Duboko trulo srpsko pravosuđe
Prošlo je pet meseci od pada nadstrešnice na železnikoj stanici u Novom Sadu i nešto manje od početka studentskih protesta, a da se ne nazire ispunjenje njihovih zahteva. U srpskoj javnosti vidno je da se nadležna institucija, u ovom slučaju Tužilaštvo, zaplelo u svojoj nemuštoj delatnosti, daleko od javnosti. Čekalo se dvadesetak dana da otpočne svoj posao, a tragovi i počinioci su polako nestajali, sa vidnim rezulatom da je pušten i oslobođen svake sumnje bivši ministar građevinarstva Goran Vesić. I sve to garnirano lažju na početku predsednika države da nije bilo rekonstrukcije nadstrešnice, ali sa jasnom porukom da mu je Vesić prijatelj.
Potom su stigle hiljade stranica raznih dokumneta, ali nikako onih najvažnijih, koji ukazuju na korupciju, i, začudo, među pritvorenima nema izvođača radova. Studenti su zahtevali da institucije rade svoj posao, a ovoga puta Pobunjeni univerzitet, inicijativa 2.200 profesora univerziteta i naučnika, da se smeni Zagorka Dolovac, Vrhovni javni tužilac. I to zbog neadekvatnog rada i opstrukcije rada tužilaštva. Ukoliko sama ne podnese ostavku zahteva se da Visoki savet tužilaštva predloži Narodnoj skupštini prestanka njene funkcije.
Međutim, to je samo delić ovog galimatijasa, jer ako je do sada Visoki savet tužilaštva ćutao o opštepoznatom nečinjenju Zagorke Dolovac, teško je očekivati adekvatnu reakciju, a takođe ako se zna da većinu u tzv. Narodnoj skupštni čine poslanici koji su partijski vojnici onda se teško nazire izlaz iz opšte društvene krize. A naravno zna se da je deo njih došao posle izborne krađe.
Jasno je da studenti neće prestati sa bokadama dok se ne isupne njihovi zahtevi, a pritisak sve više raste, kao što je primer najveći posleratni skup, 15. marta. A potvrdu trulih odnosa u sferi treće grane vlasti, pravosuđu, je da predsednik države, inače nenadležan za tužilaštvo i policiju, najavljuje promenu tužilaca i policajaca koji ne štite poredak, odnosno režim.
Do sada je 200 sudija i tužilaca osudilo ovakvu izjavu predsednika države, s obzirom da je po Ustavu tužilaštvo nezavisno. S druge strane već su se javili „tužioci koji hoće da rade“, a to su oni koji itekako rade po nalogu Aleksandra Vučića.
A da je odavno trulo u srpkom pravosuđu postoje brojni primeri: pet godina se čeka na optužnicu u aferi „Krušik“ koliko je uzbunjivač Aleksadra Obradović na suspenziji; ili „Jovanjica“ gde se časnim inspektorima preti smrću; u procesu protiv bande Veljka Belivuka nisu uzeti u obzir veze sa SNS; frapantan je slučaj nedostatka dva minuta snimka sa naplatne rampe u Doljevcu; tužilaštvo se ne oglašava o prijavama sa sve dokazima o izbornoj krađi; sedam godina se čeka na razrešenje stradanja radnika u fabrici u Lučanima ili nema krivih za smrt osam rudara u rudniku Soko u aprilu 2022…
S druge strane tužilaštvo se pokazalo vrlo efikasno kad su pohapšen i osuđeni protestanti pred Belim dvorom u decebru posle izbora 2023, sa teškom optužbom za rušenje ustavnog poretka, a slično je bilo i sa nedavnim hapšenjem studentskih i omladinskih aktivista u Novom Sadu. Simptomatično da se ne hapse huligani sa fantomkama veoma vidljivi tokom demoliranja novosadske skupštine ili maskirani posetioci Ćacilenda koji su bacali topvske udare tokom 15. marta, ili kad tužilaštvo nikad nije reagovalo za bakljade tokom policijskog časa u pandemiji korone.
Da se i dalje radi po strarom prmer je da osnovno tužilaštvo ništa ne preduzima da istraži šta je to dovelo do panike u Ulici kralja Milana, a Više tužilaštvo prompto preti kaznama za izazivanje panike u javnosti zbog izjava. Nimalo ih nije zanimalo šta je to predsednik govorio, da će biti velikog nereda, i da nije korišćen zvučn top, a posle su ga dematovali i ministar Dačić i direktor policije. Takođe, i direktor BIE Vladimir Orlić je decidno izjavio da nema zvučnog topa, a ova agencija trebalo bi da je najobaveštenija.
I tako u krug, dok se predsednik svim silama upire da uvede vanredno stanje, a pozato je kako je bilo tokom pandemije korone, građani postaju sve nestrpljiviji i energičniji da zaista u Srbiji institucije rade svoj posao. Počev od tužilaštva, Ustavnog suda, policije… ostale institucije bi se tako redom dovodile za ono zašto su plaćene.
Dragan Eraković
