da su mi u tom trenutku oni bili važniji od pomena mog imena.
Postoji još jedna važna osoba kojoj smo svi mi dužni zahvalnost. Predstavu o jednoj sjajnoj ženi režirala je jedna još sjajnija žena. Ovo je prvi put da nas nije bodrila skrivena iza zavese i zbog toga smo imali veliku tremu. Ne, nismo mislili da će nas grditi ako ne budemo na visini zadatka, jer to nikada nije radila – već smo želeli da dokažemo da smo vredni svake lepe reči koju nam je uputila i svake pohvale koju je nesebično delila. Nikada nije izašla da se pokloni uz nas, već je slavu prepuštala nama. Jedva čekamo da nam se pridruži na probama i šaljemo joj veliki zagrljaj. Ta veličanstvena žena je naša nastavnica Zagorka Bojičić kojoj smo neizmerno zahvalni i želimo joj brz oporavak.
Dragi naši Ljubovijani, ujedinili smo se u misiji da pomognemo našim najmlađim sugrađanima u prikupljanju novca koji im je potreban za lečenje. Srce naše Ljubovije je ogromno i teži 25.380 dinara. Ovaj novac otišao je u ruke jednom divnom dečaku iz Donje Ljuboviđe i preslatkoj devojčici iz Uzovnice. Naše malo ovim herojima je značilo puno. Nadam se da ćemo u budućnosti ponovo spajati lepo i korisno. Sigurna sam da će još dece usrećiti vaša nesebična pomoć.
Hvala vam na aplauzima i suzama. Družićemo se ponovo. Komadom kojim smo vam se predstavili pokazali smo da negujemo kvalitete koje pozorište predstavlja, a vi ste pokazali kako te kvalitete itekako cenite. Dragi naši Ljubovijani, veliki ste!
Vanja Vasić
