SAVETU ZA ŠTAMPU – PREDMET: PRIGOVOR NA ODLUKU NA SEDNICI ODRŽANOJ 30.4.2020. GODINE
Serija žalbi visokih funkcionera Srpske napredne stranke iz Šapca upućenih Savetu za štampu u kojima se oni pozivaju na kršenje Kodeksa novinara Srbije ima jedino za cilj da ugasi slobodnu javnu reč i misao. I tu nema ničeg spornog. Međutim sporna je “podrška” kojom Komisija za žalbe Saveta za štampu, svojim nerazumnim Odlukama pomaže šabačkim naprednjacima da svoju sumanutu nameru i ostvare.
Ako ličnosti kao što su: Bojan Cvejić, Tamara Skrozza, Dragan Đorđević, Zlatko Čobović, Ljiljana Smajlović, Jelka Jovanović, Zorica Višnjić, Snežana Andrejević, Vida Petrović Škero, Vlado Mareš i Zoran Stanojević mogu da donesu jednu ovakvu odluku onda, s pravom, mogu da postavim pitanje: Da li je sloboda i istinitost javne reči u Srbiji suspendavana? Nije li Komisija za žalbe Saveta za štampu postala političko oruđe koje treba da “ugasi” i ono malo slobodnih i nezavisnih medija koji još u Srbiji, sa teškom mukom, rade i opstaju?
OBRAZLOŽENJE
Odluka, po žalbi dr Bobana Birmančevića, koji obavlja funkcije: poverenika GO SNS-a u Šapcu, narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije, Kordinarora (direktora) IJ Šabac u Telekomu Srbija A.D. Beograd (zvanične), a od nezvaničnih “kontroliše” rad televizije “Kopernikus zapad” u Šapcu, koju su, nažalost, potpisale eminentne ličnosti je, za slobodu medija u Srbiji, poražavajuća a mi u “Podrinskim” je smatramo i političkom.
Ova Odluka me, na prvi pogled, podseća na anegdotu gde Milica Stojadinović Srpkinja pita Vuka Karadžića zašto se u njegovom rečniku nalazi ona sramotna reč na “k”. Vukov odgovor, koji je i najprikladniji našem odgovoru, bio je: “A gde od toliko reči ti baš nađe tu reč!”
Srpski jezik je veoma bogat rečima od kojih mnoge, na žalost ili sreću, imaju dvosmisleno značenje. Ali ako neki ozbiljni i ugledni ljudi odluče da sude o nekom, pa bilo to i vladajućoj (u republici) stranci nepoželjnim “Podrinskim”, i tim svojim “sudom” nanesu nesagledive posledice po “osuđenog” onda bi, bar iz pristojnosti, trebali da pročitaju tekstove i udube se u njegovu suštinu. A i “obrazloženje” bi im trebalo da bude dostojno reputaciji imena i ugleda koji imaju.
Ovakvo obrazloženje: “Autor, između ostalog, koristi termin „smradovi“, “proziva” lokalne predstavnike SNS da objave spisak svojih ljudi koji su pozitivni na kovid-19, insinuira da je Birmančević u vezi sa nekom novinarkom…” može jedino da navede na pomiso da su “morali”.
Jer, od 574 reči koje se nalaze u ovom tekstu članovi komisije su, kao u onoj anegdoti sa početka teksta, zapazili samo jednu “smradovi”. Dobro, ona se nalazi u naslovu, ali i nigde više, i možda je malo “teža”. Međutim, ta reč je napisana u funkciji da se pojača težina zdravstvene situacije u kojoj smo se našli (sećate se one SMS poruke o italijanskom i španskom scenariju koju smo svi dobili) i stavi do znanja neodgovornim ljudima da se u skladu sa tim ponašaju kako nas to iz SMS poruke ne bi zadesilo. A onaj ko se u toj reči prepoznao trebao bi da se, zajedno sa članovima komisije, zapita zašto se baš on prepoznao. Ja, recimo, nisam.
Takođe, ni rečenica “proziva” lokalne predstavnike SNS da objave spisak svojih ljudi koji su pozitivni na kovid-19” na osnovu koje ste zaključili da je prekršen Kodeks novinara Srbije je potpuno nejasna. I gde je tu i u čemu prekršen Kodeks novinara Srbije? Zar novinari, posebno u kriznim vremenima, ne bi trebali da postavljaju pitanja koja su u interesu javnosti. Posebno u trenucima kada “struka” saopštava “uznemiravajuće” prognoze (uz SMS poruke). Ako znamo, ili tako “struka” kaže, da se koronavirus prenosi kontaktima onda je važno da znamo ko je sve zaražen. Ne zbog tog zaraženog nego zbog nas koji smo, možda, bili u kontaktu sa njim pa nesvesni toga možemo da nastavimo lanac zaraze. A taj lanac zaraze je u Šapcu na vreme prekinut. I mi smo, u “Podrinskim” ponosni na to i činjenicu da smo svojim “angažovanjem”, kakav je i ovaj tekst, bar malo tome doprineli.
E, sad, ono što me je posebno prenerazilo u objašnjenju Odluke u kojoj ste zaključili da smo prekršili Kodeks novinara Srbije je sledeći navod: “insinuira da je Birmančević u vezi sa nekom novinarkom…”
Neću da ulazim u raspravu o tome da li su i koliko, članovi komisije, “seksualno opterećeni” (mada, verovatno i ovim kršim Kodeks novinara Srbije ali ja nemam druge reči kojima bih ovakvu “glupost” mogao da objasnim) i šta se u njihovim glavama zbivalo dok su ovakvo “obrazloženje” sastavljali. Ali samo da se zna da ja nisam, kao vi, ni mislio na napisao (potrebno je tekst pročitati i razumeti) da je “Birmančević u vezi sa nekom novinarkom…” već “Direktorsko mesto velikog državnog preduzeća a potom, igrom slučaja, i mesto narodnog poslanika omogućava mu da u Šapcu osnuje „dopisništvo“ jedne marginalne televizije čiji je vlasnik dobro unovčio svoje resurse prodajući ih, upravo, državnom preduzeću u kojem je i Birmančević jedan od direktora. I u to „dopisništvo“ postavi „najdraže“ novinare. I novinarku.”
Dakle, uvaženi članovi komisije, ovo “najdraže” nije skopčano sa “švaleracijama” i “intimnim” osećanjima na koja vi aludirate, a nas optužujete, (mada ne sporim da članovi komisije nešto više o tome znaju od mene) već na isključivo poslovni odnos u kojem ti, „najdraži“ novinari, i novinarka koja njima rukovodi, na “zakupljenim” konferencijama za medije postavljaju pitanja koja im se serviraju (možda vam ovo zvuči poznato) i prenose sve neistine koje im se na tim “konferencijama” saopštavaju a da druga strana nema prava na odgovor.
E u takvim “zakupljenim” konferencijama i emisijama “Podrinske”, novinari ovog lista ali i porodice sa sve decom, redovna su tema i predmet vređanja i omalovažavanja. I da znate poštovani članovi komisije, kao što ne znate jer vas nije briga, svi tekstovi koje smo pisali posledica su (i odgovor) na laži koje članovi Srpske napredne stranke šire o nama kako bi nas “ugasili” i novine i nas lično (postoje video zapisi). Mi to radimo na svoj način i nećemo od toga odustati ma šta vi o tome mislili.
Ali, ono što najviše pojačava “gorak” ukus Odluke koju je Komisija za žalbe Saveta za štampu donela je i činjenica da se ni u jednoj reči ne spori istinitost tekstova koje smo objavili što ide na dušu njima i na ohrabrenje nama da dobro radimo.
I na kraju hteo bi samo da dodam da sam (a i svi mi u “Podrinskim”) sa žaljenjem primio ovu Odluku koja jedino što može je da doprinese gašenju možda jednog slobodnog lokalnog lista u Srbiji. Mada i ona, Odluka, može jasno da nam objasni zašto su u Srbiji mediji sve manje slobodni.
I neka vam je, poštovani članovi Komisije, na čast.
NEKA PAMET I RAZUM POBEDI! DA MISLITE A NE DA VERUJETE!
Ivan Kovačević, glavni i odgovorni urednik “Podrinskih”