Pred veliki protest u Šapcu
Prvog juna navršiće se sedam meseci od pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu a do sada niti su ispunjeni studentski zahtevi niti je podignuta valjana optužnica. Tužilaštvo je postupalo po nalogu predsednika države Aleksandra Vučića, koji je prvi izjavio da rekonstrukcije nije bilo, pa onda da mu je ministar Vesić prijatelj koji je „brzinom munje“ oslobođen, pa da je objavljena sva dokumnetacija… i tako u krug, do toga da ga više ne iteresuju studentski zahtevi a da će izbori biti kada nadležne istitucije to odluče.
Po starom običaju računa se na protok vremena, iznurivanje i zamor, kao što je to bio slučaj za velike proteste “Jedan od pet miliona“, „Srbija protiv nasilja“ i „Stop kopanju litijuma“. Međutim, ovoga puta proteste organizuju studenti, i oni su sve masovniji, a najavljuje se i radikalniji.
Opet je na delu zamena teze koja se servira, i umesto ispunjenja studentskih zahteva ubačen je kontra zahtev za onlajn nastavu i privid normalnosti. Pri tome režim je na najpodmukliji način usvojio uredbu tehničke vlade o izmeni obračuna plata univerzitetskih profesora i naučni rad smanjio sa 20 na pet časova nedeljno!
Nečuveno, to je nauka kao rekreacija a ne, kao što je u svetu, najdragoceniji produkt. Za ovo vreme studenti su postali najznačajnija politička snaga, sa oko 70 odsto podrške u javnosti, i pri tom su prešpartali Srbiju uzduž i popreko. Već je ušlo u političku istoriju organizovanje najvećih skupova do sada, kao na primer onaj 15. marta sa, po Arhivu javnih skupova, više od 300.000 ljudi. Takođe i u drugim gradovima se odršavaju najmasoviji protesti do sada, kao onaj u Kraljevu, Čačku, Loznici, Subotici i ovaj nedavni u Zaječaru, sa oko 3.300 učesnika, što je ravno poseti od 140.000 ljudi u pretsonici.
Za subotu, 31. maja, najavljen je protesni skup u Šapcu. Do sada najveći skup je zabeležen 29. jula 2024. sa oko 7.500 učesnika, i to protiv kopanja litijuma. Ovoga puta poziv su uputili studenti i za očekivati je masovan odziv gađana kao i dolazak iz drugih sredina. Ono što prati ovakve proteste je neviđena pozitivna atmosfera, zagrljaji i suze radosnice prilikom dolaska studenata i učenika uveče pre protesta, a čitav dan prolazi u gotovo karnevalskoj atmosferi.
Poređenja radi režim organzuje skupove po istoj matrici, dovoženjem građana i aktivista, uz pretnje, ucene kao i plaćanje dnevnica, to sve traje oko dva sata.
Već za nedelju najavljen je protest u Požarevcu. I tokom svih ovih protesta, sa stotinama hiljada učesnika, nije zabeležen nijedan veći incident, ali je zato režim pokušao da to učini kao što je to bio slučaj 15. marta sa „zvučnim topom“.
Naravno, osnovno pitanje je kako režim naterati da raspiše izbore, zapravo predsednika Vučića, koji su do sada olako raspisivani jer im je na raspolaganju bio čitav set izbornih marifetluka.
U nekim normalnim zemljama izbori su pravi način da se reši kriza, ali to Srbija odavno nije. Ali, studenti koji do sada besprekorno vode ovu odsudnu bitku za normalnu Srbiju najavljuju nove korake i iznenađenja.
Skup 15. marta u Beogradu bio je samo pokazna vežba.
Dragan Eraković
