UČESNICI ŠOPEN FESTA U ŠAPCU – IRINA BRODIĆ ZA „PODRINSKE“
Najmlađa i jedina dama među mladim šabačkim pijanistima koji su u petak u okviru Beogradskog Šopen festa nastupili u Šabačkom pozorištu, Irina Brodić, sa svetlima scene susrela se od malena. Od pete godine pevala je u muzičkom zabavištu i dečijem horu „Viva“ , nastavu klavira u klasi profesorke Helena Davidović u Muzičkoj školi „Mihailo Vukdragović“ pohađa od šeste godine, a sa jedanaest je priredila svoj prvi solistički koncert. Do sada je osvojila 12 prvih nagrada na republičkim i više od 40 na međunarodnim takmičenjima. Kao predstavnica Dečije filharmonije nastupala je u okviru projekta „Deca deci“ i sa simfonijskim orkestrom kao članica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (solista – dečiji sopran), gde je igrala i glavnu ulogu u mjuziklu Annie Junior. Tri godine je bila član Akademije zabave i umetnosti O&M u Novom Sadu, nastupala u šou programima „Ja mogu sve“ i „Tvoje lice zvuči poznato“. Srbiju je 2017.godine predstavljala na Dečijoj pesmi Evrovizije u Gruziji sa drugaricom Janom Petrović. Sa takvim iskustvom i tako malo godina, za Irinu, čini se, više nema treme pred nastup.
-Uvek mora da postoji pozitivna trema, ali to nije uticalo na sam nastup. Meni je omiljena naša publika i najviše volim da sviram u Šapcu, ali postoji određena doza odgovornosti, zato što me svi ti ljudi znaju od malena, moram da održim neki nivo. Istovremeno, čast mi je bila da nastupam na istoj sceni sa trojicom naših uspešnih pijanista. Kad sam bila mala, oni su pohađali našu srednju muzičku školu, stalno sam išla na njihove koncerte i volela da slušam kako sviraju. Uvek sam sanjala da budem kao oni kad porastem i zadovoljna sam što sam svirala sa njima na istom koncertu- kaže Irina za „Podrinske“.
Oprobala se u glumi, plesu, pevanju, nastupala u mjuziklima i na Dečijoj evroviziji, ali kad sedne za klavir ima posebnu dozu uzbuđenja.
-Klavir mi je uvek na prvom mestu, to je prva ljubav i nadam se da će ostati uvek u vrhu. Zahtevniji je od svega drugog, proba, pevanja i plesa, traži posebnu koncentraciju, ali i ljubav, svakodnevno vežbanje od četiri do šest sati, sa pauzama – navodi ona.
Irinin izbor je, pored Šopena, bio i Debisi, ali priznaje da je Šopen jedan od njenih omiljenih kompozitora.
-Šopen sadrži posebnu emociju, volim da ga sviram, jer se baš pronalazim u tim kompozicijama i osećam ih. Vežbam sama i sa profesorkom Helenom Davidović. Ona mi je kao druga mama, zaista je mnogo volim i mnogo mi je pomogla u svemu korisnim savetima, zahvalna sam joj za sve, bez nje ne bih stigla gde sam sada kad je reč o klaviru. Svima se sviđaju moje emocije dok sviram, trudim se da se stvarno uživim, jer smatram da moram da prenesem publici taj osećaj koji je sam kompozitor uneo u kompoziciju – objašnjava Irina, koja je sada druga godina srednje muzičke škole.
Planira da se ove godine fokusira na klavir i školu, takmičenja u Šapcu, Srbiji i Italiji, kao i neka veća u inostranstvu. Klavir je trenutno u njenom životu broj jedan, ali, ako joj se pruži mogućnost da sve svoje ljubavi spoji u jednu – neki mjuzikl, kaže, biće i više nego srećna.
Dragana Dimitrijević