Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije pušenje je prvi i najveći pojedinačni faktor bolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti. Pušenje se više ne smatra navikom već bolešću zavisnosti koja uzrokuje brojna druga fizička oboljenja. Na prvom mestu to su oboljenja bronhija i pluća jer je respiratorni sistem direktno izložen duvanskom dimu, ističe dr Gordana Radaković, internista kardiolog, šef Odseka koronarne jedinice Opšte bolnice “Dr Laza K. Lazarević” Šabac, i dodaje da odmah iza respiratornog sistema pušenje ima najveći uticaj na kardiovaskularni sistem.
Duvanski dim iz okoline je kombinacija dima iz zapaljene cigarete i dima koji izdahnu pušači, sadrži preko 7000 hemijskih sastojaka, od kojih je nekoliko stotina toksično, a za oko 70 je dokazano da su kancerogeni. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline. Toksini iz duvanskog dima oštećuju krvne ćelije i unutrašnjost krvnih sudova čime se započinje i pospešuje proces ateroskleroze tokom kojeg dolazi do stvaranja plakova u krvnim sudovima.
– Plakovi su nakupine masti, veziva i kalcijuma koji dovode do njihovog suženja i začepljenja. To suženje krvnih sudova pospešuje nedovoljni dotok krvi u pojedine delove srca i mozga, te se može razviti moždani ili srčani udar, koji se može završiti smrtnim ishodom. Pušenje povećava nivo fibrina (faktora zgrušavanja krvi) koji se hvata za plakove i na taj način dodatno sužava krvne sudove. Pušenje, takođe, povećava krvni pritisak, koji pospešuje ubrzanu aterosklerozu. Procenjeno je da aterosklerotske plakove moždanih krvnih sudova ima 70 odsto pušača, a oko 23 odsto ima promene na velikim sudovima vrata (karotidama) kroz koje krv dolazi do mozga. Rizik ateroskleroze je srazmeran broju popušenih cigareta na dan, a nakon prestanka pušenja znatno se smanjuje tokom 1-2 godine, no ostaje i dalje nešto veći nego u osoba koje nisu nikad pušile. Pušenje je samo po sebi dovoljno štetno, a ukoliko je udruženo sa drugim faktorima rizika – povišen nivo holesterola, gojaznost, loša ishrana, fizička neaktivnost i drugo, rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti se dodatno povećava – objašnjava dr Gordana Radaković.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, upotreba duvana i duvanskih proizvoda je drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska, a povećava rizik obolevanja i od bolesti disajnih puteva i od malignih oboljenja. Kako dr Radaković navodi, podaci koji se odnose na oboljevanje stanovnika Šapca od kardiovaskularnih bolesti povezanih sa pušenjem se ne razlikuju od onih koji su zastupljeni u Srbiji. Najčešći uzroci smrti stanovništva Mačvanskog okruga su bolesti kardiovaskularnog sistema, čak 45 odsto, a od toga oko 20 odsto je uzrokovano duvanskim dimom i pasivnim pušenjem.
– Veći procenat pušača duvanskih proizvoda je zabeležen kod muškaraca (oko 35 odsto) nego kod žena (oko 30 odsto). Najveći procenat pušača je u starosnoj grupi 45-55 godina i iznosi oko 40 odsto. Ne treba zanemariti i uticaj pasivnog ili bolje rečeno prinudnog pušenja koje podrazumeva udisanje duvanskog dima od strane osobe nepušača, a koja se nalazi u prostoriji u kojoj se puši. Posledice pasivnog pušenja naročito su izražene kod dece roditelja pušača, uzrokuje brojne zdravstvene probleme, uključujući češće i jače napade astme, respiratorne infekcije; kod odraslih uzrokuje, između ostalih zdravstvenih problema, i koronarnu bolest srca, moždani udar (šlog) i rak pluća. Prema podacima iz 2017. godine broj novoobolelih od akutnog koronarnog sindroma među muškarcima je oko 170 na 100000 stanovnika, dok je među ženama oko 80 na 100000. Smatra se da oko 20 odsto svih akutnih koronarnih sindroma nastaje kao posledica pušenja. Svojim negativnim dejstvom na kardiovaskularni sistem pušenje značajno pogoršava sve bolesti u sklopu istog. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16-te godine života, a raste sa godinama – upozorava dr Radaković.
Kako bi se ukazalo na razmere epidemije upotrebe duvana i na opasnost od preventibilnih smrti i bolesti kojima on doprinosi, Svetska zdravstvena organizacija je 1988. godine proglasila 31. maj Svetskim danom bez duvana.
Ko je ugroženiji: žene ili muškarci?
– Postoje izvesna istraživanja koja govore da su žene podložnije toksičkom dejstvu pušenja od muškaraca. Kod njih se oštećenje pluća zbog pušenja pojavljuje ranije nego kod muškaraca, a za to je potrebno i manje cigareta. Ukupno gledano, kod oba pola su konstatovana slična oštećenja pluća. Ali kada su analizirani mlađi ispitanici, oni ispod 60 godina, kao i oni koji su nešto manje pušili, ispostavilo se da su žene ozbiljnije obolele i da im pluća slabije funkcionišu nego kod muškaraca istih godina i pušačkih navika. Pretpostavlja se da bi razlika u štetnosti pušenja kod muškaraca i žena mogla da se pripiše anatomskim razlozima. Žene imaju uže vazdušne puteve nego muškarci, što svaku cigaretu čini potencijalno opasnijom. Bitno je istaći da su žene nešto otpornije nastanku aterosklerotskih promena na krvnim sudovima zahvaljujući protektivnom učinku hormona estrogena do menopauze. Međutim, u menopauzi to protektivno dejstvo se gubi.
Pušenje u trudnoći utiče na bebin rast i razvoj
Zavod za javno zdravlje Šabac sa Opštom bolnicom sproveo je istraživanje koje je pokazalo da 41 odsto žena u trenutku začeća puši cigarete dok ih je samo 4 procenta ostavilo duvanski dim u toku trudnoće. Kada pušite u trudnoći, toksini iz duvana dospevaju u krvotok, koji je bebin jedini izvor kiseonika i hranljivih materija. Manjak kiseonika koji beba dobija može da ima veliki uticaj na bebin rast i razvoj. Stoga je od izuzetnog značaja prestanak pušenja, kako aktivnog, tako i pasivnog.
Prestanak pušenja je najvažnija mera za očuvanje zdravlja
Već nakon osam sati organizam se mnogo bolje snabdeva kiseonikom, nakon samo dan-dva dolazi do poboljšanja čula mirisa i ukusa, a posle 48 sati od prestanka pušenja poboljšavaju se pokazatelji vezani za zgrušavanje krvi, odnosno rizik nastanka ugruška. Nakon dve nedelje znatno se popravlja i funkcija pluća. Može da se dogodi da imate češće napade kašljanja, nego što je to ranije bio slučaj, a razlog za to su pluća koja počinju da se čiste. Osim toga, nakon mesec dana znatno je ojačan i imuni sistem i dolazi do regulacije sna. Rizik od pojave srčanih oboljenja je bukvalno prepolovljen u odnosu na pušače godinu dana nakon prestanka pušenja, a nakon 5 godina rizik od moždanog udara je isti kao kod nepušača. Praktično duplo je smanjen i rizik od pojave karcinoma pluća. 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od pojave srčanih oboljenja (uključujući srčani udar) i prerane smrti je isti kao kod osoba koje nikada nisu pušile. Stoga je prekid pušenja neprikosnoveno jedna od najvažnijih zaštitnih mera u sprečavanju smrtnosti.
www.bolnica015.org.rs