Humoreskica
Šerif punom parom nastavlja svoj danonoćni rad na TV sa nacionalnom frekvencijom. Čas je na ružičastoj, čas na „srećnoj“, čas na javnom servisu, čas na Vestima, a onomad se obreo i na B92. Šerif je postao toliko hrabar i odvažan da odgovara na svako naručeno pitanje, uz obavezan osmeh seoske devojke, koja je uspešno preležala koronu i uz dramske pauze u kojima bi svojevremeno Mladen Delić mogao bez žurbe da kaže ono njegovo čuveno „Pa ljudi, je li ovo moguće!“ Razgaćio se šerif na B92, pa raspalio po svojim uspesima, po BDP-u, po autoputevima, po spomenicima, po BGD na vodi, po Savamali, po Krušiku, Jovanjici, Telekomu. Voditelj je bio na visini zadatka, ne mešajući se u svoj posao. Pustio je domaćina i vlasnika svih TV sa nacionalnom frekvencijom da uživa u maštanju, kao što to čine i Goca, Suza, hepi kepi i ostale Satrape. Šta će voditelj, kad se šerif retko pojavljuje pred TV kamerama, a voli da se slika. Pred svaki nastup, šerif najavi da će pričati o nečemu što do tada nismo čuli ni videli. I zaista, uvek nam kaže nešto novo o svojim političkim protivnicima, koji nisu u studiju i ne mogu da mu odgovore. Toliko hrabrosti u jednom vođi ovaj narod još nije video.
Mislim da je krajnje vreme da šerif zađe malo i u one Šolakove televizije i da odgovori na pitanja koja ni na jednoj njegovoj TV niko ne sme da mu postavi. To bi bila hrabrost. Kad bi je šerif imao..
Rade Đergović