Predstava „Lift“ u petak premijerno u Šabačkom pozorištu
Predstava „Lift“ po tekstu Saše Simonovića i u režiji Ivana Tomaševića premijerno će biti izvedena u petak od 20 sati u Šabačkom pozorištu. Prepoznajući njegovu aktuelnost, reditelj je odlučio da komad postavi na scenu. Putovanje od prizemlja do sprata je vremenski okvir u kome četvoro ljudi, različitih, a opet istih, deli istu sudbinu- strah od suočavanja sa okolnostima, koje će, makar i za milimetar, promeniti njihove uštogljene živote.
-Tekst sam dobio od pisca pre nekoliko godina, bio mi je interesantan, pa sam ga ponovo pročitao prošle godine. Onda sam shvatio da bi mogao da bude aktuelan na ovakav način kao što smo mi uradili, a to je priča o čoveku u vremenu koje nas „melje“ ovim tehnologijama. Putovanje liftom od prizemlja do nekog sprata je vreme u kome se odigrava cela predstava, ali iz perspektive poslovnog mladog čoveka Teda (Dušan Simić) koji radi u toj zgradi. On je postigao tu rutinu svakodnevnog odlaska na posao i izvršavanja obaveza i u jednom trenutku je zamislio da se taj lift zaglavio, da je sve stalo. U njegovoj glavi je počela da se odvija priča o tome ko su troje ljudi koji su tu, kako se oni ponašaju, šta misle o njemu i šta on misli o njima- kaže Tomašević.
Predstave „Maske“ pred publikom
Predstava „Lift“ je svoju premijeru imala u Aranđelovcu 24. oktobra, a Scena „Maska“ i u ovim izmenjenim okolnostima ima zakazana gostovanja.
-Premijeri je zbog epidemiološke situacije prisustovalo manje publike, nije bilo mnogo kritičara i novinara sa strane. Motivacija glumaca bi trebalo da bude ista, mi smo ipak profesionalci i moramo da ostanemo na nivou dostignutog kvaliteta, ali je sigurno drugačiji osećaj kada je puna sala, onda je veće zadovoljstvo. Verujem da ćemo, bez obzira na to koliko će ljudi biti u sali, i ubuduće svoj posao raditi kako treba. Igramo predstavu „Lift“ 12 . novembra u Beogradu, 24. novembra „Igre bogova“ u Šapcu, a 27. novembra monodramu „Zoran Radmilović“ u Požarevcu. Pravimo planove kao da će sve ići normalnim tokom- kaže Ivan Tomašević.
Dok promišlja o svom životu, mladi čovek dolazi do ivice nervnog sloma, preispituje svoj život, zaprepašćen je i zapitan nad njim, za trenutak pomišlja da prekine sa uobičajenom jurnjavom na koju ga navodi svakodnevica, ali sve to razmišljanje prekida telefonski poziv koji ga ponovo vraća u lift. Lift je, kako objašnjava Tomašević, „metafora života i krije iza svojih vrata razne tajne i misterije. Samo što, za razliku od života, kada se zaglavi, on zaustavi i vreme. Da li je baš tako? Možda u tom kvaru, zaglavljenju lifta, toj kratkoj pauzi u neprekidnom kretanju ima i nešto dobro. Možda je to onaj trenutak otrežnjenja, posle ozdravljenja od teške bolesti u životu, kada postajemo svesni da smo pogrešno živeli. Da li to otrežnjenje može uticati na promenu u našem shvatanju, filozofiji? Možda, za trenutak, jer pritiskom na dugme, izabran je pravac i sprat. Posle popravke, lift nastavlja zadati put, a mi u njemu? Možemo li izaći dok se lift (život) ne zaustavi, dok ne stigne tamo gde smo ga mi isprogramirali? Pokušajmo to da zamislimo“.
-Pitanje šta se desi kad se lift pokvari je pitanje šta se desi ljudima kada shvate da su bolesni od neke teške bolesti ili dožive neku nesreću. Tada većina ljudi preispita svoj život i kaže sebi da više neće tako živeti. Međutim, prežive i vraćaju se ponovo u realnost, ponovo počinje taj tempo i ritam, to „mlevenje“- objašnjava reditelj, koji tumači lik Derela, doktora psihijatrije u penziji, dok je Lola (Aneta Tomašević), žena slobodnog duha koja pokušava da ga zavede.
U predstavi igraju i Aleksandra Ristić (Alisa) i Sonja Milojević (Glas).
Simonović je književnik i dramski pisac, koji je do sada objavio šest romana, zbirku pesama i zbirku pripovedaka. Ovo je njegov treći dramski tekst.
„Svi u nekim trenucima osetimo skučenost, teskobu, manjak prostora- u sebi, i oko sebe. Srećni su oni koji to osete povremeno, neki od nas nikad ne prestaju. Ako je ljudski um ceo jedan univerzum, kako se ponaša onaj u čijem telu se um nalazi, kada se taj univerzum svede na uokviren prostor, na okolnosti koje ne može da kontroliše, na okruženje ljudima koji iz njega izvlače ono najgore? Šta kada um prestane da kontroliše telo, a telo počne da vlada umom? Trudeći se da pronađem izlaz, nailazio sam na zidove. Oni su nestajali, i ponovo se vraćali kad god su likovi ove drame pokušavali da prevare sebe, a onda i druge. Zato četiri osobe zaglavljene u liftu, koliko god posebne i različite, dele istu osobinu- uplašenost od suočavanja sa okolnostima koje će, makar i za milimetar, promeniti njihove uštogljene navike i jednolične živote“, navodi Simonović.
Scenografiju je osmislio Ivan Tomašević, kostimograf je Selena Mladenović, a za izbor muzike su zaduženi Ivan Tomašević i Dušan Simić. Predstava je rađena u koprodukciji Scene Maska, Šabačkog pozorišta i Smotre umetnosti „Mermer i zvuci“ Aranđelovac, a pomogao je Grad Šabac.
Dragana Dimitrijević
