Čovekov život, na fundamentalnom nivou, zavisi isključivo od vere. Onako kako verujemo, tako živimo, tako ustrojavamo svoj život. Bez obzira na to da li su ta verovanja pozitivna ili negativna, objektivna ili, recimo, iracionalna. Ta verovanja, ma kakva da su, vremenom dobijaju institucionalni oblik i tada institucija propisuje šta i kako treba verovati. Gubi se veza sa onim koji veruje i njegovim potrebama i nameću se apstrahovane potrebe. Teorija gubi vezu sa praksom iz koje je potekla i nameće sebe kao prevashodnu, a ne korektivnu meru. Tako čovek izgubi preko potrebnu podršku zajednice i gubi se na dva načina. Postajući samodovoljna individua ili se utapajući u bezlični kolektiv. Poraz čoveka. I poraz institucija koje bi trebale biti tu kao podrška i pomoć čoveku da postane čovek. A ne neka umišljena ideja…
Jovica Radović