SREĆNA VAM NEIZVESNA 2020. GODINA.
“Fašizam je ideologija radikalnog autoritativnog nacionalizma koje karakteriše moć diktatora, nasilna kontrola opozicije i kontrola sredstava proizvodnje, razmene i distribucije… Fašizam je državno uređenje koje radikalno ograničava ljudska prava radi veće stabilnosti i bržeg napretka”. (wikipedia)
Iako se ideologija fašizma razvila u prvim decenijama prošlog veka još uvek je prisutna i izražena u mnogim segmentima društva. Ono što zabrinjava je da zločini iz tog mračnog perioda istorije nisu bili dovoljna opomena čovečanstvu da skupi snagu i spreči ponavljanje sličnih događaja. Najviše zabrinjava činjenica da razvoj i napredak nekog društva, kako se u ovoj ideologiji ističe, ne mora da vodi prema boljitku i prosperitetu tog društva.
Naravno, danas u ovakvom, “modernom”, društvu fašizam je poprimio sasvim druge oblike ali suština je ista.
“Kristalna noć”, pogrom koji se desio širom Nemačke u noći 9. novembra, 1938. godine, je matrica po kojoj ova ideologija, shodno promenjenim društveno političkim, okolnostima, i danas funkcioniše.
“Kristalna noć” u Srbiji započela je 80 godina kasnije, 23. novembra 2018. godine, kada je mučki i kukavički, s leđa, napadnut Borko Stefanović u Kruševcu što su mnogi okarakterisali kao pokušaj ubistva jednog opozicionog lidera. Sam Stefanović je neposredno posle napada izjavio: “da su ga napali kriminalci, da je napad bio organizovan i da je reč o pokušaju ubistva. On je tvrdio da grupa napadača ima veze sa nekadašnjim gradonačelnikom Kruševca, Bratislavom Gašićem, bivšim ministrom vojnim i sadašnjim direktorom BIA, inače visokim funkcionerom vladajuće stranke.”
Protesti pod sloganom “Stop krvavim košuljama, koji su započeli 8. decembra 2018. u Beogradu prividno su zaustavili pokušaj “eliminisanja” polititičkih protivnika. Ali zastrašivanje nije prestalo. U ranim jutarnjim satima, 12. decembra 2018. godine oko 3.30, u Vrčinu su nepoznate osobe zapalile kuću novinara Milana Jovanovića tako što su kroz prozor na njegovoj garaži ubacile „Molotovljev koktel“. Napadači su, potom, pucali u pravcu ulaznih vrata kako niko iz kuće ne bi mogao da izađe a samo čudo je spaslo Jovanovića i njegovu suprugu od smrti. Za ovaj napad Jovanović je okrivio Dragoljuba Simonovića, bivšeg predsednika Opštine Grocka i, takođe, visokog funkcionera vladajuće stranke.
Poslednjih dana svedoci smo i fizičkog obračuna u Skupštini Srbije. Lidera “Dveri” Boška Obradovića i poslanika te stranke Ivana Kostića napao je šef poslanika vladajuće stranke Aleksandar Martinović kome se pridružilo nekoliko njegovih partijskih drugova pa čak i ministar vojni, Aleksandar Vulin.
Napadi na neistomišljenike po Srbiji
Napadi na neistomišljenike preneli su se iz prestonice i na manje sredine širom Srbije.
Ni Šabac nije izuzetak
Naravno ni Šabac nije izuzetak. Kao jedini opozicioni grad u Srbiji Šabac proživljava “najteže” političke trenutke u svojoj novijoj istoriji. Pod udarom “razularenih” članova republičke vladajuće stranke koji bestijalno napadaju, vređaju i zastrašuju građane Šapca našli su se svi oni koji im stoje na putu nasilnog osvajanja vlasti. I ne samo oni.
Udar na decu i njihovo obrazovanje
Zastrašujući primer raspada pravne države i brutalnosti vladajuće stranke, zarad ostvarenja ličnih interesa, desio se krajem prošle nedelje kada je naprasno smenjena direktorka Osnovne škole “Jevrem Obrenović” a na njeno mesto imenovana “ambiciozna” učiteljica iz druge osnovne škole, Svetlana Stanković, inače istaknuti aktivista i odbornik Srpske napredne stranke u Skupštini grada.
Način na koji je sjajna, stručna i poštovana direktorka, jedne od najboljih škola u Srbiji, smenjena može se direktno povezati sa ideologijom sa početka ovog teksta.
Uz smenjenu direktorku stali su svi članovi kolektiva, roditelji, učenici ali i brojni građani Šapca koji su prepoznali da je ova smena isključivo političke prirode kako bi se, pred najavljene izbore, “namirili” nezadovoljni aktivisti Srpske napredne stranke.
Međutim, ono što posebno zabrinjava je teror koji se sprovodi nad svima onima koji se javno ne slažu sa sramnom i isključivo političkom odlukom najgoreg ministra prosvete u istoriji Srbije. Takođe, činjenica da zaposleni iz ove škole sve češće dobijaju pretnje putem, “prijateljskih” poruka mobilnim telefonima: “Da vas obavestimo da pratimo vaše aktivnosti ovih dana. Srećni vam praznici”! – je tipičan primer “uterivanja” straha ideologije koja je davno trebala da bude iskorenjena.
Režim u Srbiji i Vođa tog režima su značajnim povećanjem plata “zatvorili oči” policiji i onima koji bi trebali da spreče nadolazeće zlo koje uzima sve više maha.
Tim pre što fašizam nije zaustavljen narodnim odbacivanjem, protestima ili građanskim otporom, nego ratnim porazom a tako nešto, nadam se, niko ne bi želeo da nam se dogodi.
NEKA PAMET I RAZUM POBEDE!
DA MISLITE A NE DA VERUJETE!
Ivan Kovačević