Rijaliti Srbija
Taster je pritisnut, srednjim prstom od strane Vrhovnog Psihopate i policija i tužilaštvo su krenuli u bespoštednu borbu protiv korupcije i nevladinih organizacija (NVO) pride. Hapse kapom i šakom što znane što neznane „junake“ iz redova napredne kriminalne organizacije (SNS) a koji su zloupotrebljavali svoje javne funkcije i mažnjavali ogromne novce i time oštetili budžet države a posredno sve građane i građanke države Srbije i bla, bla, bla. Sve što su i vrapci na grani znali a i svi oni malo bolje informisani i sa zdravom pameću sada je stiglo iz dupeta u glavu onih institucija koje su to takođe morale znati a ništa nisu radile, ili su spavale ili su se pravile mrtve sve dok Šef mafije, notorni Oskar, nije osetio nepodnošjivu bol u ruci (a naročito u jednom prstu) i da bi se te boli nekako otresao stisnuo je dugme za uzbunu i dao znak nezavisnim (ha, ha, ha) institucijama da počnu da rade ono što im je u opisu posla.
Naravno da je sve navedeno posledica studentskih blokada i građanskih protesta koji se poput šumskog požara šire zemljom Srbijom. I naravno da je posredi još jedna prevara Velikog Šibicara a sve u cilju da produži još malo ili koliko je (ne)moguće svoju neograničenu vlast koja postaje sve nestabilnija.
Kao što su advokati na jednom od svojih protesta poručili: Hulja se ljulja! Hapse se marginalni likovi, pešadinci i nebitne figure na tabli Ludog Šahiste, na naslovnim stranama režimskih tabloida najavljuju se budući događaji kao da poseduju kristalnu kuglu ili im se javlja onako, pa slučajno, kao u nekoj komediji – mnogo buke ni oko čega. Neko je lepo ovaj fingirani antikorupcionaški performans nazvao Sportskim ribolovom. Oni koji se razumeju u materiju znaju a naučili su i svi oni sa trocifrenim koeficijentom inteligencije da se radi o postupku: Uhvati, poljubi, pusti! To će se i ovde dogoditi jer ko normalan može da poveruje da će trenutno pohapšeni funkcioneri a svi sa članskom iskaznicom SNS-a stvarno zaglaviti robiju. To je još jedna predstava za narod, za publiku sa jevtinijim ulaznicama. Parada i šarada. Da se skrene pažnja sa dešavanja na ulicama gde je u toku pobuna protiv kriminalne vlasti i sistema koji urušava državu i društvo.
Posle Novog Sada i Kragujevca sprema se velika fešta u Nišu te je preventivno baš u tom gradu uhapšena bivša gradonačelnica Satanovski, pardon Sotirovski, koja je u rodnom gradu cara Konstantina umislila da je carica a koju Nišlije zovu Komšika jer poseduje nebrojano nekretnina po celom gradu. I to se znalo ne samo u Nišu već godinama a sada kada se očekuje masovan skup studenata i građana 1. marta, znači dolaze oslobodioci a okupatori, odnosno njihove „institucije“ su k’o fol počele da rade ono što se od njih očekuje i što po zakonu moraju da rade.
Isto važi i za onog presmešnog i nesposobnog Miću Pečenjara koji je oštetio najvažnije preduzeće u državi EPS za 1,5 milijardi eura dok je bio direktor istog, što je samo po sebi bila katastrofa u najavi kao kada je onomad majmun ušao u tenak, a tužilaštvo ga sada tereti za pišljivih 1 (i slovima: jedan) milion evrića. A onda ga brže(jače)bolje puste iz pritvora zbog zdravstvenih problema. Kako, bre, da svi oni koji su u poslednje vreme, jedva i prekasno, kako-tako fasovali pritvor odjednom imaju neke probleme sa zdravljem a dok su bili na slobodi i krali kao da sutra ne postoji bili zdravi k’o dren? Loše izrežirana predstava sa lošim glumcima.
Da se vratimo na ribarske i ribolovačke priče. Kao što je svima poznato riba smrdi od glave pa tako mora da bude i sa ovom tzv. borbom protiv korupcije. Uhapšeni, pritvoreni pa osuđeni u poštenom pravnom (zakonskom) postupku moraju biti najkrupnije ribe, najveći lopovi i organizatori kriminalnog posla da bi rezultat pomenute borbe imao pozitivan rezultat. Dakle, Aleksandar Vučić, Andrej Vučić, Siniša Mali, Ana Brnabić, Miloš Vučević, u prvom redu a neka se pripreme Gašić, Lončar, Vesić, Toma Mona, Željko Mitrović, DJ Vučićević i mnogi drugi kumovi i braća po materi a onda polako po dubini i širini sve do lokalnih kabadahija i njihovih poslovnih partnera iz kriminalnih struktura. I tek ako se ovo desi a to je prvi korak možemo da se nadamo da smo kao društvo krenuli u dobrom pravcu.
Put do normalne i uređene države i društva u kome su građani najvažniji činilac a vlast radi po zakonu, savesno i odgovorno, je dug i na njemu će biti mnogo prepreka, grešaka, sumnji i nedoumica ali kako je rekao čuveni Viktor Igo: I put od hiljadu milja počinje prvim korakom.
I da promenimo pravila sportskog ribolova i učinimo ga nesportskim ali pravednim u ovom našem komplikovanom društvenom kontekstu: Uhvati, pljuni i ne puštaj!
Da i u Srbiji pravda koja jeste spora bude i dostižna.
Piše: Dragan Karalazić