UČESNICI ŠOPEN FESTA U ŠAPCU – LAZAR MITROVIĆ ZA „PODRINSKE“
Lazar Mitrović je muzičko obrazovanje započeo u Muzičkoj školi „Mihailo Vukdragović“ u Šapcu, u klasi profesora Miloša Milutinovića, sa sedam godina. Ostvario je zapažene rezultate na međunarodnim i republičkim takmičenjima, pohađao kurseve renomiranih pedagoških imena. Student je treće godine Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke i pijanistkinje Maje Rajković. Pored redovnih koncerata koje priređuje, posebno ushićenje izazvao je šabački, u petak u okviru Beogradskog Šopen festa.
-Nastupati pred šabačkom publikom u okviru renomiranog festivala koji organizuje profesorka Milenija Reljić predstavlja uspeh samo po sebi. Oduševljen sam organizacijom, sve pohvale, jer je zaista ispunjeno i više od mojih očekivanja. Najbitnije je da je publika zadovoljna, a pozitivna trema je uvek prisutna, na nju se polako svi navikavamo – ističe Lazar Mitrović za „Podrinske“.
Želja mu je da publika upravo slušajući zavoli muziku koja je i njemu tako postala opredeljenje. Sada već ima i uzora, ruskog pijanistu Borisa Berezovskog.
-Smatram da je važno da publiku privučemo da sluša klasičnu muziku i da imamo priliku da je prezentujemo ovom gradu. Mislim da je značajno, pogotovo za decu i mlade, da odrastaju uz kvalitetnu muziku, da im se pruži prilika da je čuju i da prepoznaju prave vrednosti, što kod nas, nažalost, nije slučaj – smatra Mitrović.
Program su birali u dogovoru sa organizatorkom i profesorima sa fakulteta, uz obaveznog Šopena.
-Volim da sviram romantizam, za Šopena kažu da je pesnik klavira, jer njegova muzika navede ljude da promene mišljenje o klasičnoj muzici. Uglavnom znam mnogo ljudi koji su promenili mišljenje o toj vrsti muzike slušajući Šopena, uključujući i mene- kaže on.
Prvi put je čuo klasičnu muziku sa pet – šest godina i svideo mu se taj zvuk, a več u sedmoj je i sam odlučio da svira.
-Još kao malog privukao me zvuk klavira. Mislim da je to instrument najšireg spektra što se tiče muzike. Prvi sam u svojoj porodici koji je krenuo tim putem, sam sam tražio da idem na časove- naglašava, a nakon toga je, kako objašnjava, sve išlo samo od sebe.
-Desi se svakom, u bilo kom poslu, koliko god ga voleo, prolazna, kratkotrajna kriza, kada mora da se napravi pauza od svega. To ne utiče na ljubav prema instrumentu, ona je nepromenjiva i uvek ista. Jednostavno, volim da sviram – naglašava, a kada nakon nastupa uslede pozitivni komentari ljudi iz struke, to naročito prija, jer te reči imaju najvišu cenu, kao i one iskrene, iz duše publike.
Najdraži kompliment je dobio posle koncerta u Šapcu, kada mu je jedna gospođa prišla i jednostavno rekla: „Vredi te slušati“. Svako mora da pronađe ono što voli i da to radi, ljubav prema poslu ne može nikom da se usadi ili nametne. Da bi čovek zavoleo muziku, onu pravu, dovoljno je samo da je sluša, zaključuje Lazar.
Dragana Dimitrijević
