„Nesrećnici“

Zapisi iz pomračenog grada

Izraz „nesrećnici“ može imati različita značenja zavisno o kontekstu u kojem se koristi. Uopšteno, „nesrećnici“ se može odnositi na ljude koji su u nekoj vrsti nevolje, tuge ili patnje. Evo nekoliko mogućih značenja:

1. Izražavanje saosećanja: Reč „nesrećnici“ može se koristiti kao izraz saosećanja prema osobama koje prolaze kroz teškoće, nesreće ili patnju. Na primer, može se reći „Nesrećnici, prošli su kroz težak period.“
2. Negativna konotacija: Ponekad se izraz „nesrećnici“ koristi s negativnom konotacijom, možda čak i s dozom prezira, kako bi se opisale osobe koje se percipiraju kao neuspešne ili problematične.
3. Sarkazam: U nekim slučajevima, reč „nesrećnici“ može se koristiti sarkastično kako bi se izrazila ironija prema osobama koje se smatraju nespretnima ili koje su same izazvale svoje probleme.

Bitno je naglasiti da je reč „nesrećnici“ subjektivna i emocionalno obojena, pa je važno razumeti kontekst u kojem se koristi kako bi se bolje razumelo njeno značenje.

Danas je sasvim izvesnmo da, kako napisa Meša Selimović, istorija ni s kim nije napravila takvu šalu kao što je to učinila sa nama. Naročito s nama ovde u Šapcu. Pa se često pitam da li smo mi toliko loše sreće (nesrećnici) ili je to prouzrokovano činjenicom da smo tolike budale pa na vlast biramo ljude (nesrećnike) koji jedino što mogu da urade je da nam donose nesreću.

Evo na primer ova dvojica. Dr. Pajić i dr Bajić (u daljem tekstu Paja i Baja). Prividno su „uzjahali“ vlast u grad, političku i gradsku, ali „uzjahali“ su i jedan drugog stvarajući zaplet dostojan romana Agate Kristi. Verujem da ni Hektor Poaro ne bi uspeo da reši misteriju ko je od njih dvojice „glavni“ u gradu ili ko bi to trebalo da bude a običnom „čitaocu“ (građaninu) to neće biti jasno ni kada se zaklope korice ove, naše, tragikomične knjige.

Kada je umesto dotadašnjih poverenika, dr. Bobana Birmančevića, dr. Aleksandra Pajića i Radivoja Mićića, koji su bili kao „rogovi u vreći“ i među kojima je mržnja toliko bila eskalirala da je dolazilo i do međusobne tuče, predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić postavio Baju (dr Živana Bajića) na čelo stranke u Šapcu, mnogi su se, tada, u gradu (a naročito mnogi naprednjaci) ponadali da će, u našem gradu, doći do čistke u Srpskoj naprednoj stranci i da će Baja, kao Vučićev kadar, „počistiti“ sav „šljam“ koji se u stranci nakotio od trenutka kada je iz SNS-a „isteran“ Dragan Tomić, osnivač ove stranke u Šapcu.

I, po partijskoj hijerarhiji Baja je veći „štih“ od Paje (bar bi trebalo da je tako) pa su mnogi počeli da pričaju da će Baja čak biti i sledeći kandidat za gradonačelnika. Ali od toga nismo videli ni sena. Promenom predsednika na čelo Srpske napredne stranke došao je „stvarni vladar“ Srbije a „novosadska veza“ i kriminalne strukture donele su naizgled nesposobnom, ali veoma zlobnom, Paji veću moć nego što je i sam Vučić ima. Pa je Paja, pričaju u kuloarima šabački naprednjaci, počeo Baju da tretira kao krpu. Za brisanje patosa. Da mu pokaže ko je „glavni“. Izistinski!

Ako je lekar čovek koji je izučio lekarsku veštinu, i ako se nijedan bolestan čovek ne bi predao u ruke nekoga ko nema nikakvog znanja o medicini, onda nema razloga da se javni službenici biraju kockom pa ni glasanjem neuke gomile (Ksenofont, Mem. I, 2, 9; III, 9, 10). Istinski državnici, prema tome, moraju biti oni koji znaju kako se upravlja državom.

 

Ako smo o Paji sve znali, i ko je i šta je, pa nam to šta, i kako, radi ne predstavlja nikakvo iznenađenje dotle se Baja može smatrati kao veliko razočaranje. A zajedno, u tandemu, oni predstavljju najveće nesposobnjakoviće i štetočine koje Šabac trenutno ima. I našu sramotu.

Zamislite samo to da posle tri godine „čerečenja“ ogromnog gradskog budžeta i uništavanja grada na svim nivoima ova dvojica obilazeći neke radove u Majuru, koje je, sad već daleke 2020. godine, svojim planom bila predvidela da radi prethodna vlast, izjave (citiram): ,,Na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića ovde se rekonstruiše deonica duga 4,3 kilometara. Vrednost investicije je 200 miliona dinara“.

Zamislite, poštovani čitaoci, te reči: „na zahtev“! Rekoše Paja i Baja i ostaše živi.

I sad dolazim u dilemu: da li su ova dva nesrećnika veće štetočine za grad nego što iko to može da zamisli ili su samo nesposobni? A, možda, i bezobrazni.

Naravno, ovde se, za sada, neću baviti činjenicom da će građane davno planirana rekonstrukcija ove deonice koštati „tričavih“ 200 miliona dinara. Ili 46,5 miliona po kilometru. Ni pretpostavkom da će ovo možda biti prvi put u istoriji gde će asfalt, verovatno, biti pozlaćen. Ovom analogijom ispada da će rekonstukcija putnog pravac od Šapca do Tekeriša u dužini 27,5 kilometara. Koji se takođe planira po „želji“ Aleksandra Vučića (a ne po potrebi građana) koštati 1.300.000.000,00 dinara (i slovima: milijardu i trista miliona dinara). Ali to je tema za jednu opširniju analizu.

Nego da se vratim ovim našim nesrećnicima… I zlu koje nas je snašlo.

„Krivci nisu zločinci, nego besramnici i nesrećnici. Stid i sram je pogodio palanku pravo u obraz i u srce. Mrtva tišina usred podneva. Ljudi, braćo! Mrtva tišina“ pisala je svojevremeno Isidora Sekulić a ove njene rači „Mrtva tišina“ možda i ponajbolje oslikavaju i ovo današnje vreme u kojem živimo.

I zato „stojte, nesrećnici naprednjački, sputajte vaše zločinačke težnje! I gazite tihim hodom dok opelo gordo držim u doba jeze noćne nad našim svetlim slobodarskim gradom, nad kojim još uvek luta duša Jevremova“ (parafrazirani stihovi Milutina Bojića).

Možda bi Paja i Baja bili zanimljivi likovi u nekom crtanom filmu ali u stvarnom životu oni su sinonim za nesreću u kojoj živimo. I za svu bedu, čemer, jad i kriminal koji nas okružuje. „Daj nekom vlast pa da vidiš kakav je“ – kaže jedna narodna poslovica. Mi smo imali nesreću (kao veliki nesrećnici) da oni od nas i ne zatraže vlast već da je besramno otmu, uzurpiraju, kupe novcem kriminalnih struktura a održavaju pretnjama i ucenama, lažnim obećanjima. I da tako vldaju, evo, tri godine. A za protekle tri godine pokazali su svu raskoš svog primitivizma, nesposobnosti ali i umeća da građane Šapca učine istinskim nesrećnicima.

Ali, u svakoj nesreći postoji i neki tračak sreće a on se, u našem slučaju, manifestuje prevremenim izborima. Bog nas je izgleda pogledao i pružio nam mogućnost i priliku da promenimo nesreću koja nas je obavila. Ili bar da izaberemo nekog ko će biti manja nesreća od ove postojeće. Takav nam je Usud.

Zato, poštovani građani, tog 17. decembra izađite na birališta i glasajte. Po sopstvenoj savesti i uverenju. Pokažite da imate MOĆ!

Ivan Kovačević