Tekst koji sledi možda će čitaocu delovati previše idilično i nestvarno. Ali ono što se njime opisuje, ipak je stvarno inegde tu, blizu, osvedočeno postoji.
Mislim da zaslužuje i pažnju i promišljanje svih, a posebno onih od kojih to toliko dugo očekujemo.
„Dete u srednjoj školi ima samo dva obavezna predmeta. Ostali su izborni. Piše eseje, učestvuje u radionicama, bavi se projektima. Ako mu neki predmet nije zanimljiv, ima pravo da ga promeni. Sme da iznese svoje mišljenje, da negoduje. To mu se neće uzeti za zlo, nego će se svi, nastavnici, razredni starešina i direktor potruditi da problem razumeju i reše. Škola je na individualnom nivou, deca se između sebe ne takmiče. Mnogo se ceni dobrotvorni rad učenika (uređenje školskog prostora ili ulice, restauracija nekog objekta, …). Dete ima priliku da doprinese zajednici i bude njen deo. Uči se – kroz igru.“
Meni je posebno zanimljiva poslednja rečenica.
Holandski istoričar i teoretičar kulture Johan Huizinga (1872 -1945) je 1938. godine objavio svoje poznato delo: “Homoludens” (čovek koji se igra), u kojem ukazuje na prvorazrednu važnost igre, u širem značenju ove reči, kao slobodne, stvaralačke aktivnosti, primarne i neophodne za nastanak i razvoj kulture. Svi koji pogrešno smatraju da igra i kultura nisu baš u nekoj tesnoj vezi možda bi se prethodno morali uputiti u tajne Huizingine knjige. I mnogo je, običnom čoveku nepoznatih, različitih i zanimljivih definicija kulture.
A što se tiče pojma igre, ne mogu a da ne navedem možda jednu od najoriginalnijih definicija igre, koju je dao Mark Tven, u svom predivnom romanu “Tom Sojer”. Tven nam poručuje:
“Work consists of whatever a body is obliged to do, and play consists of whatever a body is not obliged to do.”(Rad je sve ono na šta si primoran, a igra sve ono na šta nisi).
Naša škola trenutno je i kruta i preobimna. Preobavezujuća. Onoga našto nisi primoran, te Huizingine i Tvenove igre, nema toliko koliko bi i trebalo i moglo biti. Na radost i za uspeh naše dece.
A ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh, često mi poručuje moja alfa čitateljka.