Nezakonita restitucija po zahtevu Miroljuba Kurtovića (3)?

    Upornim, savesnim i posvećenim traženjem dokumentacije po arhivama, zapisima, rešenjima raznih institucija, zaključcima, presudama nadležnih sudova i iz arhiviranih pisanja u periodu od 1900. do 1960. Godine, zaključio sam po mom skromnom znanju da je postupak restitucije po zahtevu Miroljuba (Koste) Kurtovića u većem delu nezakonit.

Iz sveukupno pronađene dokumentacije može se izvesti činjenično stanje i zaključiti da Miroljub Kurtović na osnovu testamenata Josifa J. Kurtovića može ostvariti samo i jedino pravo na OBEŠTEĆENJE u skladu sa testamentom i voljom testatora. Pravo na vraćanje imovine u naturalnom obliku Miroljub Kurtović nema što dokazuju sledeća dokumenta i saznanja iz pronađenih zapisa, i to.

1. Po proglašenju testamenta Josifa j. Kurtovića 01.02.1903. god., istog dana izvršena je i ostavinska rasprava po istom.
2. Po testamentu, voljom testatora za naslednike su proglašeni za nepokretnu imovinu: unuk Pavle sin Koste sinovca Josifovog kome nije ostavljena nepokretna imovina, sinovci Milisav, Đorđe i Petar, sinovica Leposava i unuka Milica. Sinovac Mijailo prozvan Laza takođe je pored Koste bio izopšten iz nasledstva nepokretne imovine.
3. Pošto je Pavle bio maloletan, a njegov otac Kosta izopšten od nasledstva imovine određen je punoletan naslednik da upravlja njegovom imovinom. Miroljub Kurtović je to znao ili morao znati. Od trojice Pavlovih stričeva Milosava, Đorđa i Petra; Milosav je bio generalni konzul uSkoplju, Petar apotekar, a Đorđe koji je po završetku trgovačke akademije u Beču preuzeo vođenje poslova na ZAJEDNIČKOJ imovini, a time imao obavezu da se stara i o imovini Pavla Kurtovića do punoletstva.
4. Posle rasprave zaostavštine Josifa J. Kurtovića naslednici su se dogovorili da užu Varošku imovinu podele, tj. razvrstaju uz poštovanje FIDEAKOMISA, a da ostalom imovinom kao ZAJEDNIČKOM upravlja Đorđe Kurtović.
5. Sticajem nepredvidivih okolnosti, i Balkanskih ratova došlo je do promena naslednih prava i vlasništva na imovini.

• Milosav je umro 01.10.1913. godine bez potomstva
• Petar je umoro odmah posle Milosava, bez potomstva
• Đorđeje umro 01.03.1917. ostaviviši udovu Danicu Kurtović.

6. Pošto su sva tri sinovca Milosav, Đorđe i Petar, naslednici po testamentu umrli od muških potomaka Pavla Josifa Kurtovića ostali su Mujailo prozvan Laza i Kosta koji su bili izopšteni iz nasledstva imovine. Pošto je bio na snazi fideakomis da se nasledstva prenose na muške potomke, Mijailo prozvan Laza je po postupku za koji nisam našao dokumenat preuzeo upravljanje ZAJEDNIČKOM imovinom 1920. godine.
7. Vidovdanskim Ustavom 1921. Godine ukinut je FIDEAKOMIS i time su vlasnici postali sopstvenici nasledstva.
8. U periodu do 1917. i smrti Đorđa Kurtovića Pavle Kurtović se nigde nije pojavljivao kao naslednik iako je na to imao pravo voljom testatora. Imovina koja je podelom varoške imovine trebalo da pripadne Pavlu je prešla u nadležstvo drugih lica i kao takva nije ni konfiskovana 23.03.1946. godine.
9. Mijailo Kurtović zvani Laza od građana Šapca, prozvan CUKER LAZA zbog nastranog ponašanja nemilosrdno je koristio prihode od ZAJEDNIČKE imovine.
10. U periodu od 1921. do 1937. Imovinom su upravljala lica koja su imala punomoć Mijaila zvanog Laza, a imenovani je određenu imovinu prodavao kao da sva imovina pokojnog Josifa J. Kurtovića pripada njemu.
11. Mijailo-Cuker Laza Kurtović je 15. decembra 1937. godine proglašen potpuno nesposobnim za staranje i upravljanje zajedničkom imovinom, da mu je nesposobnost trajana, te da mu se ima postaviti staralac. Njegovim zastupnicima i zastupnicima Leposave Kurtović udate Popović, Milice (Milke) Kurtović udate Jovanović, Danici Kurtović udova Đorđa Kurtovića, Pavlu Kurtoviću apotekaru iz Blaca i drugim srodnicima dostavljena je odluka Okružnog suda u Šapcu i kada sve stranke budu obaveštene, a najkasnije 15 dana od donošenja odluka postaje pravosnažna.
12. Mijailo Kurtović prozvani Cuker Laza je umro 28. decembra 1937. godine oko 22,45 časova oko sat pre nego što je odluka o trajnoj nesposobnosti upravljanja imovinom trebala postati pravosnažna.
13. Mijailo Kurtović zvani Laza nije iza sebe ostavio testament-zaveštanje o naslednicima imovine Josifa J. Kurtovića čiji je on postao vlasnik u čudnim okolnostima.
14. Kako je navedena imovina bez pravovaljanog dokumenta 1944., 1945. i 1946. godine navedena kao imovina Pavla Kurtovića nije mi poznato.
15. Zaključkom – presudom Sreskog suda Šabac broj 744/45 od 20.08.1945. godine priznato je pravo udovičkog uživanja Danici Kurtović celokupne ZAJEDNIČKE imovine. To nepobitno dokazuje da ZAJEDNIČKA imovina izuzev podeljene u užem području Varoši Šabac nikada nije razvrstana između naslednika.
16. Pošto su se Leposava i Milica žalile na Zaključak 97/46 od 23.03.1946. godine Okružni sud je 21.06.1954. godine utvrdio da Leposava i Milica, tj. njihovi članovi porodica imaju pravo na imovinu koja je po raspravi zaostavštine Josifa Kurtovića i podeli varoške imovine pripala njima. Citiram: „Po čl. 83 st. 2 Zakona o izvršenju kazne, mere bezbednosti i vaspitno-popravnih mera osuđenom licu oduzima se samo ona imovina koju je ono imalo u vremenu pravosnažnosti presude“ kraj citata. Navedenim rešenjem je Pavlu pripalo 14/20, a Milici i Leposavi po 3/20. To dalje znači da je ostala varoška imovina pripala Milisavu, Đorđu i Petru, što je posle toga pošto su navedeni pomrli pripalo udovici Đorđa Kurtovića Danici.
17. Sva ZAJEDNIČKA imovina koja je konfiskovana kao imovina Pavla Kurtovića bez pravovaljanog dokumenta da je ikada bila vlasništvo Pavla Kurtovića nije se posle rehabilitacije Pavla Kurtoivća 2006. godine mogla proglasiti naslednim pravom Pavla Kurtovića, a potom ni pravom Miroljuba Kurtovića.
18. Nesporno pravo Miroljuba Kurtovića može se ostvariti samo i jedino po osnovu Testamenta i volji testatora i to 25% od po zakonu o vraćanju i obeštećenju koliko se utvrdi visina OBEŠTEĆENJA.

Iz svega napred navedenog može se nepobitno zaključiti da su svi postpci, odluke, rešenja, zaključki i presude donošene po zahtevima Miroljuba Kurtovića NIŠTAVNI.

Miroljub Kurtović je znao ili je morao znati, ali za većinu prednjih navoda tvrdim da je znao. Umesto da na osnovu toga podnese zahtev za OBEŠTEĆENJE koje mu pripada on podnosi zahteve za vraćanja u naturalnom obliku i obeštećenja za imovinu za koju nema pravovaljanog dokaza ni dokumenta da je u bilo kom momentu po pravovaljanom dokumentu pripadala Pavlu Kurtoviću.

Miroljub Kurtović je uz svesrdu pomoć i podršku supruge Gordane, inače advokata i pravnog zastupnika pokrenuo ogroman broj zahteva koji su neosnovani.

Moje je mišljenje i sumnja da su Kurtovići procenili da nema više potomaka naslednika po lozi Kurtovića pošto su Milosav, Đorđe, Petar, Mihailo prozvan Laza i Kosta pomrli i da niko neće, jer nema dokumentacije osporiti njihove zahteva.

Pošto je Miroljub Kurtović prvo podneo zahtev za vraćanje Doma penzionera u ulici Karađorđevoj 34, ja sam se posle 16.04.2021. godine uključio da dokažem da nema osnova za vraćanje Doma penzionera Kurtović Miroljubu. Došavši do prvih saznanja obratio sam se Udruženju penzionera. Pošto je za sve oko vraćanja Doma penzionera bio zadužen Stevan Matić sa pravnim zastupnikom Stanojem Pantelićem. Upoznao sam Matića sa saznanjima da bi se preduzelo potrebno i dom zaštiti.

Umesto da napred navedeni nešto preduzmu vrši se pritisak na mene da odustanem od daljeg angažovanja oko Doma penzionera.

Po nasilnom zauzimanju Doma 16.04.2021. godine i ponete tužbe Osnovni sud je 10.05.2021. godine doneo presudu da se Dom vrati udruženju. 18. maja 2021. godine došao je Kurtović sa pravnikom i Stevan Matić sa Stanojem Pantelićem su u sali Doma obavili razgovor. Ispred je čekalo desetak penzionera ishod dogovora. U lokal udruženja u Kraljice Marije 13 igrao sam šah. Došao je Karić i pozvao me da vidim šta se dogovaraju. Čekali smo da navedeni četvoro izađu i kada su izašli pitao sam Stevana Matića šta su se dogovorili. Odbrusio mi je ko sam ja da ga pitam šta je dogovoreno, došao sam iz p…materine da prodajem pamet u Šapcu hoću da budem tribun u Šapcu, treba da idem da nosim poštu. Prećutao sam uvrede. Posle dva dana saznali smo da je velika sala doma vraćena  penzionerima, a mala sala i magacin pripadaju Miroljubu Kurtoviću. Matić je od te dve prostorije ključeve predao Kurtoviću. Naknadno je Kurtoviću predao i ulične prostorije. Podneo sam prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu. Po prijavi Stevan Matić i Stanoje Pantelić su inspektoru u OUP-u Šabac dali izjavu da ulične prostorije pripadaju Kurtoviću što je bila laž. Nedugo posle toga stigla je presuda Upravnog suda da se doneto rešenje Ministarstva finansija usvaja i Dom penzionera vraća Miroljubu Kurtoviću. Ja sam iz zaostavštine pokojnog Paleževića (člana Skupštine udruženja) pregledom više od 400 dokumenata u I.A. Šabac našao pravovaljane dokaze da kat. par. 776 kasnije podeljena, sada kat. par. 6222/1 i ostale nikada nisu pripadale Pavlu Kurtoviću, da nisu mogle biti uvršćene u postupak restitucije ni vraćene Miroljubu Kurtoviću.

Nađena dokumenta sam dostavio Državnom pravobranilaštvu odeljenje u Valjevu i Gradskom pravobranilaštvu grada Šapca.

Na osnovu toga su podnošene tužbe i žalbe na osnovu kojih je Upravni sud 09.02.2023. godine doneo presudu broj 10-U 27320/22 – tužba Miroljuba se odbija. I pored toga Miroljub Kurtović u junu 2023. Uzurpira ulični deo doma. Otvara kancelariju u kojoj osnovanom sumnjam sa građinima kojima je nezakonito stavio zabeležbe ugovara naknadu (IZNUDU) da bi ukinuo zabeležbu.

Što se tiče ostalih napred navedenih činjenica mogu da potvrdim moje sumnje da su pored Matića i Pantelića u kriminalne radnje uključeni i druga lica. Osobe iz RGZ SKN Šabac postupale su i unosile zabeležbe bez ikakvog osnova za njihovo unošenje. Posebno je pitanje vršenja promena u bazi podataka vlasništva u zemljišnim knjigama bez pravovaljanog dokumenta.

Pojedini građani su mi doneli na uvid odgovor Agencije za R.P.U. Kragujevac, da njima nisu podnošeni zahtevi za vođenje postupka restitucije. Agencija za R.P.U. Kragujevac je postupala krajnje neprofesionalno. Zanemaren je testament i volja testatora već je na osnovu premera iz 1961. i 1988. godine pokretala postupke mada su od mene lično upoznati da za to nema osnova. Potvrđivali su dokumenta na osnovu kojih je vršena promena u bazi podataka na Miroljuba Kurtovića bez da je za to postojala pravovaljani dokument.

Činjenica je da Miroljub Kurtović nije mogao podnositi silne zabeležbe, otimati parcele po premeru iz 1961. godine bez pravnog osnova i iste u zemljišnim knjigama upisivao ih na svoje ime bez podrške koju je ostvario.

Ko je sve iz koje službe zaloupotrebljavao položaj i učestvovao u kriminalnim radnjama sa Miroljubom Kurtovićem treba da utvrde za to nadležni organi.

Na osnovu svga navedenog potrebno je da nadležne i ovlašćene institucije po hitnom postupku preduzmu potrebno proglašenje NIŠTAVNIM svega što je po zahtevu Miroljuba Kurtovića sprovedeno nezakonito.

Ja sam na raspolaganju da dam na uvid desetine dokumenata do kojih sam došao i time doprinesem hitnom rešavanju NEZAKONITE RESTITUCIJE po zahtevu Miroljuba Kurtovića. Mogu ja biti i kolateralna šteta i likvidiran jer smetam nezakonitoj restituciji zašto mi je i prećeno i o tome sam dao izjavu u policijskoj ispostavi Šabac 26.06.2023. godine i obavestio nadležne. Trpim poniženja, omalovažavanja, nepodnošljivu torturu Jelene Kojić zbog iznošenja istine o njenom diktatorskom radu i ponašanju.

Zahvaljujem se na preduzetom u okviru Ustavnih i zakonskih ovlašćenja svakog pojedinca i institucije koje će se uključiti u rešavanje napred navedenih ogromnih problema u udruženju penzionera grada Šapca.

Na osnovu podnošenih odgovora na tužbu a i date izjave kriminalističkom inspektoru zaključio sam da su Stevan Matić i Stanoje Pantelić iz njima poznatih razloga podržavali Miroljuba Kurtovića da mu se vrati ulični deo doma sa malom salom i magacinom koji su bili u sastavu velike sale doma. Ni do danas udruženje nije ništa preduzelo da se dom u celosti vrati udruženju.

Na mene je vršeno višestruku upozorenje da odustanem da se ne mešam u postupak OTIMANJA doma penzionera. Pošto nisam odustajao Stevan Matić i Jelena Kojić su na sednicama Izvršnog odbora i Skupštine predložili da se ja isključim, a počivša Milena Đorilić i Miroljub Brkić smene sa funkcija u udruženju.

Podnete su tužbe za ništavost donetih odluka, a udruženju 04.10.2021. godine podnet zahtev za dostavu zapisnika sa održanih sednica 16.09.2021. godine. Traženi zapisnici nisu dobijeni. Tek na ročište 30.01.2024. godine na izričit zahtev atužioca dostavljen je sudu spisak navodno prisutnih penzionera članova Skuptine istoj. Od 36 navedenih 9 njih nisu izabrani u Skupštinu 30.01.2019. godine od kojih je 1 naveden u zapisniku kao član I.O. Zastupnik tužioca tražio je da se Marjan Dukić sasluša na novonastale okolnosti među kojima je saznanje o lažno prisutnim članovima Skuštine i I.O. koji to nisu. Sud je ocenio da ima dovoljno činjenica potrebnih za meritorno odlučivanje pa nije Dukić dodatno saslušan. Na presudu broj 10 P.8182/22 od 07.05.2024. godine žalili su se i udruženje i tužilac.

Obzirom na dodatne okolnosti i dokaz da ni za jednu odluku nije imalo kvoruma po dostavljenom spisku može se osnovano tvrditi da Viši sud ili preinačivanjem presude ili vraćanjem na ponovno suđenje činjenice su nepobitne da krajnja presuda može biti da su sve odluke donete 16.09.2021. godine NIŠTAVNE.

Zbog nenormalno dugogo trajanja spora, koji se može smatrati lakim omogućeno je Jeleni Kojić da kao nelegalno i nelegitimno izabrana vrši funkciju od 16.09.2021. godine, da je sa nelegalnim i nelegitimnim I.O. organizovala izbore i suprotno Statutu udruženja i Zakona o udruženju ponovo izabrana za predsednika i svoju funkciju vrši nezakonito.

Ako se može tvrditi da je Stevan Matić kršio Statut udruženja i Zakon o udruženju, sada se može osnovano tvrditi da Jelena Kojić to radi deset puta više. Po onoj narodnoj ako je Stevan Matić nešto radio naopako Jelena Kojić sve radi ZLO I  NAOPAKO.

Poštovani penzioneri a i građani kojima su ugrožena Ustavna prava vi procenite da li treba preći preko svega ili se boriti za ISTINU i PRAVDU. Ja sam spreman da sa Vama se borim ali samo pod jednim uslovom. Sve što zajednički preduzmemo da bude bez mešanja i uticaja stranačkih opredeljenja u zajedniku borbu za interese građana, Republike Srbije, grad Šapca, a posebno penzionera.

Sve za pravdu i istinu.

NAPOMENA:

Jelana Kojić sa grupom saradnika sprema otvaranje štamparije u prostorijama koje treba da budu na raspolaganju penzionerima. Namera joj je da pod okriljem Udruženja oformi kriminalno udruženje preko koga će grupa građana ostvarivati nezakonito bogaćenje. Štamparija kao i časopis Treće dova, nemaju ništa sa Statutarnim rešenjima i u suprotnosti su sa Zakonom o Udruženjima.

NAPOMENA:

Javno pozivam Jelenu Kojić da obrazloži troškove: 180 hiljada za službena putovanja, reprezentaciju 456 hiljada, troškove računovodstva 244 hiljade, nematerijalne troškove 331 hiljada, a koliko je pomoći dato penzinerima, iz sredstava udruženja i kojem broju, objaviti u Trećem dobu.

Marjan Dukić, iz Šapca

Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove izdavača koji je tekst objavio.