Tri su događaja obeležila prethodne dane: počela je sa radom Narodna skupština, Šabac je dobio otvoreni bazen, a Vučić je obišao radove na spajanju mosta na budućem autoputu Šabac-Ruma. Bajkovito, za početak!
Skupštinom je predsedavao Vladeta Janković! Trljam oči, ne mogu da verujem da je i to u Srbiji moguće. Sećam se nekih davnih vremena koji danas izgledaju kao bajka. Na samo jednom ispitu iz književnosti, smenjivali su se na predavanjima profesor Vladeta Janković i profesor Nikola Milošević. Bilo je to u nekoj zemlji kada su ovakvi profesori imali katedru, kada se ispit spremao od jednog do šest meseci, kada posle velikog rada strepiš da omaškom ne napraviš grešku u izlaganju, da se ne osramotiš… ko bi danas poverovao da ne pričam bajke! Ali Vladeta je tu za kratko. Poredim samo fizionomije njega, i onoga koji će za par dana da ga zameni. A onda, opet kao u bajci, kao da to ne bi trebalo da bude elementarno normalno, i opozicija i vlast gospodinu Orliću (to je onaj čika koji u predizbornoj bajci pre dve godine vozi leteći automobil između dve zgrade) odaju priznanje: dobićemo predsednika Skupštine koji je završio normalne škole. Dakle, ne ide u isti koš sa Nikolićima (da se setimo natprirodnog Tome koju u šezdesetim godinama polaže dva ispita u istom danu tokom posete Briselu), Brnabićima, Šapićima, Stefanovićima, Vulinima, Grčićima i još kojekakvima! OPA! Za promenu, Beogradski univerzitet, državni! Čovek učio za ispite, polagao sve pošteno! Dakle, izvorni SNS-ovac koji se regularno obrazovao. Polagao ispite! I koliko čujem, nije mu trebao niko da za njega iste polaže. Takvih je u toj bratiji malo: trčiš, trčiš, trčiš, pa eto ga jedan! Dobro, nije savršen, svoje prihode nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije za svoje angažovanje (vrlo sumnjivo, naravno) u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji u kojoj je zbog njega i njemu sličnih (Martinovića, na primer) devet profesorki dobilo otkaz, pa se onda godinama hrabro borile da se vrate na posao. Ova je bajka, na kraju imala reletivno srećan kraj, a odgovorni su i dalje nepoznati, što je klasičan kraj svake SNS bajke u kojoj postoji samo jedan princ na belom konju, u stvari jedan jedini koji uopšte ima konja.
Jedan od negativnih likova skupštinske bajke je bio Milenko Jovanov, sada šef poslaničke grupe SNS, poznat kao pčelica koja lako preleće sa cveta na cvet skupljajući nektar samo za sebe sa svakog cveta koji se zove vlast. Čim vlast uvene, on pronađe novi cvetak vlasti, koji je za njega cvet kao i svaki drugi, samo sa drugim imenom. E taj Milenko, u napadu na Zelenovića prestaje da bude bajkovit, ali zato postaje lažljiv. Tvrdi u Skupštini, pred tv kamerama, da Zelenović u Šapcu nije dobacio procenat za svoju stranku koji je imao na republičkom nivou! Da samo podstim Šapčane, da je taj procenat u Šapcu bio skoro TRI PUTA veći, a da je svaki deseti potpis podrške za koaliciju Moramo bio iz našeg grada. Nesrećni Milenko je, pre nego što je postao pčelica, bio zaposlen kao profesor pa bi, ako ništa drugo, zbog ove laži trebalo da ga bude sramota đaka pred kojima je nekad stajao.
Predsednik Vučić je u jednom danu posetio naš kraj, prisustvovao je spajanju mosta na autoputu Šabac-Ruma i pustio u rad otvoreni bazen u Šapcu. Dve dobre vesti za Šapčane i oba ova događaja bi se dogodila i mnogo godina ranije, da nije bilo opstrukcije kako republike, tako i lokalnog SNS-a. Bazen kao bazen je dobrodošao, problem je njegova cena koja je bar tri puta veća nego što je, po urađenom projektu predhodne vlasti, trebala da bude. Umesto milion, ode za sada tri miliona evra. Opštinska administracija se hvali da je bazen urađen samo od naših para. Prema tome, sugrađani, slobodno na kupanje, debelo smo to platili, kupite još dnevnu kartu, i bog da vas vidi!
Mene je više zabrinula bajkovita izjava našeg predsednika da će Šapčani, kada bude završen autoput, do Beograda stizati kolima za 40 minuta. Molim građane Šapca, ili bar one koji nemaju slepo poverenje u sve ono što Vučić poruči, da ovo nikada ne pokušaju, jer će ugroziti kako svoj život, tako i život drugih učesnika u saobraćaju. A evo i zašto: najpre toliko je vremena potrebno Rumljanima, koji se uopšte i ne voze autoputem Šabac-Ruma. Drugo, trebaće vam iz Šapca da kroz Majur stignete do mosta u Tabanoviću nekih petnaestak minuta, a onda bar još deset minuta da izvozate 22 kilometra autoputa do Rume. Dakle, ko veruje Vučiću neka mu je srećan put, možda u bajci i stigne od, recimo, Trkališta do Beograda za 40 minuta. Ako i ne stigne, biće mu kriva opozicija. Mi ostali, koji smo izgleda malobrojniji, držimo se starog puta, pa preko Šimanovaca možda stignemo i malo pre, ali bar sigurno nećemo plaćati putarinu što i nije zanemarljivo bar za nas, običnu raju koja nema onih 700 evra, kolika je, kažu, prosečna plata u Srbiji. A ta plata, stalno raste, a sve manje vredi. Starijim sugrađanima je to dobro poznato, jer su to doživeli devedesetih od crveno-crne koalicije. Samo smo tada imali restrikcije struje jer smo je izvozili, a sada se restrikcije bojimo jer smo, nekom čarolijom, ostali bez proizvodnje našeg decenijski izvoznog proizvoda. Nešto nam se ta hiperinflatorna bajka opet ponavlja, ne ponovila se! I opet će nam biti kriv neko drugi. Jer u društvu u kojem nema morala, sve odluke više nisu moralno diskutabilne!
Velimir Kuzmanović, predsednik Gradskog odbora Zajedno, Šabac