Igre oko Ustava
U Srbiji nenormalnost drži da da privid normalnog, tako da sadašnji tzv. narodni poslanici čak smatraju da se vlasni da donose zakone. I to ne kakve, već i one koje sežu duboko u osnovni smisao prava građana. Podsećanja radi prošlogodišnji izbori na svim nivoima nemaju legimitet pa ni legalitet, jer se na svim listama pojavilo jedno ime, Aleksandra Vučića, i za lokalne skupštine kao i za Parlament, a samim tim nezakonit je i izbor za predsednika države, ako bi se gledao Ustav. Pri tom, uz silnu izbornu krađu, barem polovina birača nije izašla na birališta, a nakon toga formiran je praktično jednostranački parlament.To je, naravno, uočila Evropska unija, i Vučić je ubrzo zakazao nove izbore, koji će se održati trećeg aprila naredne godine. No, režim simulira da i ovakva tzv. Narodna skupština ima pravo da donosi nove zakone. Tako predsedavajući, Ivica Dačić, najavljuje da se 25. novembra raspravlja o Zakonu o referendumu, a sam referendum bi se održao 16. januara naredne godine. Za kraj novembra zakazani su ustavni amandmani. Čudo nad čudima, jer se ubrzano odlučuje kao da ovaj skupštinski saziv ima sva moguća ovlašćenja građana Srbije. Pa tako po novom predlogu Zakona o referendumu uvelo bi se da na referendumu odlučuje većina, ma kakva ona bola. To znači i za izmenu Ustava, a zna se da o tako značajnom pitanju potrebno je da odlučuje više od polovine ukupnog biračkog tela. A nekako i prošli Ustav donet je preko noći, bez široke i valjane javne rasprave, jer se 2006. godiner Crna Gora izdvojila iz državne zajednice. Bolji poznavaoci ustavne materije, kao osnovnom zakonu o državnom i društvenom uređenju, ukazali su da je nepotrebno bilo na takav način uvoditi preambulu o Kosovu, jer se zašlo i u geografsku odrednicu. Mnogi se sećaju kakve su burne reakcije bile na predlog Ustava iz 1974. godine, uz široku raspravu, a i mnogi značajni društveni radnici koji su se protivili daljoj federalizaciji Jugoslavije tada su bili sklonjeni. Uz sadašnji predlog o referendumu provučena je i jedna tipična režimska podvala, da budući predlozi građana i udruženja, kao građanske inicijative, moraju da se plate, a to svakako nije odraz narodne volje. U svetu, pogotovo onom razvijenom demokratskom, vladavina prava je nepriskosnovena, čak su i u srpski Ustav unete odredbe međunarodnog prava kao i Univerzalne deklaracije o pravima čoveka i građanina, koju svet baštini iz Francuske revolucije. I po ovom Ustavu nosilac suvereniteta je građanin, ali kao svesna individua, koji svoje pravo prenosi na izabrane predstavnike. Međutim, u ovoj i ovakvoj Srbiji, odluke donosi jedan čovek, previše i premnogo pomenut, i to u sferi zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, što je nepojmljivo za savremene evropske standarde. Doduše to postoji Turskoj, Kini, Rusiji, Belorusiji, ali nije baš primereno demokratiji. Nažalost, dolaskom naprednjačke vlasti u Šabac, i to po najgorem scenariju: krađom, pretnjama i ucenama, kada čak ni ustavobranitelji ne smeju da pomole svoje učene glave od režima, uništen je primer dobre prakse, neposrednog odlučivanja građana- referendumom u mesnoj zajedinici o trošenju poreskih sredstava. Tako nešto radi se u Švajcarskoj, ali i nekim drugim zemljama gde se drži da participacije građana u odlučivanju na lokalnom nivou. Sada je na delu ekstremniji pokušaj gušenja osnovnih građanskih sloboda i inicijativa kao i validnosti odlučivanja koji se iskazuje na referendumu. Najpraktičnije ali i najgnusnije bilo bi da se na referendumu odlučuje, na primer, o rudnicima Rio Tinta, i to od onih koje bi režim organizovao, potplatio ili ucenio. Jasno je da bezakonje u Srbiji već duže vreme obesmišljava bilo kakvu vrstu države, gde bi građanin bio to što piše u Ustavu. Zbog toga normalno bi bilo da za nove zakone treba sačekati novi saziv Skupštine Srbije koji bi imao legitimet i legalitet, a već je poznato da se ovde svakodnevno grubo krši Ustav, i to od onih koji su se zakleli na njemu.
Драган Ераковић