Protest protiv kopanja litijuma u Šapcu
U čevrtak je održan protset protiv iskopavanja litijuma u Šapcu na poziv ekološkh organizacija, zborova građana studenata i maturanata. Nije bio toliko masovan kao prošle godine kada je, po Arhivu javnih skupova, bilo sedam i po hiljada građana, ali je i ovaj svakako bio impresivan.
Jovan Ivanović, student iz Šapca
Svedoci smo grozne, beskrupulozne i bahate vlasti koja je uzurpirara svaku poru života. Oni žele da njihovo bude i da preko njih ide sve, od partijskog zapošljavanja, nameštenih tendera pa do sprovođenja zakona i na kraju naše vode i vazduha.
Plan iskopavanja litijuma i drugih ruda u zapadnoj Srbiji bio bi smešan u svojoj gluposti i suludosti da nije toliko štetan i poguban. Počevši od činjenice da je jadarit ruda sa izuzetno malom količinom litijuma za čiju ekploataciju su potrebne enormne količine sumporne kiseline do činjenice da je naša rudna renta od 5 procenata suviše mala pa do činjenice da postoje ekološki daleko bolje metode za dobijanje litijuma i tako dolazimo do one najpogubnije da se sve ovo dešava u dolini Jadra kao i na lokacijama u zapadnoj i centralnoj Srbiji.
Ljilja Bralović, SEOS
Evo ušli smo u petu godinu borbe protiv zla koje je našu Srbiju napalo sa svih strana. Od prvog dana naše borbe dok se mi povlačimo po ulicama, parkovima, pred institucijama, blokiramo mostove, trudimo se i borimo se, oni nas nazivaju izdajnicima, državnim neprijateljima, stranim plaćenicima.
I da vam kažem: ako je Oskar Obraćator država mi jesmo državni neprijatelji ali ako je narod država mi smo prvi u borbenim redovima, narodni tribuni i prvi koji ćemo stati i pod njihove bušilice i pod njihove bagere.
Nije dovoljno ogrnuti se srpskom zastavom pa reći da si Srbin. Nisu svi Srbi koji se ogrnu srpskom zastavom pa onda izdaju i prodaju sve što se što ima kupca i sve za šta ima interesovanja. Nije dovoljno pevati srpske pesme da bi bio srpski patriota.
Uspeli smo, kroz našu borbu da zaustavimo jedan straobalan zakon o eksproprijaciji, uspeli smo, barem privremeno da zaustavimo projekat Jadar, samo iz jednog razloga jer nas pokreće ljubav a oni za ljubav nemaju oružje. Njihovo oružje je zavadi pa vladaj, njihovo oružje je mržnja i vidimo da pokušavaju da nas zavade na nacionalnoj osnovi.
Kada zaustavimo kartel na vlasti zaustavićemo i rudnik litijuma u Jadru. Zato je potrebno da budemo složni jer svaki čovek nam treba…
Svim ovim lokacijama zajedničko je da imaju izuzetno plodnu zemlju, koju bi svaka država tretirala kao biser, kao i rezervoare pitke vode koja bi se u kontaktu sa opasnim hemikalijama pretvorila od izvora života u izvor smrti…
… Zapitajmo se gde se u svetu vrši ekploatacija litijuma i dobićemo odgovor da se to radi u zabitima poput litijumskog trougla u Južnoj Americi u pustinji Atakama i njenoj okolini. Znači pustinja. Pa ako se u svetu kopa u pustinji kome normalnom je moglo da padne na pamet da se kopa u plodnoj dolini?…
Za razliku od ranijih protesta sada je bio angažovan veći broj policajaca, ali da prevashodno štiti prostorije SNS-a. Novina je dogovor o zajedničkom delovanju Šapca, Valjeva i Loznice, jer su građani itekako odlučni da odbrane pravo na zdravu životnu sredinu, pre svega zaštitu najvećeg rezrevoara pijaće vode u Srbiji. Tek sada se može videti koliko je voda važna u ovim klimatskim promenama, a futurolozi govore o novim ratovima gde je voda osnovni povod.
Ljilja Bralović, SEOS
Evo ušli smo u petu godinu borbe protiv zla koje je našu Srbiju napalo sa svih strana. Od prvog dana naše borbe dok se mi povlačimo po ulicama, parkovima, pred institucijama, blokiramo mostove, trudimo se i borimo se, oni nas nazivaju izdajnicima, državnim neprijateljima, stranim plaćenicima.
I da vam kažem: ako je Oskar Obraćator država mi jesmo državni neprijatelji ali ako je narod država mi smo prvi u borbenim redovima, narodni tribuni i prvi koji ćemo stati i pod njihove bušilice i pod njihove bagere.
Nije dovoljno ogrnuti se srpskom zastavom pa reći da si Srbin. Nisu svi Srbi koji se ogrnu srpskom zastavom pa onda izdaju i prodaju sve što se što ima kupca i sve za šta ima interesovanja. Nije dovoljno pevati srpske pesme da bi bio srpski patriota.
Uspeli smo, kroz našu borbu da zaustavimo jedan straobalan zakon o eksproprijaciji, uspeli smo, barem privremeno da zaustavimo projekat Jadar, samo iz jednog razloga jer nas pokreće ljubav a oni za ljubav nemaju oružje. Njihovo oružje je zavadi pa vladaj, njihovo oružje je mržnja i vidimo da pokušavaju da nas zavade na nacionalnoj osnovi.
Kada zaustavimo kartel na vlasti zaustavićemo i rudnik litijuma u Jadru. Zato je potrebno da budemo složni jer svaki čovek nam treba…
Ovaj protest održan je i u okviru masovnih protesta studenata i građana širom Srbije, sa osnovim zahtevom za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Za ovih devet meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu gruba je procena da je održano oko 30.000 protesta u gotovo svim mestima u Srbiji. Zajedno sa onim najmasovnijim u Beogradu i drugim univerziteskim centrima, to je sigurno bilo više od milion učesnika, dovoljno kao referendumska potvrda o nelegitimnosti režima.
Miroslav Živanović, Bogatić
„Dobro veče narode dobr, dobro veče studenti, deco naša divna, dobro veče Šabac grade, nekad poznat po učenim ljudima, a sad nažalost po ovoj bagri iza ovih zgrada, po auto mafiji i šabačkoj bolnici. Ko nam je kriv za to? Nastranu što nismo znali zato su nam i ova deca trebala. Krivi su, naravno, političari. Šta su ovi uradili zadnjih trideset pet godina? Šta pni proizvode? Da li, možda proizvode učene ljude ili proizvode meso i mleko ili samo skidaju kajmak, prave podele i donose ovu propast? Trinaest godina ovi majmunu su na vlast, duže nego Milošević. Ko nam je još kriv? Verovatno ste očekivali od policije pomoć. E pa nećete je dobiti. Nećete je dobiti jer su oni skoro kolege sa onim što nose majice i značke. Kad nose značke oni su kolege. Ako ih ima poštenih neka se pokažu. Od koga smo još očekivali pomoć? Od Crkve – nećete je dobiti.
Onda su došla ova deca, e pa deco mi smo uz vas do smrti a i posle toga.
Tražili su od nas da prestanemo da pričamo sa njima. Mi smo prestali, ne idemo više u tu skupštinu i nećemo ni otići, i slušamo šta nam studenti kažu.
Rio Tinto, šta o tome reći? Svi znate mrtvi smo ako do toga dođe. Moramo ih proterati. Oni ne smeju ni da počnu a kamo li da dođu. Ne mogu kopati i neće kopati!
Trebaju nam akcije, trebaju nam ljudi jer moramo da zaustavimo ovo na sve moguće načine. Ne treba ni da vam pričam na šta sam ja spreman ali morte i vi da razmislite na šta ste vi spremni. Gde su vaše crvene granice?
Studenti su preokrenuli svest građana svojim hodoljubljem kroz Srbiju, iskazivanjem empatije, solidarnosti i osećanja za pravdu, i bolju Srbiju u kojoj žele da žive. Po svim parametrima pokazali su se i kao najača politička snaga, sa više od polovine građana koji im veruju.
Lazar Geratović, Drenovac
…Mi vas se ne plašimo! Ja sam spreman da dam svoju glavu za svoju Srbiju i uvek ću biti spreman. Gledamo po ceo dan nasilje, policijsku brutalnost u svim gradovima. I šta naša vlast radi na tu temu? Samo potpaljuje vatru, izaziva nove sukobe. Narod vam neće oprostiti za sve što radite. Nećemo vam oprostiti ni jednu slomljenu glavu, ni jedno pretučeno dete. Nećemo vam oprostiti ni jednog oca koji je zbog vas otpušten. Odgovaraćete za svako nevino uhapšeno dete. Odgovaraćete za svaki metar prodane srpske zemlje, odgovaraćete za svaku suzu koju je nečija majka isplakala zbog vas.
Ako ste mislili da ćete pobeći iz Srbije sa ukradenim milijardama, grešite – odgovaraćete za sve. Ali ništa od toga vam nije bilo dosta pa ste došli da trujete, iseljavate i ubijate i po zapadnoj Srbiji. Gurate projekat Jadar i ako znate da to narod ne želi. Željni ste krvi srpske ali nećete je dobiti.
Smrt fašizmu! Živela Srbija!
Nakon Vidodanskog skupa u Beogradu otvoreno je „zeleno svetlo“ za građane, i to se i u ovim letnjim mesecima ostvaruje svkodnevim protestima. Novina u političkom delovaju je što se sve više lokalnih sredina povezuje, od mesnih zajednica do opština i gradova. Time se stvara jedna značajna mreža građanske aktivnosti ali i neposlušnosti, i to ima sasvim novu vrednost. Zapravo, od kolektiva, uobičajeno zvanim kao narod, sada je na delu individualitet – građanin kao osnovna vrednost, i kao što piše u Ustavu i nosilac najviše, suveren vlasti.
Slobodan Vukosavić, profesor
Dobro veče narode, dobro veče, Vladimirci, Osečina, Krupanj, Valjevo, Loznica, Jadar, vidim ovde i Smederevo, a nećete verovati ja sam šetajući se, sreo i nekoliko Šapčana ovde i pričajući sa ljudima mene je interesovalo da li će kopati? I znate li šta su mi rekli – neće kopati!
Nemožemo im dati ni zemlju ni vazduh ni vodu. Ne možemo im dati ni našu slobodu. Neće kopati!
Šta smo sve reživeli za zadnjih stodvadeset godina malo koji je naraod tako nešto preživeo. Kažu stariji ljudi: „kad vas snađe neko iskušenje, neka nesreća, to vas je Bog pogledao. To Bog sa vama komunicira i stavlja vas na test“. A ja mislim da je Gospod Bog, u poslednjih sto dvadeset godina uglavno imao posla sa nama. U Prvom svetskom ratu više je muških glava poginulo nego što ih se vratilo kući. Moj deda je, kao dečak, ostao jedini u zadruzi i kao dete, kao muška glava morao je da vodi tu zadrugu. Toliko je muškaraca poginulo.
U Drugom svetskom ratu naše identitetske vrednosti, naši mitovi, naš narod, bio je na meti i levih i desnih ekstremista. Na satiranju našeg naroda sarađivali su i nacisti i ustaše i Kominterna. Međutim opstali smo! Kako smo opstali? Imamo livade, imamo polja, imamo imamo šume, u našim selima su škole i pune su dece bistrog pogleda. A dok imamo njive, dok imamo šume opstaćemo. Nema brige! I zato ne smemo da im dozvolimo da kopaju – neće kopati!
Došla su teška vremena i ja mislim da su gora nego ikada. Mi smo se žalili na turska vremena, na Dahije a Dahije dođu pa pokupe veliki deo naši useva a ove nove Dahije neće useve, oni hoće da nema nas, oni hoće da nema naroda, da nema sela, da nema livada. Oni hoće rudnike u koje će dovesti neke jadne ljude iz nekih drugih država i to nikako ne smemo dopustiti.
Ne smemo im to dozvoliti. Za nesreću mi imamo vođstvo takvo da im je stalo samo do fotelje i oni se za tu fotelju grčevito drže. Oni i ne znaju da vode državu. Oni, možda, i ne vide da nas vode u ponor. Oni se drže te fotelje i jedina im je veština da, kad vide da neko hoće da ih pomeri iz fotelje, da se sa njim brutalno obračunaju.
I zato mi im ne smemo dozvoliti da više vladaju.
Neće kopati!
Upravo to ne razume, i neće da razume ovaj režim, da država ne počiva na liderima i funkcionerima, već na građanima i vladavini prava.
D.Eraković
