„Pacijenti negativni na koronavirus su osuđeni na smrt“
Majka i baka sagovornica „Podrinskih“, preminula je u subotu 23. oktobra, oko 10 časova, u Opštoj bolnici Šabac u 75. godini života, a njen odlazak ostavio je mnogo pitanja. Naše sagovornice priču su započele navodeći da su prvo Službu za hitnu medicinsku pomoć zvale nekoliko puta od 16 časova u petak 22. oktobra, da su zdravstvenim radnicima uporno davali podake preko telefona o prethodnim nalazima i o tadašnjem stanju njihove majke i bake, ali da niko nije želeo da izađe na teren sve do 21 čas. Na teren je tada izašla doktorka Slavica, kojoj je porodica neizmerno zahvalna za profesionalnost i brigu.
Pacijentkinja negativna na testu
– Želim da pohvalim izuzetno finu doktorku Slavicu i da kažem da je žena zaslužila nagradu. Isto tako želim i da dam kritiku na odnos tehničara koji je tom prilikom izašao na teren sa doktorkom i koji je govorio: „Ne znam zašto smo dolazili, ovo nije hitan slučaj“. Majka je stigla sanitetom u Službu za hitnu medicinsku pooć, odakle je poslata u Službu za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja. S obzirom da je ona i nekoliko dana pre bila u ovoj Službi Opšte bolnice Šabac zbog gušenja i s obzirom da ju je primio isti doktor koji ju je i prepoznao, rekao je samo da je ona zaražena virusom KOVID 19 i da mora u Kovid ambulantu – rekla je za „Podrinske“, ćerka preminule.
Uredno vakcinisana Sinofarm vakcinama, 75-ogodišnja Šapčanka kako na PCR, tako i na antigenskom testiranju bila je negativna na koronavirus i to čak sedam puta, kako kažu njene ćerke, ali uprkos rezultatima doktor ju je poslao na Infektivno odeljenje.
Moram da napomenem, baka nije mogla da diše, gušila se, išla joj je i krv iz nosa i bila je svega svesna, ali to ih nije sprečilo da je uporno testiraju. Negativni nalazi na koronavirus nisu bili dovoljni te su morali iznova i iznova da je maltretiraju u takvom stanju gurajući joj štapić za testiranje u nos – govori unuka, dok njena tetka nastavlja priču o daljoj agoniji koja im se dešavala te noći između 22. i 23. oktobra u Opštoj bolnici Šabac:
Lekar na prijemu na Infektivnom odeljenju rekao nam je da nije njihov slučaj i da nema potrebe da bude negatvna na virus ostaje u ovom delu bolnice. Vraćaju nas nazad, na početak, a mi sa nepokretnom majkom u kolicima ostajemo napolju da čekamo da se neko smiluje i pruži joj adekvatnu medicinsku pomoć.
Pacijent testiran sat ipo posle smrti?
Antigenski testirana skoro sat i po vremena od konstatovane smrti?
Na otpusnoj listi koju su ćerke dobile piše da je 75-ogodišnja Šapčanka, koja je primljena u petak posle 21 čas u Opštu bolnicu Šabac, preminula u subotu u 10 časova pre podne. Ćerka N. S. čitaocima „Podrinskih“ ukazuje da tu postoji problem. Naime, na poslednjoj potvrdi o rezultatu testiranja na virus Kovid 19, koji je takođe bio negativan, u delu „Datum uzorkovanja“ navodi se: (subota) 23.10. 2021. 11:25:24. Ono što zbunjuje ćerke je to što je prema ovoj dokumentaciji iz Opšte bolnice Šabac, njihova majka testirana sat i 25 minuta nakon konstatovane smrti, kako piše u otpusnoj listi. Danas se porodica pita: da li je njihova majka i baka testirana na koronaviru i nakon što je preminula?
Kako ističu ćerke, isti doktor koji ju je i primio na Urgentnom uporno im je govorio i dalje da je u pitanju koronavirus i da treba da ide na odeljenje gde su smešteni KOVID pacijenti.
Ja sam njega pitala: „Doktore, ako ste Vi toliko sigurni, ja ne mogu Vašu diplomu da osporim, zašto ste je onda sedam puta testrali i zašto ste je mrcvarili? Zašto narod testirate ako imate takvo iskustvo sa lažno negativnim testovima i znate da je to koronavirus?“ – govori jedna od kćerki, dok druga dodaje da je doktor uprkos svemu nastavio da ih ubeđuje da ona ima koronavirus i da treba da ide na Infektivno, sa kojeg su ih već jednom vratili.
Posle nekog vremena ispred sive zone, čekanja napolju i polemisanja da li je sedam testova stvarno negativno ili je rezultat lažan, pojavila se jedna doktorka, kako kažu kćerke, koja ih je uputila da je smeste na Interno odeljenje. Tu su zdravstveni radnici uzeli svu medicinsku dokumentaciju koju su imali sa sobom i koju nisu želeli da vrate porodici nakon smrti.
Otpusna lista (umrlica) na kojij piše da je pacijentkinja premunula u 10 časova
Više od pola nalaza rađeno je u privatnom Domu zdravlja i privatnoj laboratoriji. Svi ti nalazi pokazivali su da su organi u odličnom stanju, dok su nas lekari privatno ubeđivali da majka nije životno ugrožena iako smo ih upozoravali da je imala zdravstvenih problema. Majka je imala i infarkt pre šest godina, a na to niko nije obratio pažnju. Nikom nije palo na pamet da možda ima problema sa srcem jer su se skoncentrisali samo na koronavirus – ističe ćerka.
Pored nalaza, porodica preminule Šapčanke ističe da nije vraćena ni graderoba i sve ono što je ponela sa sobom. Od ćerki je traženo nakon smrti da potpišu papir na kom piše da neće tražiti obdukciju, ali ni kopiju ovog dokumenta nisu uspele da dobiju. Od svega dobili su samo otpusnu listu.
Uzrok smrti majke je: NIJE IMALA GDE DA SE LEČI. Gde god smo pokušali, vrata su bila zatvorena, jer sve je kovid. Njoj nije imao ko da odredi dijagnozu, da odredi i da odgovarajuću terapiju. Danas može da se leči jedino privatno jer tu nema koronavirusa. Ovo je tiha jeza. Pomreće silni narod od drugih bolesti zbog nerada – ističe jedna od kćerki dok druga postavlja pitanje:
Da li svi treba da umremo od KOVID 19 virusa ili ljudi treba da se leče i od drugih bolesti, da ne bi umirali?
Ćerke preminule obratile su se i inspekcijama i nadležnom ministarstvu ali bez uspeha da ih bilo ko čuje. Ovu priču želele su da podele sa čitaocima „Podrinskih“ kako bi skrenule pažnju da ljudi boluju i od drugih bolesti a ne samo od koronavirusa, i da treba da se leče, kako ističu za to se i uplaćuje zdravstveno osiguranje svakog meseca. Najpotresnije svedočasnstvo o svesnosti i poslednjim trenucima van bolnice 75-ogodišnje Šapčanke, za kraj ovog razgovora ispričala je njena unuka.
Do poslednjeg trenutka, baka je bila svesna. Dok smo pokušavali da dozovemo Hitnu pomoć, držala me je za ruku, gledala je u svoje nokte, pratila je da li su počeli da plave, uhvati me drugom rukom i tada kaže: „Hladim se. Neću dočekati jutro“, pitala je često i kada će stići pomoć. Htela je da ide i u kupatilo, rekla sam joj da sačeka, da će uskoro doći lekari, a ona mi je tad odgovorila: „Kad sam ja njih ovoliko dugo čekala, mogu da sačekaju i oni mene“ i bila je uporna iako sam joj govorila da je niko neće čekati. Danas razmišljam, kako su se prema njoj odnosili kada je ostala u bolnici ako su se onako ponašali do momenta dok nije primljena na odeljenje. Razmišljam u kakvim je mukama i agonijama preminula, ali to sada samo Bog zna. Ljudi su osuđeni na smrt i to više nikoga ne interesuje – završila je unuka.
