Dragi moji,
nije bilo teško pretpostaviti da će studenti, u nekom trenutku, ipak tražiti Izbore kao rezultant višemesečnih protesta. Ogromna energija i velika žrtva, ne samo studenata, srednjoškolaca, profesora i nastavnika, već i ogromnog broja građana, među njima posebno roditelja, moraće da se politički okonča… Ko to nije znao, ne treba mu ni objašnjavati, jer neće opet razumeti… Da bi se bilo šta krupno promenilo u društvu, uvek se na kraju ispostavi, da mora da se promeni, ukoliko je to moguće, onaj koji čini, ili koji je uspostavio vlast. Zašto je to tako? Jednostavno, zbog toga što su naši društveni odnosi zavisni od politike i političara kao jedinki, u svakom svom segmentu… Da bi se to promenilo i društvo oslobodilo tih stega, potrebna je promena sistema, a promenu sistema opet, moraju da iznesu, odnosno izvedu neki ljudi, koji bi to mogli da urade samo dolaskom na vlast… I u čemu je onda tu problem? Problem je u tome što velika većina onih koji obavljaju ili vrše vlast, smatraju da su upravo oni jedini koji to mogu da rade… zato je kod velikog broja ljudi, još uvek prisutna glupost svoje vrste: ko će da zameni ovog ili onog, i ko je taj koji je bolji od ovih sada? Takvo pitanje je bespotrebno. Moraju da se biraju i izaberu oni koji će menjati sistem iz korena, i postaviti državu i njene organe na mesta koja im pripadaju po Ustavu… A ko su oni i gde su do danas bili?… Čime su se bavili?… Neka narod izabere i da im poverenje… Ako ne budu dobri ili ne obavljaju posao kako treba, menjaće se… U tome i jeste naš trenutni problem… U bespotrebnom strahu od smenjivosti…
Kaže ona stara srpska poslovica „sviraj, sviraj, pa za pojas zadeni“… ona se danas najbolje može primeniti, u situaciji kada nekome jednostavno istekne vreme… Kao u svakom poslu, čovek mora da proceni kada mu je kucnuo čas, i kada treba da se ode, trajno ili privremeno, i prepusti nekome drugom da zauzme neku funkciju, pa na kraju i vlast… Kormilo je jedno, a kormilari se menjaju… brod mora uvek da ide bezbedno i pravim putevima, kako bi izbegao havarije i potapanja… a za to je potrebno znanje, veština i iskustvo.
Ako su studenti i njihovi profesori odlučni da pokušaju, da na Izborima, kakvi god da su, preuzmu kormilo, neka se niko ne brine… Siguran sam da će to, ma koliko u ovoj situaciji izgledalo teško i praktično neizvodljivo, ipak uspeti da Srbiju dovede u mirnu luku, bez posledica po brod, posadu i putnike… Nije to ništa tako strašno, i nikako ne bi smelo da bude traumatično, ni za koga… Srbija kao taj imaginarni brod, na uzburkanom moru, danas trpi mnoge udare i izgubila je očigledno kurs, ne zna ni gde je danas, ali ni gde će biti sutra… Svako onaj, ko dobronamerno može i hoće da pomogne, neka se uključi, neka pomaže, jer smo se zaglavili i vrtimo se kao u velikom vrtlogu… Vlast, kao i opozicija, svi oni koji se bave politikom, državom, institucijama, ovako ili onako, moraju da shvate samo i jedino to, da su Srbija i svaki njen građanin, vredniji od bilo čega, i da su oni ta svetinja, koja mora da se sačuva i unapredi… Sve ostalo, prolazi i dolazi… A mladi uvek nasleđuju starije… tako je to bilo, jeste i biće…
Sve Vas volim i pozdravljam.
