Izbori u sivoj zoni
Lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru nisu, kako to Ustav nalaže, izrazili slobodnu volju građana, pre svega zato što se državna vlast uveliko umešala na svoj „naprednjački“ način. Veliko prisustvo policije i žandarmerije bio je svojevrstan pritisak na birače, a ono najpogubnije – organi reda navijački se ponašali.
Na primer, omogućili su izlazak naprednjačkih aktivista iz svojevrsnog kol centra u Kosjeriću kao i iz Toplane. Na prijavu novinarke „Vremena“ da su joj u Kosjeriću probušene gume i polomljeni retrovizori na automobili policajac je samo slegnuo ramenima i rekao: „Šta da se radi.“ A policijci su položili zakletvu da čuvaju građane i njihovu imovinu, a ovde se radilo da bi trebalo da čuvaju zakonitost izbora.
Ovi izbori prošli su na prepoznaljiv „naprednjački“ način. Još ranije upućena je sva državna i partijska kamarila, delilo se i kapom i šakom, na primer, tri hiljade paketa suhomesnatih proizvoda penzionerima, bilo je tu i bele tehnike, a naravno i oni „mafijaški dilovi“ kupljenih glasova. Tu su pravila jasna, i otuda i tako veliki broj ljudi u „crnom“ na dan glasanja da potvrde „omertu“.
Vrlo sporna je i tzv. funkcionerska kampanja, gde ministri i ini naprečac asfaltiraju seoske puteve ili baš pred glasanje da se pojavi ministarka energetike da uruči grantove domaćinstvima za energetsku efikasnost. To su pare svih građana i jedino još u Srbiji se to smatra da su uspesi vlasti i partije. I nadasve opet je tu predsednik države, koji bi trebalo da odražava državno jedinstvo a ne da nastupa kao partijski gaulajter.
O medijskom pluralizmu smešno je i govoriti. I sve se to dešava u, tobož, jeku primene preporuka ODIHR-a da zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj zajednici primenjuje zakonske odredbe o vladavini prava. S druge strane ovi izbori pokazali su da, pre svega, zbog uticaja studentskih protesta političko klatno se okreće na drugu stranu. Naprednjaci uz svu silu i logistiku nisu uspeli da ostvare ubedljivu pobedu, a bili su usmereni samo na dve manje sredine, a logičko je pitanje šta bi to bilo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu…
Mnogo je važno što studenti i opozicija nisu odustali od dalje borbe nakon ovakvih rezutata. Tražiće poništenje izbora tamo gde je bilo očiglednih malverzacija: „bugarskih vozova“, glasanja bez identifikacije, kupovine glasova… Nažalost, u prethodnim slučajevima nije se istrajalo u ovoj borbi, na primer u Šapcu 2020. godine, kada su u prvi mah bili, po Gradskoj izbornoj komisiji, poništeni izbori na svih 100 biračkih mesta. Upravni sud je doneo odluku o ponavlajanju izbora na 27 birališta, ali se opozicja i građani nisu otvoreno suprostavili ovoj krađi. Upućene su i žalbe Ustavnom sudu, sa sve dokazima, ali do danas ova nazovi najviša pravna institucija nije se udostojila ni reči da odgovori.
Slično je bilo i tokom decembarskih izbora 2023. godine, pogotovo za beogradske izbore, ali se glasovi birača nisu branili većim protestima. Jasno je da bi vanredni parlamentarni izbori pokazali sasvim drugu sliku Srbije, čak i u ovakvim uslovima krađe, ucena, kupovine glasova, jer za to naprednjački režim, ipak, nema dovoljno resursa. Ni matreijalnih ali ni kadrovskih. Uostalom studenti i srednjoškolci uneli su savim novu eneregiju, a to je i na stotine hiljada novih glasova kao i glasova onih koji su do sada apstinirali izbore.
Dragan Eraković
