Odgovor Mileni Bogavac, smenjenoj direktorki Šabačkog pozorišta
Nema u razlozima za razrešenje dramaturškinje iz Beograda nikakvih “stavova niti ideja”. Kao nelegalna direktorka trošila je nelegalno novac građana Šapca i zbog toga je smenjena na Skupštini grada.
Gospođica Milena Bogavac, dramaturškinja iz Beograda, smenjena je sa čela Šabačkog pozorišta zbog jednog “prostog” razloga: gospođica Bogavac ne ispunjava zakonski uslov da bude direktorka ove ustanove. Nije ga ispunjavala ni kada je u julu 2018. postavljena za v. d. direktorku, nije ga ispunjavala ni 2019. kada ju je skupštinska većina Nebojše Zelenovića izabrala po nazovi konkursu, a ne ispunjava ga ni danas. Da bi obavlja funkcija direktora Šabačkog pozorišta (pa i bilo ustanove kulture) bilo joj je, po Zakonu, potrebno pet godina radnog iskustva u kulturi, a kada se zaposlila u Šapcu gospođica Bogavac imala je u radnoj knjižici upisanih svega šest meseci. Čak i danas je više od dve godine daleko od za nju tog tako “malog” i tako “beznačajnog” uslova.
Zna vrlo dobro Milena Bogavac ko je, na Skupštini takođe razrešenom Upravnom odboru Šabačkog pozorišta, a razrešenom jer mu je još pre šest meseci istekao mandat, rekao da “zažmuri” i ne otvara njenu radnu knjizicu, koja je kao (zahtevani) dokaz morala biti predata uz konkursku dokumentaciju, i ko je obmanuo skupštinsku većinu da se izjasni mimo Zakona. Naravno, bivši gradonačelnik Nebojša Zelenović, isti onaj koji ju je za ruku doveo i nametnuo šabačkim glumcima za direktora, i isti onaj koji je sada tera da izmišlja kvazirazloge potpuno zakonite smene (“Smenjena sam zbog svojih stavova i ideja, a ne rezultata”, Minja Bogavac, prilog na N1).
Kaže nedvosmisleno Zakon o kulturi, važeći, koji je Zelenović bezočno suspendovao za svog vakta da će osnivač ustanove razrešiti direktora pre isteka mandata ako obavlja dužnost suprotno odredbama zakona, a gospođica Bogavac je od trenutka kada je prekoračila prag Šabačkog pozorišta bila u sukobu sa Zakonom. I šta tu nije jasno, i kakve veze s tim imaju stavovi i ideje?
Ali drugo nešto, čini mi se, “žulja” gospođicu Bogavac, zbog čega po nalogu svoga mentora Zelenovića, pokušava baci građanima Srbije “prašinu u oči”, a novu šabačku vlast optuži da je nedemokratska i ko zna još kakva. A to drugo su itekako bitni razlozi zbog kojih je trebalo da bude i jeste smenjena, i zbog kojih bi mogla da bude i krivično procesuirana.
Za dve godine svog nelegalnog mandata dovela je gospođica Bogavac pozorište u Šapcu na sam rub propasti. Zavapila je ovih dana da se pozorišne predstave u gradu u kojem su organizovale još pre 180 godine više neće moći da budu igratne, jer je scenska tehnika potpuno ruinirana i nije prošla atest nadležne komisije. Čak do te mere ruinirana da preti da ugrozi živote i glumaca i gledalaca! Da otkloni taj problem Bogavac je zatražila od grada između 2,5 i 12 miliona dinara!? Ali, propala je i vodovodna mreža, izliva se kanalizacija, van upotrebe su glumački stan i sobe za smeštaj gostujućih umetnika, rekonstrucija je neophodna glumačkoj garderobi, a na spisku su i krečenje i zamena stolarije… Bar još tri miliona dinara, cirka. I na sve to još dolazi i onih 70 miliona dinara koje Šabačko pozorište redovno dobija iz gradskog buđeta.
Pa na što se onda potrošilo onih sedam odsto za kulturu, najviše u Srbiji, kako se pred javnošću mnogo puta kleo Nebojša Zelenović, pitao bi neupućeni građanin njegovu štićenicu Bogavac? Zar niste mogli da sa toliko para popravite “skalamerije” i “produvate” toalete da se posetioci ne stiskaju ili hvataju za nos u pauzama, nažalost, retkih i malo posećenih premijera?
Bilo je, itekako, para u Šabačkom pozorištu, ali za ekesterne honorare i druge, gotovo neverovatne troškove, a to je takođe problem koji bi gospođica Bogavac da gurne pod tepih. Od 13 miliona dinara, koliko okvirno dobija godišnje od grada za programske aktivnosti, Šabačko pozorište trošilo je sedam miliona na takozvani “Prolećni festival”. Ovogodišenji je nešto bio krnjav, i održan je u oktobru(!?), ali se zato u 2019. zahvatalo i šakom i kapom.
Čak pet agencija, naravno sa sve provizijama, angažovala je nelegalna direktorka Milena Bogavac za obezbeđivanje stručnog žirija (330.000 dinara), novinarskog žirija (289.300 dnara), moderatorke okruglo stola (165.000 dnara), izvršne produkcije (259.600 dinara), arhiviranja video materijala (92.400 dinara). Jedino je sa selektorom, svojim pretprethodnikom Zoranom Karajićem, imala direktan ugovor na 120.000 dinara i plaćene sve putne troškove tokom obavljanja selekcije. Na sve to dođu i bar dva miliona dinara koje je ustanova dobijala iz gradskog budžeta za troškove takozvanog domaćinstva i ugostiteljske usluge!
Treba li reći, gle čuda, da su pare u medijskom žiriju dobili Teofil Pančić (“Vreme”) i Aleksandra Ćuk (“Danas”), a da je kao paravan poslužila novinarka dopisništva RTS-a u Šapcu.
Imaće gospođica Bogavac verovatno problem da nadležnima objasni ono što osnivaču nije: zašto je i kako ove godine bez javne nabavke angažovala privatnu firmu iz Zrenjanina za poslove obezbeđenja zgrade pozorišta, a koji nikada ranije nisu bili potrebni. Mesečni računi od 260.000 do 300.000 dinara u okotobru i novembru smanjeni su na oko 170.000 dinara, ali će iz kase ustanove neplanirano otići skoro tri miliona dinara!
Možda bi Bogavac mogla da objasni i zašto Demokratskoj stranci nije naplatila izdavanje velike sale pozorišta za sednicu Glavnog odbora, koja je održana u Šapcu usred pandemije virusa korona i sa gotovo nikakvim merama zašite, pa su Šapčani kasnije padali pred vratima Kovid ambulante, a mentor Zelenović glumio glavnog srpskog infektologa. To da je račun DS-a blokiran znala je i ranije, pa teško može biti opravdanje da će faktura, ako je i izdata biti plaćena. A teško je i poverovati da će naći nekog drugog da preuzeme i plati taj dug.
I nema tu priča ni o “stavovima” niti o “idejama”. To je novac građana Šapca koji je Milena Bogavac kao nelegalna direktorka nelegalno trošila, i zbog čega je razrešena.
Miroljub Mijušković,
član Gradskog veća za kulturu i informisanje