Na sve moguće načine nedeljama mirno i dostojanstveno pokušavamo da probudimo nacionalnu svest o narastajućem nasilju u Srbiji. Nakon neverovatnih tragedija u beogradskoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i selima u okolini Mladenovca. Teško ide, nasilnici se ne daju. Niko institucijalno nije zakazao i niko nije odgovoran. Nije mi dobro, a ne znam ni kome može biti. Boli tragedija i razotkrivena bezosećajnost, boli, mnogo. Ta nekima nama toliko strana bezosećajnost onih koji štite svoju potpuno pogrešnu i besmislenu poziciju vlasti i moći. Samo su oni, bezočni vlastodržci, po svaku cenu. I niko drugi i ništa drugo ne sme da postoji. Samo to njihovo pomalo suludo beznađe.
Nadam se da ćemo nasilnike oterati i sankcionisati sve koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem doprineli nečemu što se ne može nikada ni oprostiti, ni zaboraviti. Nikada.
Sa mladim ljudima sam proveo ceo svoj radni vek. Mnogo smo ih opteretili željama da umesto nas, koji to nismo mogli, imaju “sve petice”. Zaboravili smo svoje jedinice. I da je biti čovek važnije od tih petica. Tako roditelji dolaze u školu da pitaju kako je neko smeo da njihovom detetu da četvorku, poništavaju se ocene i biraju komisije koje će ih preinačiti u bolje. Donose lekarska opravdanja koja su im napisali njihovi dobri prijatelji, lekari, biraju svojoj deci nastavnike i profesore, kupuju ljubav svoje dece računarima, telefonima, ko zna čime sve još. Deca izlaze iz škola bez pravih znanja, na fakultete koji školuju buduće profesore se niko ne upisuje.
U tom srušenom sistemu vrednosti bujanje nasilja je meni logična i očekivana tragična posledica.
Umesto promocije rialiti programa, govora mržnje i lažnih diploma, afera i neražjašnjenih ubistava, vratimo se mudrim i spasonosnim predlozima učenika Prve beogradske gimnazije.
Vratimo se Srbiji u kojoj je jedanaestogodišnja Nina Ninković iz Novog Sada, prodajući krofne, sakupila novac za lečenje svoga oca. Uz pomoć mnogih dobrih ljudi, koji su u nepreglednim redovima čekali da tom simboličnom kupovinom pomognu Nini i njenom ocu. Probudimo ono što u Srbiji i njenom narodu valja i tiho i nenasilno ukinimo ono što ne valja. Ako ikako znamo i umemo i u korist svih.
Zauvek, da se više nikada ne ponovi to što ne valja.
