Da lokalni mediji u Srbiji nisu baš u potpunosti gluvi i nemi na teme u svojim sredinama koje interesuju građane pokazuje i pažnja koju, shodno svojim mogućnostima, pokazuju događajima iz kulture i sporta i to naročito onim u kojima su u glavnim ulogama mladi članovi zajednice. Kada se osvajaju nagrade, medalje i uopšte kada postoji neki uspeh, pojedinačni ili kolektivni, a akteri su mlade snage sa lokala na gradskom, opštinskom i širem planu lokalni mediji će o tome obavestiti javnost na naslovnim stranama i udarnim vestima.
Neuspesima je namenjena margina, zapećak, „pola stupca za Peru Zubca“ ili prosto prećutkivanje. I naravno da je način na koji se pokazuju pozitivni rezultati i tzv. lepe vesti važan ali to zavisi od profesionalnosti i obrazovanosti samih novinara a za škakljive i osetljive teme zaduženi su urednici koji znaju šta se sme a šta ne sme objaviti.
I sva je sreća u našoj opštedruštvenoj nesreći da su nam mlade generacije talentovane u priličnom broju i za umetnost i za nauku i za sport i da postižu na tim poljima dobre rezultate pa tako onda i mediji, pervenstveno oni na lokalu, dobijaju šansu da o tome pišu i govore kada već za one „ozbiljnije“ teme ili nemaju priliku ili nemaju hrabrosti, mnogi ni želje ni volje, da informišu javnost.
Kulturne manifestacije kao što su koncerti, izložbe, pozorišne predstave uvek dobijaju svoje mesto u lokalnim medijima, tamo gde takvih dešavanja ima kao i medija, a to što se na tim mestima i baš u to vreme provuku, uglavnom za slikanje, i lokalni političari iz vlasti to je uobičajeni srpski folklor.
Mnogo manje pažnje poklanja se u medijima ali i u široj javnosti dostignućima pojedinaca i grupa iz oblasti nauke jer je to za publiku uglavnom terra incognita, što će reći da se u te stvari slabije razumeju a tu nema ni puno glamura bez koga je teško u današnje vreme napraviti vest ali kada se osvajaju prestižna domaća i inostrana priznanja to će biti, ipak, zabeleženo i obnarodovano.
Iako u gotovo svim lokalnim sredinama u našoj državi postoje razne nevladine organizacije, udruženja i građanske inicijative koje se bave aktivnostima korisnim za svoje sugrađane izveštavanje lokalnih medija o njima i njihovom radu zavisi najviše od toga da li su i koliko „podobni“, što u prevodu znači da nisu protiv aktuelne vlasti, bez obzira na njihov značaj za sredinu u kojoj deluju. Ako nisu u dobrim odnosima sa lokalnim nosiocima vlasti onda su u problemu, naročito finansijski, a trpe i raznorazne pritiske pa i pretnje u zavisnosti od toga koliko „drčno“ rade one stvari zbog kojih i postoje kao organizacije. Za one „antiprotivne“ nema mesta u medijima (kao ni na konkursima za dodelu sredstava iz budžeta). A ako su poslušni može priča, može fotka ili bar izjava „šta se radi na estradi“ i slično, a ako ne… žao nam je, više sreće drugi put.
Dakle, neka su nam deca živa i zdrava i uzbrdo brza, neka pobeđuju na takmičenjima koja za razliku od onih u svetu odraslih u zemlji Srbiji nisu nameštena, kao recimo izbori, da mediji imaju materijala i za dobre i lepe vesti jer ta pamet i taj talenat generacija koje pristižu mogu, na kraju balade, da spasu čak i „srpski svet“.
Vidite da nije sve tako crno. Nije, jel’ da?
Dragan Karalazić
