RIJALITI SRBIJA
Neron Klaudije Cezar Druz Germanik, rimski car od 54-68 godine n.e. ostao je u istoriji poznat po svojim zaumnim građevinskim poduhvatima, po tome što je voleo da svira, peva i glumi u javnosti a najviše po tome što je, navodno, zapalio Rim. Naime, 64 godine n.e. izbio je požar koji je trajao 6 dana i uništio veliki deo grada. Postoje teorije da je za ovu pošast odgovoran Neron jer je hteo, iz ludačkog hira, da izgradi novi i lepši Rim a za izazivanje požara je optužio Jevreje (usual suspects) zato što su se pobunili protiv njegove „božanske“ vlasti. A kada je đavo došao po svoje (kao što uvek, pre ili kasnije, dolazi), odnosno kada je njegovo vreme kao vladara isteklo, kada je dosadio Senatu i vojnim komandantima, ostao je sam u svojoj palati čekajući neizbežan kraj. Priča se da je tada rekao: Zar nemam ni prijatelje ni dušmane? Pošto je u suštini bio kukavica nije bio u stanju da se sam ubije (u to vreme herojski čin-mačem) već je naterao jednog oslobođenog roba da to učini umesto njega.
E, sad. Kakve veze ima ovo kratko podsećanje na jedan deo istorije starog (dobrog) Rimskog carstva sa nam sada i ovde, u Srbiji 2020. godine n.e.? O, ima veze, itekakve. Zar vas veseli car Neron ne podseća na nekog sadašnjeg i ovdašnjeg? Na našeg imperatora Prvorođenog Cezara Vučića Aleksandra, predsednika SNS-a i navodno Republike Srbije? Bar malo? Ili mnogo više? I ovaj Neron iz našeg sokaka kao i onaj rimski voli da gradi, glumi i pali. Onaj je hteo da sagradi novi Rim a ovaj naš već gradi Beograd na vodi kao potpuno nov, bespotreban grad, arhitektonsko čudovište koje je izmišljeno da bi se oprale ogromne mafijaške pare a Cezar Vučić i ekipa dobrano ugradili i obezbedili za budućnost na vlasti a i, zlu ne trebalo, ako kojim slučajem jednom ne budu vlast. Puni k’o brodovi i pravi vlasnici Srbije. Građanima će ostaviti kao zaostavštinu neke puteve i pruge da mogu lakše, brže, bolje da odu (pobegnu) daleko odavde.
Kao što smo se obavestili, Neron Germanik je voleo da piše stihove, svira (liru), peva i glumi. Naš Neron Vučić ne svira, ne peva ali obožava da glumi i to stalno, na konferencijama za medije, u studijima svojih televizija pred bolesno velikim brojem televizora sa virtualnim obožavaocima njegovog lika i dela, na proputovanjima kroz Srbiju On i njegovo putujuće pozorište zabavljaju narod lažući i mažući iz sve snage. I koliko god se naš junak prenemagao, plakao, vikao, molio, pretio i koliko god veliko čudo-mudo bio ne može da sakrije činjenicu da je u pitanju šmira kolosalnih razmera. To što u tu lošu glumu veruje (još uvek) veliki broj ljudi jeste problem ali pre ili kasnije car će biti ogoljen, prozren i prezren. I onda će, verovatno, biti zasut trulim paradajizom, pokvarenim jajima i govnima na toj pozornici zvanoj država Srbija koju je okupirao pre skoro deceniju. Ako bude imalo pravde u ovom nepravednom svetu.
Neron, rimski car, je u trenutku nervnog rastrojstva ili vrlo smišljeno u jednom danu zapalio Rim i gledao kako gori sa jednog od lokalnih brda, svirajući na svojoj liri. Ovaj naš godinama pali i žari po Srbiji, njegova zapaljiva retorika kojom napada sve one koji misle svojom a ne njegovom glavom prenosi se na lokalne naprednjačke „senatore“ a ovi primitivni i glupi i da se dodvore Bogu na zemlji, imperatoru Aci, čine čuda i pokore po gradovima i opštinama gde vrše vlast. Tako smo imali paljenje kuće novinara u Grockoj od strane lokalnog SNS kabadahije, bakljade po krovovima u režiji naprednih huligana kojima su se dovodili u opasnost imovinu i živote građana a sve to u vreme trajanja vanrednog stanja uvedenog zbog epidemije korona virusa, napredni majmuni su u Šapcu pre i posle ovoga palili po gradu, počeli su sa plastičnim kontejnerima a pred izbore 21.juna poslali su svoju bolesnu poruku zapalivši dečije igralište u naselju Benska bara. A Vrhovni piroman je u javnost izlazio sa rečima pomirenja, dobronameran kao đavo, vatrogasac koji gasi požar koji je sam izazvao. I umesto sviranja lire kezi nam se sa bilborda koji reklamiraju SNS sa porukom: Aleksandar Vučić – Za našu decu! Piroman, vatrogasac i pedofil – tri u jedan!
Videli smo kako je onaj Neron neslavno završio svoju karijeru i život a šta možemo da očekujemo ili čemu da se nadamo u vezi Ovog? Da li će ga „pretorijanska garda“ napustiti u odlučujućem trenutku? Da li će se robovi (građani Srbije) konačno pobuniti? Ili će Neron iz našeg sokaka lagano odšetati sa vlasti u neki drugi film kao svojevremeno Tadić? Sve ovo je teško zamisliti ali ko zna šta nosi dan a šta noć. Sigurno je jedino da ova naša kukavica neće uraditi ono što ni izvorna kukavica Neron nije mogao sam da učini. A da li će se naći neki oslobođeni rob da to uradi kad kucne čas, e to je… pa, lepa koliko i očajnička želja svih normalnih i dobrih ljudi u zemlji Srbiji da prevrne, ako ikada prevrne.
Piše: Dragan Karalazić
