Ne ide mi matematika

Neočekivano, možda najteža tema za mene je da napišem kako se spasti onog: “Ne ide mi, imam keca iz matematike”.

Profesor ispisuje po tabli silne zadatke, odlaže proveru do poslednjeg mogućeg trenutka, i na kraju, više od pola odeljenja dobija nedovoljnu ocenu. Provera se mora ponoviti!

Ili je, razočaran, već odavno odustao, uz komentar: ”Ali kada bih ja njih stvarno ocenio …”. Jer, možda je to ipak bolje nego da prođe kao Joca Ubica.

Roditelji, pak, najčešće kažu: ”Ne vredi, iz istorije ima pet, sedne pa nauči, a matematika se ne uči”.

Ili da profesor možda i zna to što bi decu trebalo da nauči, ali, šta vredi kada ne zna da objasni !?

Za kraj, Ministarstvo se, kao pijan plota, drži onog: ”Ne talasaj!”

Žalba na ocenu se obavezno usvaja, i nekim čudom, formirana komisija nikada ne potvrđuje spornu ocenu. Uvek je komisijska bolja, nekad i mnogo bolja?!

Čini se da je zaključak kako nam nema spasa, neoboriv.

 

 Možemo li bolje?

Napisaću, ipak, nešto iz svog iskustva.

Došao mi roditelj sa stavom da njegovo dete“ne razume matematiku“. Ne izjašnjava se da li je to  zato što mu matematika ne ide, ili ja ne znam da objasnim. Tu je i učenik koji „ne razume matematiku“. Pitam ga kako se sabiraju razlomci istih imenilaca, kaže, ne znam . Inače, za neupućene, odgovor je veoma prost. Brojioci se saberu, a imenilac prepiše. Rečenica sa jedva šest reči.

I učenik nije upotrebio reč “ne razumem“, nego “ne znam“.

U ovom poslednje zapisanom krije se početak rešenja.

Ostaje da profesori matematike mnogo više pažnje i vremena posvete teoriji, kategorizaciji i strategiji rešavanja grupe zadataka, umesto beskrajnog i pogrešnog rešavanja zadatak po zadatak.

Srećno!

Exit mobile version