Humoreskica
Pošto je premijer, posle posete šerifa Sočiju svog „šefa“ /kakvo ulizivanje/ proglasila za general – pukovnika, ovih dana se pored sime i ostalih šerifovih megafona, očekuje da i premijerov „šef“, uz osmeh mlade seoske devojane na svojim TV, a koje svi mi plaćamo počne da drži višesatne govore o ličnom i nikada ranije upamćenom uspehu, po pitanju cene gasa koju je dobio od ruskog šefa. Crtaće nam grafikone kod hepi – kepija, pokazivaće kod satrape i žike fotografije iz Sočija, mlataraće o gasu i ceni kod Jovane, ali će onim „majstorima“ iz nezavisnih medija spomenuti zloglasnog tajkuna Đikija, koji bi opet da se dočepa vlasti i da se bogati na račun građana. Šerifov radikalski narativ je ogoljen do koske, a on svojim građanima svakodnevno baca koske, hvaleći se svojim „zlatnim“ dobom. Da on u njemu živi, niko normalan ne sumnja.
Nego, šerif onomad izjavi da dosta meseci nije bio na RTS. Slaga i ne trepnu. Kao i obično. Pa, zar mu je malo što ne silazi sa ružičaste i „srećne“, gde ga uskoro možemo gledati i u pidžami“? Alo, bre, i sam je nedavno u trenutku iznenadne iskrenosti priznao da se javlja iz frižidera /uglavnom praznih frižidera svojih građana/. Ne bi bilo loše da nas general malo odmori i sa premijerom u vili bivše prve i prave dame pokojne Juge popije vince i da zajedno zapevaju onu, njima dobro znanu pesmu „Ne može nam niko ništa…“
Rade Đergović
