Dragi moji,
izbori još nisu ni raspisani, a na srpskom političkom frontu, tuče se iz svih oružja. Ne biraju se sredstva. Opozicija, slaba i razjedinjena, ideološki i programski konfuzna, međuosbno posvađana i liderski orijentisana, odjednom se trgla i nekako pomirila, zagrlila i izbacila kandidate, za Predsenika Srbije i za gradonačelnika Beograda. Đilas odredio, a Jeremić i Lutovac su progutali knedlu, za generala Zdravka Ponoša, profesora, diplomatu i književnika Vladetu Jankovića i nosioca liste te grupacije, Mariniku Tepić. Kako su objavili svoje favorite za Izbore, (hoće li ih uopšte i biti i kojih, bojim se odluke da parlamentarnih ne bude) tako se ostatak opozicije, naročito onaj oko Borisa Tadića i ostalih bivših demokrata, ozbiljno pozabavio karijerama i ulogama, naročito one prve dve udarne opozicione pesnice… O tabloidima, PINKOVIM analitičarima opšte prakse, voditeljima i naročito voditeljkama, kao i istim takvim sa HEPIJA, ne treba ni govoriti… A šta tek reći za političke konvertite i mlade junoše iz Skupštine Srbije, ali i velikane iz vladajućih stranaka i pripadajuće lažne opozicije… Svi odreda, udri po njima… Te su ovakvi, te su onakvi, ali uglavnom loši, nikakvi i bez šansi… Kada je to tako, ubeđujete nas da jeste, a što ste onda upotrebili sva raspoloživa oruđa po njima? Zašto ih tučete tako slabe i nikakve, kad su bez šansi da pobede, ama baš ikoga živoga iz vladajućeg establišmenta…? Kako Vam ih nije žao… Ili nije tako?
Sa druge strane, postoje pristojni i politički korektni opozicionari, oni okupljeni oko Liste „Moramo“, koji rade filigranski tačno na svojoj promociji, i grabe svaku priliku da krenu ka uspehu u takmičenju koje dolazi. Njih niko ne dira tako oštro i bez uvijanja, jer je očigledno da su oni svima, još uvek, dobro došli… Ta zelena grana opozicije je baš zelena, jaka, i biće sve jača, u prvom redu zato, što je zdrava i nekompromitovana. Samo je pitanje dana kada će zasmetati i postati tema blatoida, onih štampanih i onih televizijskih… a da će biti meta, hoće, siguran sam… živi bili pa videli…
Vlast je sigurna u sebe, u svog velikog i voljenog Lidera, koga verno (do prve prilike) prate konvertiti, preletačevići, oni koji govore o vremenu DOS-a kao najgorem vremenu kuge, pri čemu zaboravljaju da su bili, ili deo te grupacije, ili uz nju… Vesići, bezportfeljni Popovići, Mihailovićke, Šapići, Mali, Rističevići, Bakareci, Dačići, Palme, Maje i Čomićke… ko zna koliko ih je, ali i tek stasali Akademici, iz tog čuvenog rasadnika mladih, budućih lidera… stranačkih vedeta…
Narodu nije lako… Treba da glasa, da bira i ovlasti svoje predstavnike da vladaju u njihovo ime, i to kako bi tom Narodu bilo bolje… cvrc… Političari su posebna sorta ljudi, kao što vidimo, slabe su im ocene iz morala, poštenja, pravičnosti, jednakog tretmana svih i svakoga… jer im je osnovna polazna tačka, licemerje, nemoral, prevarantsko obećavanje svega i svačega, laganje, bahatost, neodgovornost… Uči nas tome istorija, ova naša, iskustvena, koju živimo, kao nekakva učiteljica života. Živimo i gledamo… Posmatramo i čudimo se… Ima li kraja tome?… Ko im može stati na put?… Mi, naša snaga… naša olovka, naš glas… Zato, pametno i sa puno opreza. Sumnjajte u sve i svakoga, a glasajte za najbolje, za one koji Vam neće obećavati kule i gradove… koji Vas neće terati, da ih se sutra stidite. Birajte odgovorne, stručne, pametne i moralne… Ima li ih…? Ima, ima… Izbor je na nama… Nek nam je svima sa srećom, početak predizbornog haosa… A možda je i počeo… Jeste… ne prestaje to u nas… stalno je to uz nas, zato budite posebno oprezni…
Sve Vas volim i pozdrvaljam.
